Ваш посао, опен-сорс посао (3. део) – Гугл

Аутор: Дејан Маглов

Прошло је скоро годину дана откако је овај важан серијал прекинут због спречености изворног аутора серијала Марка Кажића да га настави. Међутим, после дугог чекања настављамо са новим аутором. Нови аутор ће донети мало другачији концепт и редослед у анализу ове области и надамо се да вам то неће сметати.

У двадесет и четвртом броју ЛиБРЕ! часописа био је објављен увод у овај серијал и најављен је чланак о компанији Ред Хет (објављен већ у следећем, двадесет и петом броју). Такође је био најављен и чланак о Каноникалу (Canonical) за неки од наредних у серијалу, који је, нажалост, нагло прекинут па тај чланак никада није објављен.

Нови аутор је одлучио да мало промени редослед и да причу о Каноникалу одложи за неки наредни пут, док ће сада бити речи о најјачој компанији која је своје пословање засновала на слободном софтверу – Гуглу (Google)

На новом почетку серијала морамо да се извинимо читаоцима што неће бити коришћена званична терминологија из света економије. Ови модели финансирања имају своја званичну терминологију у економији, али с обзиром на то да аутор није економиста као ни већина читалаца, она, ради једноставности текста, неће бити коришћена у овом серијалу.

Примарна идеја је да се у овом серијалу идентификују модели и да се покаже да је могуће развити бизнис у свету слободног софтвера и без директне продаје софтвера као интелектуалне својине.

Слободан софтвер није продукт интелектуалног рада нити појединца нити једне компаније. Он је продукт велике заједнице тако да је немогуће заштитити интелектуална права на тај софтвер и тако створити предуслов за продају. Па ипак, програмери, носиоци пројеката, само су људи који имају своје потребе и не могу живети од идеје и филозофије. За даљи, бржи развој пројеката слободног софтвера потребан је новац. Немогућност директне продаје софтвера захтева више маштовитости у креирању бизниса на основи слободног софтвера.

У тексту о компанији Ред Хет, представили смо савршен модел бизниса који се не заснива на продаји ГНУ/Линукса, него на услугама одржавања, имплементације, едукације, првенствено у пословном окружењу. Доказ да овај модел, барем у Америци, функционише, је чињеница да је још пре 2 године компанија Ред Хет прескочила магичну цифру од милијарду долара профита.

Још успешнији модел бизниса је развила компанија Гугл. Беспотребно је доказивати успешност ове компаније. Њени производи као што су интернет-претраживач, интернет-апликације и сервиси, Гугл Кром (Google Chrome) интернет-прегледач, Гугл Кром ОС, Андроид ОС за мобилне уређаје (има измењено Линукс језгро) и други – слободни су софтвери или сервиси и притом потпуно бесплатни. Гледајући само софтвере и сервисе које Гугл развија и подржава могло би се закључити да се ради о правом ФЛОСС пројекту. Нажалост, комерцијализација по Гугловом моделу је потпуно искривила суштину филозофије слободног софтвера.

Када је Гугл у питању, сасвим је јасно одакле потичу његови приходи. Гугл је посто савршена глобална рекламна агенција. Популарност својих производа је искористио да наплаћује и пласира рекламни материјал.

Сви знамо да Гугл нуди рекламе сваком кориснику али се мора признати да то раде и са доста дискреције. Још се никада није десило да корисник за претрагу користи Гугл претраживач, а да као резултат добије само плаћене рекламе које немају везе са предметом претраживања. Уметност Гугловог рекламирања је пласирање рекламе на такав начин да корисник није свестан да му је реклама подметнута, већ да има утисак да је сам пронашао решење свог проблема.

Гугл своју супериорност у претраживању интернет садржаја базира не само на добром познавању предмета претраживања, него и на добром познавању корисника, праћењем његових навика и интересовања. Персонализовање резултата претраге даје квалитетније резултате за корисника јер са мање речи налази оно што га занима. Цена за то је задирање у приватност корисника. Можда нам не би сметало ово задирање у приватност да се не бојимо од злоупотребе тих података и то не само од стране Гугла, него и неких других заинтересованих страна које би могле да преко Гугла дођу до њих.

Гугл је нашао интерес у ФЛОСС-у и претворио га у алат који ће преусмерити кориснике на његов претраживач и сервисе, чиме је тај софтвер постао само бесплатни софтвер отвореног кода, а слободу корисника је изгубио. Према Гулу, будућност десктоп рачунара је у јефтиним машинама без тврдог диска који покреће оперативни систем који има само интернет прегледач и који у потпуности преусмерава корисника на Гуглове већ постојеће wеб апликације: Гугл пошту, Гугл драјв, Гугл документе, Гугл пикасу, Гугл мапе, Гугл календар, Гугл плус, Гугл игре, Гугл интернет продавницу… На тај начин корисник би поприлично уштедео на уређају и софтверу, али би изгубио и оно мало привидне приватности коју има сад.

Међутим, Гугл своје кориснике не тера ни на шта. Нико није присиљен да купи Андроид телефон, користи Кром интернет-прегледач и Гугл претраживач. Корисници сами пристају на то јер добијају квалитетне производе и имају утисак да су сами изабрали најбоље. Слободни софтвер има потенцијал да буде најбољи, али га Гугл злоупотревљава. Уместо потпуне слободе, Гугл је свог корисника стрпао у матрикс свет привида да сам одлучије о свему док је заправо само батерија за Гугл машинерију.

***

Гугл је трошкове развоја софтвера пребацио са корисника на стране заинтересоване за рекламирање, као и на њихове потрошаче. Задовољни су пројектанти софтвера, корисници софтвера, произвођачи робе, јер лако долазе директно до купца, а и купци, јер лако долазе до тражене робе. Гугл не само да тим својим приходима развија свој слободни софтвер, него и преко програма Google Summer of Code подржава и независне пројекте слободног кода. Стиче се утисак да је, ипак, и поред злоупотребе, сам слободни софтвер више на добитку него на губитку. Отворени код и антимонополски закони могу да исправе тренутно стање у којем Гугл постаје глобални Велики брат.