Fedora 22 – vaš novi šešir!

Autor: Momčilo Medić

Fedora 21 je uspostavila nove smernice koje su se odlično pokazale i uzete su kao osnova za poboljšanje u Fedori 22. Ova verzija dolazi bez drastičnih promena kao što je to bio slučaj sa prethodnom i priprema put za Fedoru 23, koja bi mogla da unese zaista značajne novine. Fedora 22 nije imala uobičajeno kašnjenje zato što je za ovo izdanje određen striktan raspored kako bi se ostavilo dovoljno vremena da razvoj Fedore 23 bude temeljan, a sam sistem detaljno testiran.     

Dugo očekivani dnf je konačno spreman i zamenio je yum kao podrazumevani upravnik paketima u Fedori. Sintaksa je prilagođena navikama i očekivanjima korisnika, tako da je u većini slučajeva dovoljno samo zameniti imena komandi (npr. sudo yum install nano postaje sudo dnf install nano). Naravno, razlike postoje i dobro je upoznati se sa njima zarad lakšeg usvajanja (detaljne informacije možete naći na: http://dnf.readthedocs.org/en/latest/cli_vs_yum.html).

Nastavljajući trend prethodne verzije, Fedora 22 donosi tri proizvoda – Radnu stanicu (eng. Workstation), Server i Oblak (eng. Cloud), kao i izvedbe (eng. Spins) KDE, Iksfejs, ARM i druge.

Ovo su neke od izmena specifičnih za određeni proizvod:

Pre nego što se potpuno prebaci na Vejlend (eng. Wayland), Fedora je odlučila za početak da se samo ekran za prijavu iscrtava pomoću ovog novog grafičkog servera. Naravno, ovo je dobrodošla promena jer Vejlend obećava povećanu sigurnost, stabilnost, kao i svež i jednostavniji kod. Međutim, problem će se pojaviti ako koristite vlasničke upravljačke programe za grafičku karticu. Naravno, ovo je predviđeno i u tim slučajevima će se ekran za prijavljivanje prikazivati upotrebom dobrog starog Iksa (eng. X). Pripremajući se za Vejlend, libinput je zamenio X.org input u obradi ulaza sa tastature, miša, tačpeda i ostalog.

Svaka nova Fedora donosi i novi Gnom. Ovaj put u verziji 3.16, Gnom donosi mnoge izmene od kojih je svakako najveća premeštanje sistemskih poruka sa donjeg dela ekrana u gornji gde se do sada nalazio samo kalendar.

Obaveštenja se sada pojavljuju u vrhu ekrana, tik ispod časovnika, a po sakrivanju se mogu naći sa leve strane kalendara, poređane po redosledu pojavljivanja.

Vredno pomena je da i „traj” (notifikaciona zona) više ne postoji, nego su ikonice programa koje zahtevaju ovakvo ponašanje smeštene u poseban panel koji se sam skriva, a nalazi se u donjem levom uglu ekrana. Ova drastična promena je uvedena zato što ne postoji objedinjeni standard za programe koji koriste ovakav vid funkcionalnosti i održavanje takvog sistema više nije u interesu Gnom razvojnog tima i planira se potpuno uklanjanje.

Između ostalih promena izdvajamo vizuelne promene na menadžeru datoteka Nautilusu, pregledaču dokumenata Ivins (eng. Evince), i slika Oko Gnoma (eng. Eye Of Gnome), kao i nekoliko novih aplikacija: Kalendar (eng. Calendar), Knjige (eng. Books), IDE bilder (eng. Builder IDE), koji je sponzorisan od strane zajednice.

Preporučujemo da probate i Nantius (eng. Nuntius), program koji će prenositi vaše notifikacije sa Androida direktno u Gnom (potrebno je da imate Android verzije 4.3 ili novije).

Uloge Servera su proširene i sada možete odrediti i ulogu baze podataka. U verziji 21, Fedora Server je uvela sistem „dodeljivanja uloga” svojim serverima i tada je bila dostupna uloga domen kontrolera upotrebom Fri-aj-pi-eija (eng. FreeIPA), a sada nova uloga koristi Postgreskuel (eng. PostgreSQL) da bi izvršila pripremu operativnog sistema za ulogu servera baza podataka.

Podrazumevani sistem datoteka je sada XFS na LVM-u za sve tačke montiranja, osim za /boot, koji zbog tehničkih ograničenja Graba (eng. GRUB) pokretačkog programa mora biti izvan LVM-a i sa ext4 sistemom datoteka.

Za korisnike Digitalnog okeana (eng. DigitalOcean) oblak provajdera, dostupna je slika za postavljanje Fedore 22 na instancama.

Pored raznih poboljšanja (osveženih Doker (eng. Docker) slika, unapređenog Atomik (eng. Atomic) domaćina…), najveća novina u „oblaku” je uvođenje zvaničnih Vagrant slika (eng. vagrant image) kako bi programeri mogli lako uspostaviti razvojno okruženje pod Linuks, Mek OS Iks ili Vindouz operativnim sistemima koristeći libvirt ili Virtualboks (eng. VirtualBox). Oni mogu izabrati Vagrant boks za Fedora 22 Atomik host ili osnovnu ediciju Fedora oblak 22.

Ako razmišljate o isprobavanju nove distribucije, ili tek pravite prve korake u svetu slobodnog softvera, Fedora 22 će zasigurno podržati vaše zahteve.

Mnoštvo raznih distribucija GNU/Linuks i odabir prave je česta tema među početnicima, pa čak i iskusnijim hakerima. Fedora Fondešn (temelji Fedore) su četiri osnovne vodilje koje služe u upravljanju odlukama i postavljanju ciljeva u okviru razvoja i održavanja ovog slobodnog operativnog sistema. Upoređivanjem ovih temelja sa vašim interesovanjima i prioritetima možete dobiti sliku o tome da li je Fedora pravi sistem za vas.

Sloboda – sav softver koji se nalazi u Fedori je slobodan i otvorenog koda. Strogim pravilima i revizijom se osigurava da programi nisu osakaćeni softverskim patentima i licencama koje ograničavaju slobodu korisnika. Izuzetak je jedino firmver u jezgru, koji je neophodan za određene uređaje. U današnje vreme mnogi žrtvuju slobodu zarad lagodnosti, ali i zbog pomoći korisnicima potpuno zatvorenih operativnih sistema da pređu na nešto slobodnije. Fedora je svesna toga i usko sarađuje sa riznicama vlasničkih programa (upravljački progami za Invidija grafičke karte, razni kodeci, Stim (eng. Steam) i slično) kako bi instalacija i podešavanje istih ipak bilo moguće. Naravno, od presudnog značaja je da to bude dodatni korak kako bi ljudi bili svesni da programi u tim riznicama ne poštuju slobodu korisnika.

Prijatelji – ovo je možda neobičan temelj za operativni sistem, ali itekako važan. Fedora Projektom upravlja zajednica, a prave zajednice nema bez prijateljstva. Česta okupljanja na raznim mestima, što uživo – što preko interneta, omogućavaju da se svi umešani u razvoj, promociju i upotrebu Fedore osećaju dobrodošlim i među prijateljima. Pored formalnih, održavaju se i neformalna druženja sa namenom da se održi prijateljstvo u vidu žurki povodom izdanja i slično. Bliski odnosi među razvojnim timovima pružaju dodatni nivo kvaliteta, požrtvovanosti i odanosti jednih prema drugima, samim tim je krajnji proizvod kompletniji, uniformisan i pravo je zadovoljstvo učestvovati u njegovoj izgradnji.

Mogućnosti – moderan operativni sistem može ostati konkurentan i upotrebljiv samo ako se konstantno unapređuje i proširuje. Uzevši ovo kao temelj razvoja, jasno je da Fedora Projekat želi da bude u toku dešavanja, da bude aktuelan i adekvatan za svaku potrebu. Svaki slobodan operativni sistem vam pruža mogućnost proširenja i podešavanja do najsitnijih detalja, ali se Fedora posebno zauzela da taj proces ne bude mukotrpan, nego jednostavan i podržan tako da možete izvesti skoro sve što zamislite i opet zatražiti podršku od zajednice.

Biti prvi – slobodan softver je često mesto inovacija i fantastičnih novih tehnologija. Upravo usvajanje ovih tehnologija je ono što im daje održivost, kvalitet i unapređenja. Razvojni timovi u Fedori su veoma sposobni kada je reč o prepoznavanju vizije novih tehnologija kao i njihovom usvajanju. Ponekad je potrebno napraviti nepopularne izbore i promeniti ustaljeni pravac u korist napretka, a u mnogim slučajevima usvajanje tehnologije se pokazalo kao pravi korak, te su i ostale distribucije kasnije prihvatile istu promenu.

Ako se slažete sa četiri F (Freedom, Friends, Features, First – Sloboda, Prijatelji, Mogućnosti, Biti prvi) i mislite da je to veoma zdrava i dobro osmišljena osnova za inovaciju, razvoj i unapređenje operativnog sistema – onda je Fedora zaista skrojena po vašoj meri.