Модел по коjем треба да размишљате при избору дистрибуције у 2016. години

Аутор: Стефан Ножинић

Често сте у нашем часопису могли да читате разне текстове који се, бар у једном тренутку, дотакну теме избора дистрибуције линукса. Због јаке заједнице током времена је дошло до развоја великог броја различитих дистрибуција. Сада се поставља питање коју дистрибуцију је најбоље одабрати за себе, а многи часописи, блогови и појединци се труде да дају најбоље објашњење и да дају најбоље савете. Неки то раде из добре намере а други, вероватно, зато што су такви текстови популарни међу почетницима. Данас је таквих текстова мање него пре (прим. аут.) и то се може приписати рачунарству у облаку (енг. cloud computing). Због промене индустрије, потреба за избором праве дистрибуције је некако остала у магли иза интерфејса претраживача и корисницима приступ интернету постаје једна од најважнијих ствари; потом велики део својих послова раде преко веб-интерфејса или својих мобилних уређаја.

Поред свега тога, још увек постоји мало интересовања, вероватно у онима чији се рад не базира само на разним интернетским сервисима као што је то Гугл Драјв — да преиспитају могућности које су им пружене.

Свима је до сада већ постало јасно у каквој мери се дистрибуције разликују и да исти софтвер ради на било којој дистрибуцији. Оно због чега се прашина диже када помињемо увек популарну тему избора дистрибуције јесте заправо прединсталирани софтвер и политика управљања пакетима. Прединсталирани софтвер ће вероватно бити занимљив почетницима али и искуснијим корисницима (видећемо и зашто), а начин управљања пакетима би за почетнике, бар у почетку, остао мистерија у коју се не треба петљати.

Сви они који су се бавили овом темом су своју публику делили у групе и на основу тога им препоручивали дистрибуције. Проблем је настајао када би постојао пресек између две одређене групе људи. Ово се често дешавало па је део публике и после читања текста остајао збуњен и одговор на њихово питање није био пронађен.

Ово не значи да су поједини новинари и блогери неспособни да ураде добар и квалитетан текст, већ да се овај проблем решава методом која је важила пре десет година када је било теже доћи до онлајн документације и када је инсталација пакета из званичних софтверских ризница пакета била знатно захтевнија.

На пример, чак и најугледнији чланови заједнице који раде у Линукс фондацији овом проблему приступају на стандардан, већ устаљен али погрешан начин (прим.аут.). Па тако можемо видети текстове где се корисници деле на кориснике десктоп издања, серверског издања, затим на програмере, дизајнере итд.

Свима је јасно да се данас може често десити да приликом развоја одређене апликације, програмер мора бити и администратор свог сервера, а одувек је програмерима било лепо да одслушају музику и да одгледају филм — ипак су и они људи. Откуд онда још увек оваква подела публике?

Како бисмо у нову годину ушли са мало другачијим погледима, ево како ми видимо поделу корисника линукса и како мислимо да треба анализирати проблем избора дистрибуције:

1. почетници,
2. они који су у фази учења,
3. искусни корисници.

Ова подела је базирана на Дрејфусовом моделу (енг. Dreyfus model), али је једноставнија. Тако, уместо скале од пет нивоа, користи скалу од три нивоа.

Ако је потребно, скала се може проширити и на пун модел од пет нивоа, али то би можда унело додатна питања и полемику о томе како раздвојити тачно где су границе.

Како се овде користи једна метрика (искуство), пресек група не постоји и тиме нема забуне ако корисник спада у више група.

У наставку вам нудимо кратку анализу о томе шта је постала пракса на сваком нивоу на овој скали и тиме вам пружамо могућност да овај пут, ако не да изаберете своју дистрибуцију, онда бар да не останете са истим питањима која сте имали пре читања овог чланка.

Почетници: Најчешће бирају дистрибуције које са собом доносе доста прединсталираног софтвера јер често нису упознати са неким слободним алтернативама као ни са начином инсталације софтвера. Дистрибуције које пружају инсталацију софтвера „на клик”, као што су то Убунту и Минт, добар су избор за почетнике. Поред лаке инсталације, обе поменуте дистрибуције имају веома велику заједницу, тако да корисници лако добијају помоћ и подршку, што у неким тренуцима може бити кључно.

Они који су у фази учења: То су корисници који су већ одлучили да пређу на слободан софтвер и на линукс. На овом нивоу корисници постављају себи питања као што су: „А шта ако X?” и „Да ли могу Y?”. Дистрибуције које терају корисника да се мало више потруди око инсталације и конфигурације свог система су чест избор, па се ту намећу два главна решења: Арч линукс и Џенту, обично то буде овим редоследом. На овим дистрибуцијама корисници много упознају систем и сваки његов део, те уче како да решавају разне проблеме; како да пронађу баг, како да поставе смислено питање, али и како да допринесу заједници.

Искуснији корисници: После играња са горе поменутим дистрибуцијама за оне који желе да уче, у једном тренутку корисници схвате да су довољно научили и да им се више не исплати да кернел компајлирају ручно ако ће то неко већ да уради за њих. У овој фази, са много више искуства, корисници се враћају на дистрибуције које су лаке за инсталацију и конфигурацију, као што је Убунту. За разлику од почетника, искуснији корисници користе своје знање да систем конфигуришу по својим потребама, па тако није чудна чињеница да Убунту минимални ЦД буде један од могућих избора за корисника. Други избор буде Дебијан који пружа лакоћу у коришћењу и стабилност. Слична дистрибуција, помало другачија по управљању пакетима, јесте ОпенСУСЕ (енг. OpenSUSE).

Признајемо, превише смо рекламирали неке дистрибуције, а да друге нисмо ни поменули. Циљ чланка је био да у првом делу опише проблем и грешке које праве људи приликом саветовања нових корисника (или оних који су „искуснији”), док је други део чланка дао једно решење за овај проблем и показао како се модел манифестује у пракси.

Ми се надамо да смо овим текстом скренули пажњу будућим експертима да добро размисле како ће саветовати почетнике и да ће престати да у 2016. години аргументују да је дистрибуција боља јер је прединсталиран Инкскејп. Две хиљаде шеснаеста је година када већина тих корисника има приступ интернету. Да ли је Инкскејп подразумевано инсталиран или га је потребно накнадно инсталирати, није релевантно за дискусију.