Федора и слободан софтвер на Природно-математичком факултету у Новом Саду

Аутор: Немања Милошевић

На Природно-математичком факултету у Новом Саду, студенти заиста могу пуно да науче. Од увода у програмирање до машинског учења, сви курсеви су ту како би студенти постали добри програмери и софтверски инжењери. Курсеви су брзи и има много студената, па морамо имати рачунарске центре на које се можемо ослонити. Одлучили смо да у нашу рачунарску учионицу РЦ3 инсталирамо Федора Линукс.

Претходна искуства

Наше претходно решење је било да користимо Виндоуз виртуалне машине са Убунту линуксом као хост оперативним системом. У то време, то је изгледало као добра идеја, међутим, било је неколико недостатака. Прво, постојао је озбиљан губитак перформанси због покретања виртуелних машина. Перформансе и брзина виртуелизованог оперативног система је била далеко спорија него што смо желели. Такође, пошто смо имали више виртуелних машина за разне предмете, понекад се дешавало да су виртуелне машине биле паралелно покретане. То је доводило до озбиљних успоравања. Губили смо драгоцено време за укључивање рачунара, а затим на покретање виртуалних машина. На крају, схватили смо да је већина нашег софтвера компатибилна са Линуксом и да нам виртуелне машине више нису корисне и неопходне, па смо морали да нађемо боље решење.

Долази Федора!

Размишљали смо о замени виртуелних машина са “чистом” инсталацијом Линукса. Одлучили смо да користимо Федору из више разлога.У нашим курсевима користимо много различитих развојних алата. Због тога је од кључног значаја да у настави увек користимо најновије и најбоље доступне алате. У Федори смо пронашли 95% потребних алата у званичним софтверским репозиторијумима! За неколико алата смо морали извршити ручну инсталацију, али ово је било лако јер готово сви развојни алати раде на Федори.

Оно што смо схватили у овом процесу јесте да смо користили пуно бесплатног софтвера отвореног кода и алата. Ми који смо запослени на поменутом факултету, сматрамо да је веома важно студентима у свест уградити појам слободног софтвера. Зато се трудимо да увек користимо слободан софтвер који ће студенти моћи да користе и касније, када заврше факултет и запосле се. Такође, у том процесу коришћења слободног софтвера на факулету, наши студенти сазнају и о Федори, другим отвореним пројектима и, наравно, о слободном и отвореном софтверу уопште. Од слободног софтвера који се свакодневно користи у рачунарским центрима поменутог факултета су разне варијанте Еклипс (енг. Ецлипсе) развојног окружења, Либре Офис, Латех (енг. LaTeX) и Тех Студио (енг. Tex studio) kао и разни други отворени развојни алати.

Други разлог за избор Федоре као система за нашу рачунарску учионицу била је хардверска компатибилност. Рачунари у лабораторији су релативно нови, а раније је било проблема са старијим верзијама Линукс кернела. Са Федором смо знали да ћемо увек имати недавно освежену верзију кернела и тим обезбедити нормално функционисање оперативног система. Као што смо и очекивали, све је радило без проблема.

Одлучили смо да користимо Радна станица (енг. Workstation) издање Федоре са Гном десктоп окружењем. Студентима је било лако и интуитивно и брзо су се снашли са новим окружењем. За нас је било важно да студенти имају лако окружење у коме се могу фокусирати на задатке који се раде и на сам садржај практичних вежби, а не на компликован или спор кориснички интерфејс.

Процес инсталације

Узели смо један од рачунара и потпуно га подесили ручно. То укључује припрему свих потребних скрипти и софтвера, подешавање ССХ удаљеног приступа и друге важне конфигурације. Такође, направили смо један кориснички налог по курсу тако да ученици могу лако чувати своје податке одвојено од других корисника. Након што смо имали један рачунар спреман, користили смо одличан, бесплатан и алата отвореног под називом КлонЗила (енг. CloneZilla). КлонЗила нам је направила слику диска (енг. disk image) за клонирање. Величина слике је била веома мала, негде око 11 ГБ. Користили смо брзе УСБ 3.0 флеш дискове да вратимо слике диска на преостале рачунаре. Размотрили смо и процес враћања слике кроз мрежу, али схватили смо да би тако цео процес дуже трајао. У потпуности смо подесили и клонирали двадесет и четири рачунара за сат и петнаест минута, са само неколико флеш дискова. Још једна корисна опција КлонЗила дистрибуције је да се учита у РАМ, након чега се лајв УСБ меморија може користити за клонирање других рачунара.

Свим рачунарима управљамо низом Пајтон скрипти које се могу преузети овде. Ове скрипте омогућавају извршавање честих команди као што су ажурирања софтвера, инсталација новог софтвера, ВНЦ преглед свих рачунара и остале корисне могућности.

Закључак

Сви рачунари у нашој компјутерској лабораторији сада користе искључиво Федору (без виртуелних машина!). Надамо се да ће наш рад подстаћи друге школе и универзитете да и њихове рачунарске центре направе на начин сличан нашем. Потврђујемо да Федора и слободан софтвер у настави одлично функционишу и можемо гарантовати да ће радити одлично. Ако вас интересује како све то изгледа и ради, видимо се на неком од наших Федора издања журки (енг. Fedora Release Party) у будућности!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.