Имплементација система за верификацију неутралности рачунарских мрежа (1. део) – Увод

Аутор: Милош Будимир

Увод

Немогуће је данас замислити свакодневницу без константног и неограниченог приступа интернету. Интензитет коришћења и потреба за приступом мрежи већи су него икад, а уз повећане брзине и све већи број уређаја у годинама које долазе, наставиће се тенденција раста интернет саобраћаја. Са све учесталијим и масовнијим коришћењем интернета и технологија које га прате, није изненађујућа појава разних покушаја контролисања виртуелног простора од стране влада и гигантских корпорација. Од залагања за слободан и отворен хардвер и софтвер, стигло се до све звучније борбе за очување слободног, децентрализованог и неутралног интернета доступног свима. Те особине јесу оно што је учинило интернет ониме што данас и јесте.

Када се говори о интернет неутралности (енг. Net Neutrality) не може се говорити о прецизној дефиницији појма, те када се каже да је забележено кршење интернет неутралности, подразумева се више различитих механизама угрожавања независности и децентрализованости интернета: успоравање одређеног интернет саобраћаја ради ефективног постизања цензуре или манипулације конкурентским сервисима, затим тзв. брзе стазе којима се одређеним сервисима за одређену накнаду нуди већи проток и брзине, или рецимо популарна нулта тарифа која је свима позната као бесплатно коришћење одређених друштвених мрежа у постпејд пакетима мобилне телефоније, чиме се фактички умањује могућност конкурентских апликација да дођу до корисника.

С обзиром да не постоји прецизно и систематизовано дефинисано на који начин се мери да ли је мрежа неутрална, јер тема је релативно нова и нема јасних процедура и препорука, овај серијал текстова бави се једноставном анализом мреже и представља предлог како се може мерити интернет неутралност, тј. јесте покушај доприноса даљем дефинисању и развијању појма интернет неутралности, у циљу очувања интернета какав слободан свет познаје. Идеја овог серијала јесте да се направи систем који би верификовао да ли неки провајдер (ISP – Internet Service Provider) успоставља политике којима фаворизује неке сервисе или локације, а ка другима квари услугу односно тада – није нет неутралан.

Један од примећених случајева јесте успоравање видео стреаминг сервиса одређене компаније, како би сличан сервис самог интернет провајдера добио поверење већег броја корисника. Управо такво понашање анализира алат Вехе (енг. Wehe) преко ког корисник користећи неки сервис, нпр. Јутјуб или Нетфликс (енг. Netflix), добијене податке шаље ка Вехе серверу, а потом се са Вехе сервера ти исти подаци враћају кориснику само са случајним бајтовима као садржајем. Тада се пореде брзина одзива, губитак пакета итд, са идејом да ће се на тај начин показати да ли ISP на неки начин успорава или блокира пакете одређеног садржаја. Више о томе на следећем линку.

Још један постојећи алат OONI користи се превасходно за проверу цензуре интернета, тако што гледа да ли су одређени сајтови блокирани на некој територији. Тако су и бирани сајтови за тестирање: они за које би, услед недостатка слободе говоре и повећане цензуре, било разлога да буду забрањени глобално или локално у некој држави.

BEREC (Body of European Regulators for Electronic Communications) је 2017. године у једном од својих извештаја дао иницијални предлог једног комплексног софтверског система за праћење различитих метрика, с циљем откривања кршења неутралности интернета. Тај софтвер је и направљен крајем 2019. године од стране две немачке и аустријске фирме међутим још увек није нашао своју примену, а BEREC препоручује националним телима (као српски РАТЕЛ – Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге) коришћење овог или неког сличног софтвера ради анализе мреже и препознавања евентуалних кршења њене неутралности.

Сваки од ових алата има своје предности и мане, али још увек не постоји нити јасан стандард нити распрострањеност једног конкретног софтвера или методологије међу заједницом. Из тог разлога, у овом раду користиће се једноставне методе анализе мреже, а с циљем да се уз дискусију покуша извући закључак тј. дефинише како би се на тај начин могла мерити неутралност мреже. У BEREC-овом извештају “Net Neutrality Regulatory Assessment Methodology”, као релевантни параметри за мерење и анализу помињу се мерење протока, кашњења, губитка пакета… У овом раду фокус је стављен на прављење система за мерење одзива при ДНС и ХТТП захтевима ка одређеним интернет страницама, и за то мерење биће коришћен постојећи алат отвореног кода перфСОНАР (енг. perfSONAR).

Архитектура система

Када је реч о архитектури једног оваквог система издвајају се две могуће опције за реализацију. Прва би била да корисник може према сопственом нахођењу да одабере одређене веб странице и пореди времена одзива над њима на основу појединачног мерења (корисника лично интересује да ли њему/њој провајдер уводи неку рестрикцију), а друга да се закључак добије на основу статистичке анализе великог броја мерења која су скупљена од различитих провајдера на некој територији, пратећи у дужем временском интервалу исти предефинисани скуп сајтова (ако се говори о веб саобраћају).

У BEREC упутству за израду алата за мерење неутралности интернета дата је шема препоручене архитектуре система за локална регулативна тела (слика 2.1).

Слика 2.1 Приказ архитектуре BEREC sистема

Међутим, за потребе израде овог серијала архитектура система изгледаће нешто једноставније. Она је приказана на слици 2.2. Measurement Agent јесте уређај (рачунар) који користи перфСОНАР алат за ХТТП и ДНС тестове, и то перфСОНАР – testpoint toolkit. Тај клијент уједно је и контролер и колектор са горње слике и тестови се једноставно могу покретати из командне линије, но о томе више у наредном делу овог серијала. Репозиторијум са резултатима и портал за приказивање тих података у упрошћеној шеми комбиновани су у један сервер на који се подаци шаљу. На том месту они се чувају, али и истовремено графички приказују. За базу ће бити коришћена ИнфлуксДБ (енг. InfluxDB) – база података временских серија (Time Series Database – TDB) слободног софтвера, а за графички приказ података софтвер отвореног кода Графана (енг. Grafana), који се глатко увезује са ИнфлуксДБ-ом.

Слика 2.2 Приказ упрошћене архитектуре БЕРЕЦ система, коришћене у овом раду

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.