Reč urednika

FLOSS projekti

Sam FLOSS (besplatni slobodni softver otvorenog kôda) je fenomen koji bi najviše trebali da proučavaju psiholozi. Urednici LiBRE! časopisa nisu po obrazovanju psiholozi. Zdravorazumskom analizom ipak možemo da tvrdimo da za uspešnost FLOSS-a treba zahvaliti prvenstveno bazičnim ljudskim instinktima.

U svet FLOSS-a se uglavnom ulazi zavaljujući znatiželji, iskonskoj potrebi da se proba i nauči nešto novo. FLOSS je sasvim dovoljno sličan sistemima koje je do tada početnik poznavao da bi bio privlačan da ga korisnik proučava i dalje. Sa druge strane, FLOSS ima različitu filozofiju funkcionisanja u odnosu na vlasničke sisteme, i većina korisnika, početnika, ne može da usvoji tu novu filozofiju. Tu dolazimo do novog bazičnog instinkta čoveka kao društvenog bića, traženja pomoći od drugih kad ima neki problem. FLOSS stvara zajednice oko nekog projekta i te zajednice rado pomažu početnicima. U početku, dok početnik ovladava novim znanjima, on samo prima informacije od zajednice, ali vrlo brzo, kako stiče neko znanje i iskustvo, proradiće mu novi bazični instinkt, da se pohvali da je i on uspeo da ovlada svojim novim sistemom. Hvalisanje je potreba i bazični instinkt, a u FLOSS-u je poželjna osobina. Manifestuje se kao pružanje pomoći novajlijama koji znaju još manje. Na ovaj način je zatvoren prvi krug osnovne tehničke podrške i obuke bez upliva novca i zasnovan samo na bazičnim instinktima.

Posle perioda hvalisanja, dolazi period kada se zadovoljava sledeća bazična potreba, a to je druženje sa istomišljenicima. Ovo obezbeđuje kadar za održavanje, administriranje i unapređivanje zajednice. Svesno ili nesvesno, članovi zajednice unapređuju samu zajednicu i projekat oko kojeg su se okupili. Što je bolji FLOSS projekat, popularnija je njegova zajednica, što dalje donosi veća poboljšanja projekta i zajednice, pa se tako zatvara sledeći krug. Ovaj krug obezbeđuje unapređenje i održavanje zajednice, kao i unapređenje projekta oko kojeg se zajednica okupila, a sve bez upliva novca i samo oslonjeno na zadovoljavanje bazičnog instinkta za socijalizacijom.

Zajednice kroz druženje dolaze do ideja za pokretanje novih FLOSS projekata. Zašto novi FLOSS projekti ne uspevaju uvek? Zato što osnivači novog projekta zaborave da zatvore treći krug na kojem se zasniva čitava FLOSS filozofija. Kao prvo, iako ideja o pokretanju projekta dolazi iz jedne zajednice, projekat neće pokrenuti čitava zajednica nego jedan pojedinac, ili par istomišljenika; tako je lakše. Lakše se donose osnovne odluke koje određuju smer projekta, i lakše se sam projekat „postavlja na noge”. Što je više ljudi u projektu, to se oni teže međusobno dogovaraju, i zbog toga se pokretanje projekta znatno usporava. Stvar može toliko da se uspori da dovede do obustavljanja projekta. Pojedinac ili mala grupa, postavljanjem projekta „na noge” zadovoljavaju novi bazični instinkt, a to je dokazivanje da su u pravu, i da je to trebalo da se uradi baš na njegov (njihov) način. Relativno je lako pokrenuti neki FLOSS projekat, teži deo je učiniti ga uspešnim i dugotrajnim. U FLOSS svetu se dugotrajnost obezbeđuje osnivanjem nove zajednice koja će biti okupljena oko tog novog projekta i koja će ga održavati i unapređivati. Ovim se zatvara pun krug funkcionisanja FLOSS-a. Da podsetimo – pojedinac traži pomoć od gotove zajednice u vezi projekta koji proučava, zatim sam podučava početnike, zatim sa drugim članovima održava zajednicu i projekat te zajednice, zatim osniva novi projekat i na kraju, kao krunu, osniva i zajednicu novog projekta – pun krug.

E sad, što smo vam ovo ispričali? Ne znamo. Neće da škodi, a ako ne škodi možda nekome i koristi. Kad naletite na neki neuspešan, a naizgled dobar FLOSS projekat, proverite gde su pogrešili i gde im je ostao otvoren krug.

Do čitanja!

LiBRE! tim