Reč urednika

Mediji, FLOSS, LiBRE! i prirodna katastrofa

Priroda, s vremena na vreme, podseti čoveka koliko je mali, koliko su njegove rukotvorine beznačajne i podseća čoveka da nije gospodar sveta, nego smo jedan njegov mali deo. Suočen sa snagom prirode, čovek zaboravlja stečene navike i oslanja se na bazične instinkte. Kada se nešto ovako katastrofalno desi, „resetovani” na osnovne instinkte, pokazujemo ko smo zapravo, koliko znamo tj. ne znamo, koliko smo spretni, organizovani, gde smo ranjivi, kako smo pripremljeni, šta nismo na vreme uradili, a trebalo je, šta smo uradili, a nismo smeli pa sad trpimo posledice i tako dalje.

Glavna opasnost od prirodne nepogode je prošla. Preživelima je sada ostalo da analiziraju šta se desilo, da popišu gubitke i štetu i da svi zajedno počnemo da se obnavljamo. U ovu analizu dešavanja treba uključiti i upotrebu medija s ciljem kriznog informisanja. Pravovremena, tačna informacija je bila od ključnog značaja za ispravno reagovanje s ciljem preživljavanja.

Ovo nije prva vanredna situacija u kojoj je najstarija komunikaciona tehnologija bila od ključne važnosti. Radio tehnika i radio amateri još jednom su pokazali da su nezaobilazan faktor dobre civilne zaštite. Prosto je neverovatno da niko iz Ministarstva odbrane nikad nije uključio te ljude u institucionalni sistem odbrane, iako su se u mnogo prilika do sad pokazali kao vrlo pouzdani sistem informisanja u kriznim situacijama. Oni ne traže mnogo, nikad i nisu tražili gotovo ništa, a uvek su na prvim linijama odbrane.

Radio i televizija su se uglavnom dobro pokazali u ovim vremenima. Radio a naročito televizija pokazali su još jednom da su najmoćniji mediji na našim prostorima. Radio i televizija bili su glavni informativni, motivacioni i mobilizacioni faktor u kriznoj situaciji.

Najnovije tehnologije su podbacile. Ni internet ni mobilna telefonija nisu bili iskorišćeni u meri koliko je to moguće u širenju prave informacije. Moglo bi se reći da su te tehnologije bile čak zloupotrebljene za širenje lažnih i „destabilišućih” informacija. Ova kritika ide direktno na račun Vlade Srbije i državnih organa. Državni organi još nisu shvatili moć IKT-a (eng. ICT – informaciono komunikacione tehnologije). Prepuštanje IKT-a stihiji i nepostojanje zvaničnih informacija mogu samo da dovedu do širenja dezinformacija na internetu, a internet je komunikacioni medij broj jedan u svetu. Dezinformacija na internetu će uvek biti. Setimo se vesti o pijanom Srbinu koji je ubio ajkulu slučajnim skokom na njenu glavu, čime je spasio kupače u Egiptu. Međutim, postoje pouzdani izvori na koje se obraća pažnja i ostali izvori koji se zanemaruju. Pouzdani izvori moraju biti stranice državnih organa i lokalnih samouprava koje su ovoga puta kasno reagovale, ili nisu reagovale uopšte, a to je otvorilo prostor nezvaničnim izvorima kao što su društvene mreže gde nisu svi dobronamerni.

Jedan od svetlih primera privatne inicijative je lokacija http://poplave.rs. Ovo je primer kako privatna inicijativa, dobra namera, odlična ideja, FLOSS i znanje mogu zajedno da iskoriste pravu snagu interneta. Stranica je bila toliko dobro odrađena i pregledna da smo svi u početku pomislili da je to zvanična stranica državnih organa. Stranica je bila važna za koordinaciju akcija dobrovoljaca. Jedini problem sa tom stranicom bio je preveliki promet koji je povremeno rušio server.

Gde je tu mesto FLOSS-u? Barem što se tiče interneta, FLOSS predstavlja najbolji alat za brze intervencije. WordPress, besplatni CMS (eng. CMS – Content Manager System – sistem za upravljanje sadržajem) otvorenog koda sa svojim dodacima i OpenStreetMap (FLOSS kartografski ekosistem) idealni su alati za brzo reagovanje i uspostavljanje informacionog sistema u najkraćem vremenu. U rukama dobrih veb dizajnera predstavljaju moćan alat. To su momci i devojke iz građanskog pokreta poplave.rs iskoristili da u najkraćem roku, za manje od dvadeset i četiri sata, uspostave informacioni centar sa proverenim informacijama.

Na kraju, pohvale idu svim dobrovoljcima, radio amaterima, korisnicima Tvitera, građanskim inicijativama, savezima, državnim organima i svima drugima na dobrim akcijama koje su predupredile još gore posledice prirodne stihije.

Za LiBRE! je u ovom trenutku najbitnije da je preživeo i ovu prirodnu nepogodu. S obzirom na relativno niski prioritet rada u ovom projektu, dozvolili smo sebi kašnjenje od sedam dana da bismo uspeli da se pregrupišemo. Još nam se nisu javili svi saradnici. Nadamo se da su svi dobro. Čim se stanje smiri, moći ćemo ponovo da radimo punim kapacitetom. Pozivamo lektore, grafičare, autore i sve druge koji bi želeli da nam se priključe, da se jave na našu već poznatu adresu libre [et] lugons [dot] org.

Do čitanja

LiBRE! tim