Број 34

ЛиБРЕ! број 34 Насловна страница
Директно преузимање:
ПДФ:
[ddownload id=“6742″ text=“Латинично издање“] ([ddownload_filesize id=“6742″]) – [ddownload_count id=“6742″]×
[ddownload id=“6743″ text=“Ћирилично издање“] ([ddownload_filesize id=“6743″]) – [ddownload_count id=“6743″]×
еПУБ:
[ddownload id=“6744″ text=“Латинично издање“] ([ddownload_filesize id=“6744″]) – [ddownload_count id=“6744″]×
[ddownload id=“6745″ text=“Ћирилично издање“] ([ddownload_filesize id=“6745″]) – [ddownload_count id=“6745″]×

Реч уредника

Копирајт

Одавно нисмо „филозофирали” у речи уредника. Пошто тренутно нема великих догађања у пројекту, искористићемо прилику да вас још једном подсетимо зашто пројекат између осталог постоји.

Одмах на почетку наглашавамо да ЛиБРЕ! није фанатично против власничког софтвера. Нисмо ни против права да професионални програмери раде и живе од своје интелектуалне својине. Само тржиште углавном има довољно својих механизама да одреди колико је нечији производ добар и користан, а према томе и колика је његова материјална вредност. Оно што нама смета и против чега се „боримо” је копирајт (енг. copyright – буквално, право на копирање а заправо власничко право), који је производ поремећаја тржишта, то јест стварања монопола неког производа. Једино производ који је створио монопол омогућава злоупотребу копирајта. Човек који има потребу да се сам превезе од места А до места Б има избор да аутомобил купи, или, ако му треба, једнократно да позајми од рођака. Кад дође до поремећаја на тржишту, онда корисник губи могућност избора, а власник може да каже: „Овај производ није на продају, можете само да га изнајмите уз одговарајућу накнаду на одређено време. Не смете да га отуђите, јер није ваш и не смете да га позајмљујете и делите.” Ово власнику омогућава практично да свој производ продаје више пута истом купцу и при томе има обавезу само да израђује резервне делове, али не и да одржава производ у радном стању током времена изнајмљивања.

Нус појава монополистичког положаја је могућност да нешто што није у реду у производу прогласиш за стандард и да кажеш да то тако треба да ради.

Овакав накарадни копирајт је произашао из закона о заштити интелектуалне својине који је још у осамнаестом веку осмишљен да заштити писце од неовлашћеног прештампавања који је узео маха појавом штампарске пресе. Своју кулминацију накарадности доживљава кроз музичку и софтверску индустрију од седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Није спорно да треба заштитити интелектуалну својину и да треба омогућити ауторима, уметницима и научницима да живе од свог интелектуалног рада. Није морално да поједини заслужни уметници и научници умру у беди, а толико су задужили свет својом интелектуалном заоставштином. Такође није добро да се носиоци интелектуалне својине током живота боре са немаштином, која их спречава да још више допринесу развоју целокупног друштва. Накарадност почиње кад копирајт, уместо тога да буде заштита ауторских права, постане заштита корпорацијских интереса. Само корпорације су у стању да смисле вишеструке накнаде за један те исти производ истом кориснику и да их спроведу у дело. Закон о ауторским правима који је део америчког устава био је територијално оријентисан и важио је само за територију САД-а. Под утицајем корпорација у сваки међународни споразум се уграђује и сагласност потписница да прихватају овај закон и тако он постаје екстериторијални. Закон о ауторским правима је био временски ограничен, што је омогућило носиоцима права да само одређено време наплаћују интелектуалну својину и терало их је да даље наставе да раде. Данашњи копирајт је ограничен на сто година или доживотно плус педесет година након смрти аутора. Ово сигурно није уведено због заштите наследника ауторских права него да би корпорације извукле и последњу кап користи од интелектуалних права.

Овакав накарадни копирајт није подстицајан – а да у софтверској индустрији није препознат као потпуно погрешан, били бисмо уназађени за наредних сто година. Као одговор на овако накарадни копирајт настао је слободан софтвер који је у већини сектора информационих технологија превазишао корпорације брже се прилагођавајући новим технологијама. Као резултат тога имамо доминацију слободног софтвера на суперкомпјутерима, мобилним уређајима, веб серверима, веб апликацијама, комуникацијским уређајима и „паметним” кућним уређајима.

Причати данас о слободном софтверу је и даље пионирски посао. Још увек се корисници слободног софтвера сматрају штреберима а слободан софтвер претешким за обичног корисника. Права истина је да је слободан софтвер већ свуда око нас и да га користимо на мобилном телефону, таблету, на интернету, на кућним уређајима, у аутомобилима, при прогнози времена… Зато ЛиБРЕ! часопис постоји – да би од дрвета сви угледали шуму.

За крај речи уредника морамо да се извинимо Горану Стричићу зато што смо у прошлом (фебруарском) броју пропустили да се јавно захвалимо за чланак о ЛиБРЕ! часопису у фебруарском броју Света компјутера. Не бисмо волели да испаднемо незахвални, јер нам подршка Света компјутера много значи.

Сви који на ма који начин желе да се укључе у пројекат часописа, могу да се пријаве, коментаришу, хвале и критикују нас пишући на нашу већ познату адресу електронске поште – libre [at] lugons [dot] org.

До следећег броја,

ЛиБРЕ! тим