Реч уредника

Слободни или власнички софтвер, питање је сада?

Иако је ЛиБРЕ! искључиво часопис о слободном софтверу, немогуће је не упоређивати слободна решења и власничке пандане. У овом броју идемо и корак даље; није нам довољно само упоређивање квалитета софтверских решења, него и однос квалитет/цена. Процењујући овај однос, неки европски градови су закључили да се исплати прећи на слободни софтвер. Њихова калкулација је да могу без губитка у квалитету прећи са власничког на слободни софтвер, и плус да уштеде део пара пореских обвезника. Сви се слажу да овакав подухват неких градова Европе није бесплатан, иако се користе бесплатна слободна софтверска решења, али проста рачуница је довела до процене да су трошкови преласка на слободни софтвер мањи од плаћања лиценци за власнички софтвер. Уштеда је директни бенефит од преласка на слободни софтвер. Посредни бенефит је ангажовање домаћих стручњака и локалних заједница, тако да сва ангажована средства остају у земљи.

Не постоје докази о директној вези између страних инвестиција у нашу привреду и плаћања лиценци за власнички софтвер. Страни инвеститори ће уложити новац у нашу привреду само ако имају неке интересе, типа смањења трошкова одржавања, или због процене да наше тржиште (читај, квалитетни стручњаци) има потенцијал да донесе профит инвеститору. Уколико немају никакву конкуренцију на нашем тржишту, неће имати претераног мотива да се боре за ово тржиште, а самим тим инвестиције ће бити само типа смањења трошкова које у случају продаје лиценци нису велике.

Минхенски пројекат LiMux је велики пројекат, који је обухватио око 15.000 рачунара. За илустрацију величине овог пројекта дајемо податак да је својевремено Влада Србије и СРЈ, за потребе рачунара у државним органима и државним предузећима у целој земљи, купила 30.000 лиценци. Процена града Минхена је да је преласком на LiMux направљена велика уштеда. Нису урачунати само трошкови лиценци него и хардвера који би морао бити замењен или надограђен преласком са старијих на новији власнички софтвер. LiMux је знатно умањио трошкове везане за хардвер, јер добро ради и на старијим машинама које још нису за бацање.

Жеља нам је да овим минхенским примером барем покренемо питање о којем треба добро размислити.

Један бенефит од слободног софтвера је уштеда, а други је зарада. Када кажемо комерцијални софтвер, сви помисле одмах на власнички софтвер. Појам „комерцијални софтвер” није искључиво везан за власништво; и слободни софтвер може бити комерцијални, али много ређе него што је то случај код власничког софтвера. Слободни софтвер се много чешће ослања на донације. Код нас се донирање у новцу погрешно тумачи као прошење. У свету је то легитиман начин прикупљања средстава за покривање трошкова, па и зараду. Људи на западу су навикли да све што користе, а није њихово, и плате. Нарочито осећају обавезу да плате нешто што им је донело неки профит. Због тога радо донирају новац пројектима слободног софтвера, ако га користе и ако им олакшава живот. Када ће и код нас таква пракса заживети, не знамо. Покрећемо и ту тему, па ћемо видети шта ће се десити.

И даље вас позивамо да се придружите нашем тиму, дајете ваше сугестије, критике или можда и похвале; немојте претеривати са похвалама. У ту сврху користите наш форум на адреси /index.php/forums/ или нам пишите на већ познату адресу електронске поште libre [et] lugons [dot] org.

До читања.

ЛиБРЕ! тим