Decentralizacija je stigla (2. deo)

Autor: Petar Simović

Danas postoji mnogo platformi i servisa koji su izuzetno korisni, poput društvenih mreža, čet servera, kolaboracionih platformi, platformi za distribuciju muzike i video snimaka i mnogih drugih za razne potrebe. Neke od tih platformi su čak i otvorenog koda što je odlično iz više razloga. Ali u većini slučajeva postoji ta jedna platforma kojom upravlja jedna organizacija ili kompanija, i to je to. Korisnici postaju potpuno zavisni i ograničeni po pitanju sloboda i mogućnosti šta na određenoj izolovanoj platformi mogu uraditi, i nalaze se u takozvanim ograđenim baštama (eng. walled garden).

Najprepoznatljivije takve ograđene bašte su svakako platforme poput Fejsbuka, Tvitera, Instagrama, Redita (eng. reddit), ali i one koje su većinom ili u potpunosti otvorenog koda kao što su Signal, Telegram, Vajr (eng. wire), Kibejs (eng. keybase). Kriterijum koji se uočava je očigledan i ukazuje da su sve pomenute platforme komunikacije centralizovane, njima se upravlja iz jednog mesta. Na to se onda dodaju i prateći problemi kao podložnost cenzuri i neželjenim promenama, morate se saglasiti sa uslovima korišćenja, podaci o vama se najverovatnije prikupljaju i prodaju trećim licima, što je najčešći oblik finansiranja besplatnih servisa, a u zadnje vreme postaju sve pristrasniji i podložniji uticaju vlada kao i drugim spoljnim pritiscima favorizovanja ili suzbijanja određenih narativa.

Evo nekoliko preimera iz skorijeg vremena:

• Serveri Signal-a i Telegram-a su bili nedostupni 5. marta 2018. godine (link)
• Jutjub ima svoj sistem označavanja (eng. flagging) videa koji su iz nekog razloga neprimereni (link) zbog čeka mnoštvo video materijala, pa čak i celih kanala, bude obrisana.
• Patreon je nedavno blokirao Bitčut (eng. Bitchute) i zajedno sa još nekolicinom uticajnih političkih naloga (link).
• Fejsbuk i Tviter su čak otvoreno najavljivali i sprovodili kampanje cenzurisanja određenih političkih stavova (link).
• Redit je takođe bio doveden nekoliko puta u situaciju da mora da bira, i primoran da cenzuriše određene vesti od kojih su bile najuočljivije one povodom nekih terorističkih napada i raznih kontroverznih političkih okupljanja (link 1,link 2).
• Tamblr (eng. Tumblr) je skoro doneo odluku o uklanjanju sadržaja za odrasle (link 1,link 2).
• Slek (eng. Slack) je takođe nedavno počeo da ukida naloge ljudi koji imaju veze sa Iranom (link 1,link 2).
• A jedna od svakako najpoznatijih finansijskih cenzura medija je ona u kojoj je Pejpal (eng. PayPal) zatvorio nalog Vikiliksa (eng. Wikileaks) (link).

Sve je očiglednije da velike kompanije, pružaoci platformi ili servisa koji se sve češće koriste u političke i aktivističke svrhe, ne mogu ostati nepristrasne i neutralne pogotovo zbog različitih zakona u različitim državama i pritiska kako samih vlada tako i drugih organizacija.

Nije bitno da li se slažete ili ne sa određenim cenzurisanim sadržajem, već pristajete li na mogućnost da neko odlučuje šta je prihvatljivo, a šta ne. Iako vam se to možda ne čini loše danas jer se trenutno podudara sa vašim viđenjem ili stavovima po određenim pitanjima, znajte da veoma lako može doći do promene i vaši pogledi i mišljenja mogu biti sutra cenzurisani iz nekog razloga. Uvek postoje sredine koje su podeljene po nekom pitanju bilo koje prirode – političke, religijske, ili neke druge – a strana koja u kritičnim momentima ima moć, najčešće je koristi da cenzuriše mišljenja i poglede sa kojima se ne slaže.

Ono što je najgore je da se danas masovno oslanjamo na mejnstrim kompanije, od kojih je Gugl svakako jedna koja u mnogome odlučuje kakve informacije najpre stižu do nas kada nešto pretražujemo na internetu. Ono čega moramo biti svesni, jeste da i Gugl manipuliše rezultatima pretrage i sugestijama za unete reči u pretraživač, i to priznaje.

Dobra stvar kod cenzure jesta da nam u velikoj meri otvara oči da neko drugi kontroliše platformu koju koristimo i sa koje možemo biti izbačeni ako se ne uklapamo u stavove administratora. Što onda otvara još značajnije razumevanje da je internet sastavljen od tuđih računara i mreža.

Predstavljamo vam Fediverzum (eng. Fediverse) kovanicu reči federacija i univerzum. Iako relativno nova kovanica, princip i ideologija je stara i verovatatno već poznata. Umesto da imamo jednu centralizovanu platformu pod vođstvom jedne organizacije, može svako da pokrene svoju malu verziju platforme. Korisnici se mogu registrovati na bilo kojoj i pratiti korisnike drugih. Na ovaj način potrebno je samo da se dogovorimo oko protokola. Ovo je skoro ista ideja kao i ona kod mejla, gde korisnici jednog mejl servera komuniciraju sa bilo kojim drugim korisnikom bilo kog mejl operatera, a moguće je da i sami naprave i pokrenu svoj mejl servis. Sada samo treba primeniti ovu ideju na današnje platforme.

Od januara ove godine W3C organizacija za izradu standarda na internetu je prepoznala potrebu za standardizacijom protokola u polju decentralizovanih platformi, naročito društvenih mreža, pa je standardizovala AktivitiPab (eng. ActivityPub) protokol koji je postao i generalna preporuka za platforme koje implementiraju decentralizovane društvene mreže.

Na ovaj način postiže se da se lako mogu kreirati serveri za posebne grupe ili kako se još nazivaju instance. Tako da svaka grupa istomišljenika može imati svoju instancu sa svojim pravilima ponašanja.

Diskurs se polako menja i ljudi shavataju da su nam alternative poželjne i potrebne za pravednije društvo i slobodniju razmenu informacija na internetu, a najviše u sferi društvenih mreža gde gomile informacija najbrže dolaze do masovne publike.

Ali obratimo pažnju da se ovde i dalje radi o centralizaciji arhitekture koja je i dalje klijent-server, samo je moć distribuirana na mnogo više učesnika pa je mogućnost cenzure i kontrolisanje protoka ideja, stavova i narativa daleko manja.

Najidealnije bi bilo kada ne bi bilo administratora, tj. kada bi svako bio svoj administrator i odlučivao koje vesti želi da sačuva i podeli, a koje ne. Detaljnije o konkretnim platformama obe arhitekture, pričaćemo u sledećem delu kada ćemo analizirati i porediti nekoliko najpoznatijih alternativa današnjim gigantima društvenih mreža.