Dodaci za Openofis i Libreofis koji život znače

Autor: Dejan Maglov

Ne možemo zamisliti nijedan iole ozbiljan tekstualni procesor bez dodatka za automatsku proveru ispravnosti pisanja na engleskom jeziku (eng. spellcheck). Englezi nisu imali svog Vuka Stefanovića Karadžića i ne pišu onako kako govore. Čak i bolje obrazovani Englezi nisu uvek sigurni kako se poneka reč ispravno speluje i zato im je neophodan dodatak za proveru ispravnosti pisanja. Oni bi odbacili svaki tekstualni procesor koji ga ne bi imao.

Sa druge strane, mi smo skloni da se zadovoljimo bilo kakvim tekstualnim procesorom. Ne samo što nam ne nedostaje dodatak za proveru ispravnosti pisanja, već vrlo često zaboravljamo da isključimo englesku proveru pisanja i autokorekturu. Zato nam se dešava da u prepiskama imamo automatski ispravljeno slovo „i” tako da je svako ispisano velikim slovom. Štaviše, ne koristimo ni našu ćirilicu a često ni naša latinična slova, nego pišemo „ošišanom” latinicom. U neformalnoj prepisci to možda i nije neki problem, ali u formalnoj prepisci to je nepismeno.

Da li činjenica da pišemo kako govorimo znači da nam nije potrebna provera ispravnosti pisanja? Naše je mišljenje da nam je itekako potrebna. Ljudi smo i grešimo u svemu pa i prilikom kucanja. „Gutamo” slova, permutujemo slova, nedovoljno poznajemo našu gramatiku, a i pitanje je koliko ispravno govorimo.

Ni najbolji dodatak za proveru ispravnosti pisanja nas neće zaštititi od svih mogućih grešaka, ali ih može smanjiti i učiniti nas malo „pismenijim” nego što jesmo, što može da nam znači prilikom formalne prepiske (pisanje molbi, žalbi, zahteva i aplikacija).

Osim provere ispravnosti pisanja, Srbi imaju još jedan problem koji se može rešiti dobrim dodatkom za tekstualni procesor. Englezi pišu samo jednim pismom, latinicom, a mi se služimo latinicom i ćirilicom. Nama je neophodan i dodatak za brzo preslovljavanje teksta iz jednog u drugo pismo.

Po ustavu Srbije zvanično pismo u Srbiji je ćirilica pa je obavezno zvaničnu prepisku sa državnim organima vršiti na ćirilici. Muka je ako već imamo barem pola teksta pripremljeno na latinici. Prekucavanje na ćirilicu je teško, te je jedan laki preslovljavač neophodan svakom tekstualnom procesoru.

Problem rešavanja ovih problema na tekstualnim procesorima postoji odavno. Prvi je kompletno rešenje ponudio projekat RAS i njegov kreator R. Simić. RAS je rešio probleme provere pisanja, preloma reči na kraju reda, preslovljavanje i to za Majkrosoft Ofis. Najveći problem sa RAS-om je bio u tome što je to vlasnički komercijalni softver i zbog toga nije bio u masovnoj upotrebi. Iako nije bio skup, ipak je bio vezan samo za jednu mašinu i samo jedan operativni sistem. Svaka reinstalacija sistema bi poništila licencu što je onda povlačilo ili novu kupovinu RAS-a ili kontaktiranje sa vlasnikom kako bi se dobio novi serijski broj. To je sve bilo suviše komplikovano i zbog toga projekat nije masovno zaživeo.

Ne znamo koliko je RAS doneo finansijske koristi svom vlasniku, ali znamo da je doneo prilično nevolja korisniku. Zbog RAS-a i sličnih komercijalnih programa korisnici su izbegavali da reinstaliraju svoje operativne sisteme da ne bi ponovo morali da plaćaju te programe. Zato su „krpili” i „lečili” već prilično „bušne” i virusima zaražene operativne sisteme.

Jedan ovakav alat zato mora da bude slobodan softver, a to podrazumeva i slobodan tekstualni procesor. Ovo nije samo pitanje softvera nego opšte kulture celokupne nacije.

Prvi slobodni dodatak „OOoTranslit” za Openofisovog Pisca i tabelarni proračun (Kalk) razvio je Aleksandar Urošević iz Kragujevca u maju 2008. godine. Svojim dodatkom je rešio brzo preslovljavanje označenog ili celokupnog teksta dokumenta iz ćirilice u latinicu i obrnuto. Ovaj dodatak je postao zvanični dodatak za Openofis (kasnije, Libreofis) i može da se preuzme sa sajta projekta ili sa stranica dodataka za Libreofis.

Drugi slobodni dodatak Openofisovog Pisca „Srpski pravopis i hifenacija (ćirilica i latinica)” (Serbian (Cyrillic and Latin) Spelling and Hyphenation) razvio je Goran Rakić u decembru 2008. godine. Ovaj dodatak uvršćen je u zvanične dodatke za Openofis (Libreofis) i rešio je problem provere pisanja i preloma reči na kraju reda. Može se preuzeti sa stranica dodataka za Libreofis.

Verujemo da vrlo malo ljudi ne zna kako se instaliraju dodaci u Libreofis, ali ćemo ipak ukratko pojasniti proces za one koji to ne znaju.

Dovoljno je samo preuzeti datoteke sa ekstenzijom OXT i otvoriti ih Libreofisom (Open with… – Otvori pomoću…). Sve ostalo je po principu Dalje/Dalje/Dalje/Kraj (eng. Next/Next/Next/Finish). Ponovnim pokretanjem Libreofisa dodatak će postati aktivan, a ostalo je da eventualno promenite podešavanja u samom Piscu, na primer da postavite srpsku ćirilicu (ili latinicu) kao podrazumevani jezik za proveru pisanja i uživate u blagodetima koje provera ispravnosti pisanja donosi.

Ovaj dodatak radi tako što upoređuje svaku otkucanu reč sa svojim ugrađenim rečnikom. Rečnik sadrži veliki broj reči sa svim podvarijantama (različiti rod, broj, padež i glagolski oblik). Ukoliko dodatak pronađe otkucanu reč u rečniku, pretpostavlja da je ona ispravno otkucana, a u protivnom je sumnjiva i podvlači je. Jasno je da je vrlo teško pripremiti savršeni srpski rečnik koji će sadržati sve moguće reči sa svim varijantama. Zato postoji jednostavan postupak dodavanja novih reči u taj rečnik kada je korisnik potpuno siguran da je ona ispravna.

Dodatak nije savršen. Ne može da prepozna kontekst reči u rečenici i ne prepoznaje slovne greške poput „kuća” – „kuca”. Obe reči su za dodatak ispravne, to jest nalaze se u rečniku. U „kuci” se ne može živeti niti se „kuća” može prošetati. Ovakve greške sam korisnik mora da otkrije i ispravi. Ovo nije boljka samo našeg dodatka za proveru ispravnosti kucanja, nego je to generalna boljka svih dodataka za proveru ispravnosti kucanja na svakom jeziku. Jedino su neki jezici podložniji ovakvim greškama od drugih, jer imaju više reči koje su slične, a imaju potpuno različit smisao.

I pored nesavršenosti ovih alata, oni su veoma korisni. Smanjuju broj grešaka i olakšavaju život prilikom primene oba srpska pisma. Ovi dodaci su slobodni, otvorenog koda, besplatni i za slobodne tekstualne procesore (Openofis i Libreofis) koji rade na svim operativnim sistemima. Ako i postoji opravdanje za korišćenje komercijalnih i vlasničkih operativnih sistema jer ne postoje alternative za neke vidove primene računara, za korišćenje vlasničkih kancelarijskih paketa skoro da nema opravdanja. Sa ovim dodacima specifičnim za srpski jezik slobodni kancelarijski paketi programa su mnogo korisniji od nalickanih vlasničkih bez ovakvih dodataka.

Na kraju bismo još pomenuli probleme domaće zajednice slobodnog softvera. Čini nam se da se možemo složiti da su ovakvi projekti od nacionalne važnosti, a, nažalost, oni nikad nisu bili podržani na pravi način ni od državnih organa, neke državne institucije koja se bavi informatikom i kulturom, a ni od same zajednice slobodnog softvera. Projekti možda jesu mali, ali su značajni i mogli bi da se dodatno unaprede. Do toga, nažalost, neće doći jer, osim entuzijazma pojedinaca koji su projekte podigli na noge, nema nove motivacije da se oni i unapređuju.

Naglašavamo i probleme u koje je upao projekat OOoTranslit pre oko godinu dana kada je pretilo da potpuno bude ugašen i izbrisan iako još uvek funkcioniše. Jedno je razviti alat za sopstvene potrebe i velikodušno ga pokloniti na korišćenje svima kao slobodan softver, a drugo je dodatno plaćati i održavati ga o sopstvenom trošku bez dodatne motivacije. To se upravo dogodilo OOoTranslitu i umalo nije potpuno ugašen projekat i njegov sajt. Da nije bilo LUGoNS zajednice da ga preuzme, danas ne bismo pisali o ovom dodatku.

Ovaj tekst posvećujemo svim malim projektima bez kojih oni veći ne bi bili mogući.