Nauka, CERN i Scientific Linux 6

Autor: Nikola Hardi

CERN je Evropska organizacija za nuklearno istraživanje koja često privlači pažnju javnosti, a nedavno se mogla čuti vest o tome da je otkriven „Higsov bozon“ ili „božija čestica“. Među vestima koje prate zaljubljenici u slobodan softver su se pojavili i članci o značaju slobodnog softvera za ovo otkriće, jer u CERN-u desetak hiljada računara pokreću razne distribucije GNU/Linux operativnog sistema. U CERN-u se svakodnevno koriste i razni mrežni programi, stranice i servisi – takođe zasnovani na slobodnom softveru.

Scientific Linux 6

Scientific Linux (SL) je distribucija koju su razvili Fermilab (FNAL) i CERN u saradnji sa mnogobrojnim laboratorijama i Univerzitetima širom sveta. Osnova ove distribucije je Red Hat Enterprise Linux (RHEL), a svaku instalaciju je skriptama i pomoćnim alatima moguće prilagoditi specifičnim potrebama određene laboratorije. Time se na svim računarima koje pokreće Scientific Linux čuva jedinstvena osnova, a sistem se od osnovne instalacije vrlo brzo transformiše u mašinu namenjenu za rad na svojstvenom zadatku. Ovo u praksi znači da svaki odsek ili laboratorija može vrlo lako napraviti svoju verziju Scientific Linux-a.

Prva verzija Scientific Linux-a nastala je 2004. godine kada su CERN i Fermilab odlučili da sarađuju u razvoju svojih distribucija (Fermi Linux i CERN Linux). Aktuelna verzija je završena u februaru ove godine. Bez obzira na to što je operativni sistem baziran na komercijalnoj distribuciji, licence dozvoljavaju ovakvu redistribuciju paketa, a više detalja o ovome možete pročitati na sajtu distribucije. To znači da Scientific Linux može na svojem računaru da isproba bilo ko bez obzira na to što je namenjen prvenstveno za potrebe laboratorija i univerziteta.

Osim Scientific Linux-a postoji još distribucija koje su namenjene naučnicima, istraživačima, inženjerima… Tu su pre svega Calculate Linux baziran na Gentoo-u, Fedora Electronics Lab (FEL) i Ubuntu Electronics Remix (koji se na žalost ne razvija već dve godine, ali u svakom slučaju Edubuntu stiže sa zanimljivim skupom programa).

Scientific Linux nosi takvo ime jer je ranije bio korišćen na malom broju računara koji su se skoro isključivo nalazili u laboratorijama. Većina paketa koji su dostupni uz Scientific Linux su dostupni i na drugim distribucijama.

Slobodan softver i hardver

Naučnici iz CERN-a za svoje potrebe osim Scientific Linux-a razvijaju i drugačija pomagala, softverska i hardverska. Razne programerske biblioteke koje su napisane u CERN-u dostupne su pod slobodnim licencama, a prošle godine je objavljena i Open Hardware Licenca (OHL) koja olakšava deljenje dokumentacije, podataka i informacija o hardveru koji tamošnji naučnici stvaraju. Uz licencu, maskotu i logo open-source hardvera, postoji i riznica open-source hardvera (OHWR).

Slobodno znanje i informacije

CERN se od početka svojeg rada zalaže za slobodu i deljenje informacija pa je tako imao i značajnu ulogu u razvoju ranog interneta. Pre više od 20 godina je jedan računar prvi put u istoriji poslužio kao web server, a to se dogodilo upravo u CERN-u. Postojala je potreba za brzom i jednostavnom razmenom informacija pomoću računara. Za ovaj događaj su zaslužni Tim Berners-Lee i njegov saradnik Robert Cailliau. Nakon ovog događaja web serveri su počeli da se pojavljuju širom Evrope i tokom 1992. godine ih je bilo 26, a već 1993. preko 200.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.