Фото уређивање и графички дизајн на Линуксу (4. део): Inkscape

Аутори: Златан Васовић, Дејан Маглов

У 2. и 3. наставку смо говорили о растерској графици, фотографији, фото-обради Gimp-у и Darktable-у. Сада отварамо нову област графике – векторска графика и Inkscape.

Растерска графика дефинише сваку тачку слике, док се векторска графика, насупрот томе, ослања на аналитичку геометрију и ствара слике помоћу геометријских примитива. Геометријски примитиви у аналитичкој геометрији су праве, дужи, лукови, кругови, правилни полигони (квадрат, једнакостранични троугао…), елементарни облици (лопта, цилиндар, купа, квадар…). Сви остали облици добијају се комбинацијом ових примитива. Овакав приступ графици омогућава да се на слици дефинишу само врсте примитива и чворне тачке које дефинишу тај примитив. Ове кључне тачке нису дефинисане апсолутним него релативним коoрдинатама у односу на првобитну величину слике. Све остале тачке између чворних се добијају применом одговарајуће математичке формуле која описује задати примитив.

Овакав приступ слици омогућава независност слике у односу на формат слике. Слика ће имати једнак квалитет, ма колико је повећавали. Код умањења, ограничени смо минималним бројем пиксела који још увек задржавају замишљени облик. Осим тога, код мањих графика знатно се смањује величина излазне датотеке јер има много мање тачака које треба дефинисати.

Смањивање излазне датотеке није примарни циљ векторске графике. Неке слике су толико компликоване и са великим бројем примитива да та излазна датотека бива и већа од исте слике у неком од формата растерске графике. Оно што је превасходна предност векторске графике, јесте могућност анимације као и прављења 3D модела.

3D графика, анимација и мешање са растерском графиком

Могућност лаке измене слике помоћу чворова омогућава прављење серије слика које су добре за анимацију. Математика и савремене 3D графичке картице омогућавају векторској графици цртање 3D модела. Чворови код 3D графике имају дефинисане све 3 координате. Дефинисање положаја камере и светла омогућава дизајнеру да прави и фотореалистичне слике.

Сама вектоска графика није фотореалистична у потпуности али зато векторски програми имају могућност комбиновања са растерском графиком. Примитиви могу да се попуњавају растером (pattern – шара, мустра) или материјалом. Pattern углавном задржава своје особине и изглед. Материјал доноси своје особине али се мења изглед у зависности од постављених камера и светла у самом програму, што му даје фотореалистичност. Савремени цртани филмови користе ову технологију.

World Wide Web Consortium (W3C) је поставио стандард за векторску графику – Scalable Vector Graphics (SVG). Базиран је на XML-у. Увек можете правити и уређивати SVG датотеке уз помоћ текст едитора али данас више преовладавају графички едитори (на пример Inkscape). Вектори у овом формату имају углавном мало заузеће на диску али некад може бити и огромно, па се зато користи нека од компресованих верзија (на пример SVGZ). Већина прегледача данас има подршку за SVG али потпуна имплементација стандарда је ретка. Може се користити и за анимирану графику. Направљена је и верзија SVG-а за мобилне телефоне, названа SVGT (SVG Tiny version) и може се користити као позадина мобилног телефона. Занимљиво је да је W3C направио и један од стандарда за растерску графику – PNG.

Штета је што за аватар неког online налога не можете ставити SVG (ако изузмемо OpenClipArt.org). Ово је ипак, разумно јер се путем SVG-а кроз XML код може убацити малициозни програм.

Векторска графика се употребљава у разним областима рада. У инжењерству је заступљена у CAD/CAM програмима за прецизно цртање у 2D и 3D. О једном таквом програму смо писали још у броју #1 ЛиБРЕ! часописа, LibreCAD.

Од програма за уметничку 2D графику најпознатији је Inkscape.

Област уметничке 3D векторске графике покрива Xara Xtreme.

Врхунац 3D векторске графике од слободних програма је Blender који се истовремено користи и за професионалну анимацију.

Inkscape је програм за векторско цртање 2D (илустровање). Може се представити као Adobe Illustrator (понекад и CorelDRAW) у свету слободног софтвера.

Прва верзија је била 0.35 објављена 2. новембра 2003. када се Inkscape појавио као форк Sodipodi-ја (https://sourceforge.net/projects/sodipodi/). Најновија верзија 0.48.3.1 објављена је 19.2.2012. Занимљиво је да Inkscape упркос променама не „прескаче“ велике „бројеве“ приликом објављивања верзија (и даље је у серији 0.x).

Као подразумевани формат користи Inkscape SVG. Важно је знати да треба прво сачувати цртеж у Inkscape SVG-у да бисте могли касније да га мењате, па онда по потреби радити export у друге формате. У чему је разлика између обичног и Inkscape SVG-а? Inkscape SVG подржава све опције Inkscape-а и самим тим је бољи за рад. Дакле, све ново што буде додато у Inkscape , биће „пропраћено“ допуном Inkscape SVG-а.

Шта све можете урадити Inkscape-ом? Поред класичних опција, у које спадају цртање квадрата, полигона, линија и сличних објеката, Inkscape може да одради специјалне операције над објектима које карактеришу већину других графичких векторских програма (удруживање, дељење, одузимање, разлика…). Можемо пробати XML editor (Ctrl + Shift + X) и import из Open Clip Art библиотеке цртежа (File > Import From Open Clip Art Library). Објекте можемо претварати у мустру (pattern) и супротно (Object > Pattern).

Inkscape је доступан за GNU/Linux дистрибуције, Windows и Mac OSX.

Преузимање:
[1] SourceForge.net (tar.gz и tar.bz2) – https://sourceforge.net/projects/inkscape/files/inkscape/
[2] Ubuntu Software Center (deb) – https://apps.ubuntu.com/cat/applications/inkscape/
[3] Inkscape Stable (PPA) – https://launchpad.net/~inkscape.dev/+archive/stable

Корисни линкови:
[1] http://inkscape.org/
[2] http://www.inkscapeforum.com/
[3] http://openclipart.org/
[4] http://wiki.inkscape.org/wiki/index.php/Frequently_asked_questions
[5] http://screencasters.heathenx.org/