Просечна радна недеља једног систем администратора

Шта спада у опис посла и како изгледа просечна радна недеља једног систем администратора?! Завирите овде…

9:05 Долазак на посао. Кафа. Читање новина.

9:20 Звали су из књиговодства, кажу да не могу да се повежу на сервер Accounting. Дао сам им стандардан одговор бр. 112: „Хмм, али код мене то ради“. Брбљао сам још мало а онда сам им саветовао да пробају да рестартују и да се поново улогују. У међувремену сам са UPS-а откачио апарат за кување кафе (ионако је кафа при крају) и поново сам прикачио кабал сервера Accounting. Неколико тренутака касније поново су звали из књиговодства и рекли да је све у реду. Ништа лепше од задовољног корисника.

10:20 Она крава из маркетинга се жалила да јој не ради модем. Промумлао сам да ћу је пребацити нашем стручњаку за комуникације и пребацио сам везу код домара. Ова модерна телефонска опрема стварно штеди много посла!

10:50 Шеф је свратио код мене, као, множе се притужбе на квалитет корисничке подршке. Питао сам ко се жали. Јасно, маркетинг. Шеф је рекао да ће то решити, обавестио ме да неће бити ту остатак дана и отишао да игра тенис.

11:05 Тај понедељак ме увек докусури. Написао сам у књигу „Одлазак због куповине дискета“ и побегао у град.

16:20 Повратак из „куповине дискета“. Погледао сам на бројач порука, био је празан. Изгледа да је узрок томе то што нисам ни укључио секретарицу. Поправио сам то и допунио напомене у дневнику.

16:25 Одлазак кући.

9:10 Опет је код мене навратио шеф и опет је хтео да пренесе жалбе оне краве из маркетинга. Показао сам му нови screensaver Hot Amanda, који сам прошле недеље пренео са интернета. Шефу се веома свидео, хтео је копију, па сам му дао дискету и питао га како ће решити жалбе. Одговорио је да ће вероватно запослити још једног радника, јер ја не могу све да стигнем сам.

9:50 Стигао сам до осмог нивоа у DOOM-у.

10:25 Звао је стручни саветник заменика директора производње. Хтео је да зна како се у Excel-у цртају графици. Рекао сам му да за тако специјалне захтеве имамо стручног саветника и пребацио сам везу код домара. Добро је што имамо те модерне телефоне.

11:00 Дошао је домар. Рекао је да га стално зову неки људи и питају га чудне ствари. Рекао сам му да ћу га подучити ако уместо мене седне поред телефона на сат времена. Пристао је.

11:05 Одлазак на ручак.

14:00 Повратак са ручка. Домар је поштено седео поред телефона. Рекао је да је телефон стално звонио и да је све позиве прослеђивао у бифе. Тај момак је стварно добар!

14:10 Почео сам да подучавам домара (зове се Пера) DOOM-у. Био је добар ученик и већ након неколико сати ме је начисто збрисао. Наслутио сам да овај момак има будућност.

16:00 Пери се завршила смена, па смо завршили и са школом DООМ-а. Мени је остало још сат времена. Размишљао сам шта да радим и сетио сам се сервера Accounting од јуче. Неколико пута сам испробао главни прекидач, да проверим да ли ради. Прекидач је радио без проблема; ствари су биле лошије што се тиче UPS-а и сервера.

16:30 Одлазак са посла.

8:30 Шеф је одржао обећање и довео новог човека за техничку подршку. Некакав Милан. Показао сам му просторију са сервером, switch и поставио му рачунар на сто. Мало се бунио јер добио је само XT али уверио сам га да му је за Windows сасвим довољан црно-бели екран.

9:00 Миланов рачунар је управо завршио boot секвенцу. Милан је одмах почео да се интересује како да се прикачи на мрежу, зато сам му отворио корисничко име. Минималну дужину лозинке сам подесио на 64 знака, нека и дечко мало ужива.

9:15 Звали су из књиговодства јер им је потребно корисничко име за неку нову радницу. Одговорио сам да ми је за то потребан специјални формулар који треба да потпишу шеф одељења, сви остали руководиоци, магационер и директор. Мало су се чудили али су престали чим сам им спустио слушалицу.

10:05 Звала је некаква Мира из књиговодства, као треба јој лозинка за мрежу. По гласу ми се чинило да има између деветнаест и двадесет; питао сам је за име, презиме, датум рођења, брачно стање, адресу и телефон. Претпоставка је била тачна – деветнаест, неудата. Зато сам јој рекао да ћу јој лозинку испоручити увече, лично, на кућну адресу.

11:05 Милан је коначно „потерао“ свог XT-а и почео да ради. Послао сам га по цигарете, само нека се млађи учи.

11:20 Милан је донео цигарете. Показао сам му упутство за систем AS 400 и рекао му да седне поред телефона, нека искуси и практичан рад. Онда сам отишао на ручак.

16:00 Повратак са ручка. Милан је очигледно доживео нервни слом – три сата је покушавао да покрене сервер Accounting. Испсовао сам га и послао по нове цигарете. Онда сам поново прикачио Ethernet кабл на сервер. Слика на телевизору се због тога мало покварила али посао, на крају крајева, има предност.

16:10 Секретарица из персоналног је питала како се укључује контрола правописа. Саветовао сам јој пречицу са тастатуре Ctrl-Alt-Del. Захвалила се и спустила слушалицу.

16:30 Ухватио сам Милана како у WC-у чита мале огласе са понудама за посао. Помислио сам како је дан у потпуности успео и отишао кући.

8:30 Опет се појавио шеф (зар ће сад свако јутро да долази овамо, па да не стигнем ни новине да прочитам) али је на срећу донео добре вести – Милан је јавио да више неће доћи на посао. Рекао сам да је чињеница да је данас тешко наћи човека који нешто вреди. Мислим, стварно! Да делим ово топло месташце са још неким?!

8:55 Звао је неко из логистике, каже да не може да добије YU фонтове. Питао сам га какав чип има на графичкој картици и, наравно, није знао. Одбрусио сам му да прво сазна основне информације о свом рачунару, па тек онда да ме поново зове.

9:15 Опет је звао онај из логистике. Сазнао је да чипови на видео картици немају никакве везе са фонтовима. Одговорио сам му да нисам ни питао за видео картицу, већ за графичку. Извинио се, рекао је да ће то сазнати и спустио слушалицу.

9:30 Звали су из економског, да им се на фактурама уместо квачица на словима појављују акценти. Био је то већ други случај са фонтовима тог дана, па сам им обећао да ћу нешто урадити по том питању. После кратког размишљања одлучио сам да централно променим све шаблоне докумената. Поставио сам бела слова на белој позадини; сигурности ради променио сам стандардни фонт на Wingdings.

10:00 Усред деветог нивоа ДООМ-а навратио је Пера, па смо заједно играли DOOM преко мреже и умлатили неког морона из другог одељења. Притом смо му написали шта све мислимо о његовој глупости.

12:00 Пера ме питао да ли бих с њим на ручак. Помислио сам колико ме још дебилних питања око фонтова очекује и отишли смо. После се нисам ни враћао на посао.

9:00 Долазак на посао. Читање новина.

9:25 Неки несрећник из планског је звао јер је заборавио лозинку, па је тражио савет. Саветовао сам му да искористи специјалну процедуру за обнову лозинке – FDISK. Захвалио се и спустио слушалицу. О Боже, зар и такви људи имају право гласа?

9:35 Опет је звао онај из планског. Проблем са лозинком је био решен, али се појавио нови – после bootovanja систем му је јављао Error accessing Drive 0. Рекао сам му да је то проблем уређаја и да му треба нови рачунар.

10:15 Малер: онај несрећник што смо га јуче сатрли у DOOM-у на шестом нивоу био је шеф. Улетео је код мене у канцеларију бесан као рис и није реаговао ни на мој нови screensaver Obsession. Од понедељка имам шут-карту.

10:00 Радим оно што је радио Милан, то јест читам огласе са понудом за запослење и јављам се на неколико одабраних. У паузама између телефонирања дотерујем макрое, додајем наредбу DeleteDocument. Без добре системске подршке ниједна фирма неће бити успешна.

11:15 Нашао сам ново радно место. То је у ствари потпуно иста функција коју сам имао овде и то у софтверској фирми која је прошле године на тржиште пустила нови оперативни систем. На опроштају пуштам у мрежу црва, мењам распоред локала на телефонској централи, поништавам све шифре за улазак у зграду и пакујем шољу за кафу.

14:35 Довиђења!