О слободи

Аутор: Ненад Лазаров (Пиратски покрет)

Људска слобода зависи од разних ограничења. Ограничени смо разним физичким законима које захваљујући науци, све боље и боље разумемо. Међутим, постоје и разна ограничења која сами себи намећемо. Слобода постоји у свима нама али неки тога нису свесни, јер слобода подразумева одговорност а велики број људи се плаши одговорности. Слободу имамо само ако је практикујемо у свакодневном животу. Права друштвена сарадња, један од највреднијих ресурса којима располажемо и који је тренутно потпуно неискоришћен и потиснут, може се остварити у потпуности једино ако међусобне односе будемо заснивали на хуманости.

Из хуманости произилази поштовање различитости других људи. Тренутни закони који ограничавају слободе појединаца и омогућавају корпорацијама да остварују огромне профите, спречавају даљи друштвени напредак у правцу умрежавања, отвореног приступа и сарадње. Само човек који је истински слободан је способан да дели а самим чином дељења стварамо слободу себи и људима око себе. Човек који живи у страху осећа да може остати без онога што поседује и све више и више се затвара. Све више и више се плаши дељења јер мисли да ће остати и без онога што има. Почиње да напада друге, како они морају да науче да деле, јер се плаши да ли ће моћи да очува свој посед.

А дељење, дељене представља чин љубави. У стању љубави дозвољавамо људима око себе да улију енергију у нас, као и да узму енергију од нас, када им је потребна. Дељење је могуће само када смо слободни и отворени. Свако право дељење би требало да буде безусловно. Онај који даје, не би требало да очекује чак ни захвалност заузврат, јер дељење у том случају представља обичну трговину. Он би требало да ужива у самом чину давања, јер сви смо ми повезани а искрено дељење као чин љубави управо представља ону везивну силу која доводи до истинског формирања заједнице.

Дељењем сви добијамо, јер помажемо другима а дељење нас чини срећним и даје нам енергију за будућност. Ово је посебно истинито за интелектуална дела, јер се она дељењем само умножавају и сви могу да учествују у креирању нове културе и животно очување старе, кроз њено активно коришћење. Ниједан човек не представља острво, сви смо ми повезани. Не помаже човек другоме зато што је другоме боље, него зато што се он боље осећа. Све оно што дајемо другима враћа се нама самима када нам је потребно и омогућава нам да заједно у мрежи у којој смо повезани, учинимо много више него што бисмо могли као изоловане јединке.

Управо због тога, дељење представља основу на којој ће се заснивати будући развој колаборативног друштва. Људско друштво је напредовало захваљујући људима који су делили знање и културу а увек је долазило до заустављања напретка када су култура и знање били закључавани и задржавани. Дељење знања, информација и културе је од огромног значаја и за развој сваког од нас појединачно. Кад год је могућност дељења и приступа култури и знању била спречавана, као што је на пример било спаљивање библиотеке у Александрији, то је у историјским књигама увек било посматрано као велика катастрофа за човечанство.

Слобода информација представља један од основних предуслова за даљи социјални, економски и технолошки развој друштва. Некомерцијално копирање и коришћење креативних производа треба посматрати као потпуно природан процес који омогућава очување културе и стварање нових дела. Овај процес не утиче на интересе већине аутора у негативном смислу. Напротив, као што су многа истраживања показала, дељење културе представља одличну рекламу за ауторе. Постоји и изразито велики број иновативних пословних модела који свесно користе слободне садржаје у своју корист и доводе до смањења зависности аутора од великих корпорација. Копирање, чување и коришћење креативних производа у некомерцијалне сврхе треба да буду не само легализовани, него и активно подстицани како би се побољшала јавна доступност информација, културе и знања. Ако би принципе на којима се заснивао развој слободног софтвера последњих деценија а који су се показали као успешни у пракси, успели да пренесемо на целокупно друштво, ушли бисмо у нови период развоја, у којем би таленти појединаца могли много боље да дођу до изражаја и где корпорације не би кочиле даљи развој друштва ради остваривања личне користи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.