Git (4. deo): Licenciranje

Autor: Zlatan Vasović

Ukoliko pravimo novi projekat otvorenog kôda (engl. open source project), poželjno je da odaberemo i licencu koja pokazuje da je naš proizvod deo Open Source inicijative (The Open Source InitiativeOSI) i da je podržava. OSI je napredovao toliko da imamo šarenu paletu licenci. Nemojte misliti da je licenca obavezna – projekat bez licence je sam po sebi projekat otvorenog kôda, jer delo nije licencirano.

Konkretan odabir

Bitno je pročitati sve licence i razmisliti koja je za nas najbolja. Dakle, ono što je presudno kod izbora licence su naše potrebe. Zato napominjemo da je bitno dobro pročitati licencu, pre nego što počnemo da je koristimo za naš projekat. Može se desiti da neko uradi nešto što nismo želeli, a da dozvola za to delo bude u licenci. Takođe, nije na odmet pročitati bar osnovnu dokumentaciju na http://opensource.org.

Dozvole

OSI licence kao osnovni deo treba da dozvole redistribuiranje izvornog kôda, njegovo deljenje, ali ne i njegovu „naplatu”, ako ništa nije izmenjeno. U čemu je zapravo problem? Problem je u tome da kada neko nađe izvorni kôd, on može da ga iskoristi za ličnu dobit, i počne da ga naplaćuje, iako ništa nije izmenio. To nije ispravno, jer ni na jedan način distributer nije doprineo razvoju.

Većina licenci dozvoljava da autor nekog programa može da naplaćuje svoje delo. Često je dozvoljena i naplata fork-a nekog programa.

Poznate licence

Bez sumnje, najpoznatije licence su: GNU GPL i MIT licenca. GPL licenca je najkorišćenija licenca za slobodan softver. Vremenom je postala sve popularnija zbog sve većeg uticaja GNU-a u svetu slobodnog softvera. Pod njenim uslovima je licenciran i najaktivniji projekat otvorenog kôda – Linux kernel. Poslednja verzija licence, GPL v3, je objavljena 29. juna 2007. godine. Postoji i LPGL licenca koja dozvoljava kombinovanje slobodnog softvera sa neslobodnim, kao i kombinovanje više licenci u okviru jednog projekta. Zvaničan web sajt je https://gnu.org/licenses/gpl.html.

MIT licenca je delo MIT-a, (Massachusetts Institute of Technology), i nastala je 1988. godine. Zanimljivo je da je originalno napisana za X Window System, koji je i dan danas licenciran pod njenim uslovima. Sadržaj licence možete naći na adresi http://opensource.org/licenses/MIT. MIT licenca je često menjana. Poznata „prerada” je PosgreSQL licenca. Više informacija o njoj možete naći na adresi http://www.postgresql.org/about/licence/.

Ove licence nisu jedine. Sve češće se koristi i Apache licenca (APL). Pod njenim uslovima je licenciran najpoznatiji front-end web framework, Bootstrap. Poslednja verzija licence, APL v2, je objavljena u januaru 2004. godine. Zvaničan web sajt je http://www.apache.org/licenses.

Postoji i BSD licenca koja se koristi za istoimeni operativni sistem. Ova licenca postoji u nekoliko varijanti:

  • Prior BSD License – originalna licenca;
  • BSD License – revizija originalne licence;
  • New BSD License – ispravljena verzija koja je kompatibilna sa GPL-om i proverena od strane OSI-ja;
  • Simplified BSD License – najjednostavnija verzija.

Više informacija o BSD licenci možete naći na adresi http://en.wikipedia.org/wiki/BSD_licenses, dok sve OSI licence možete naći na http://opensource.org/licenses.

Prethodni deo | Nastavak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.