четвртак, 25 априла, 2024
Сам свој мајстор

Гит (4. део): Лиценцирање

Аутор: Златан Васовић

Уколико правимо нови пројекат отвореног кôда (енгл. open source project), пожељно је да одаберемо и лиценцу која показује да је наш производ део Open Source иницијативе (The Open Source InitiativeOSI) и да је подржава. OSI је напредовао толико да имамо шарену палету лиценци. Немојте мислити да је лиценца обавезна – пројекат без лиценце је сам по себи пројекат отвореног кôда, јер дело није лиценцирано.

Конкретан одабир

Битно је прочитати све лиценце и размислити која је за нас најбоља. Дакле, оно што је пресудно код избора лиценце су наше потребе. Зато напомињемо да је битно добро прочитати лиценцу, пре него што почнемо да је користимо за наш пројекат. Може се десити да неко уради нешто што нисмо желели, а да дозвола за то дело буде у лиценци. Такође, није на одмет прочитати бар основну документацију на http://opensource.org.

Дозволе

OSI лиценце као основни део треба да дозволе редистрибуирање изворног кôда, његово дељење, али не и његову „наплату”, ако ништа није измењено. У чему је заправо проблем? Проблем је у томе да када неко нађе изворни кôд, он може да га искористи за личну добит, и почне да га наплаћује, иако ништа није изменио. То није исправно, јер ни на један начин дистрибутер није допринео развоју.

Већина лиценци дозвољава да аутор неког програма може да наплаћује своје дело. Често је дозвољена и наплата fork-а неког програма.

Познате лиценце

Без сумње, најпознатије лиценце су: GNU GPL и MIT лиценца. GPL лиценца је најкоришћенија лиценца за слободан софтвер. Временом је постала све популарнија због све већег утицаја GNU-a у свету слободног софтвера. Под њеним условима је лиценциран и најактивнији пројекат отвореног кôда – Linux kernel. Последња верзија лиценце, GPL v3, је објављена 29. јуна 2007. године. Постоји и LPGL лиценца која дозвољава комбиновање слободног софтвера са неслободним, као и комбиновање више лиценци у оквиру једног пројекта. Званичан web сајт је https://gnu.org/licenses/gpl.html.

MIT лиценца је дело MIT-a, (Massachusetts Institute of Technology), и настала је 1988. године. Занимљиво је да је оригинално написана за X Window System, који је и дан данас лиценциран под њеним условима. Садржај лиценце можете наћи на адреси http://opensource.org/licenses/MIT. MIT лиценца је често мењана. Позната „прерада” је PosgreSQL лиценца. Више информација о њој можете наћи на адреси http://www.postgresql.org/about/licence/.

Ове лиценце нису једине. Све чешће се користи и Apache лиценца (APL). Под њеним условима је лиценциран најпознатији front-end web framework, Bootstrap. Последња верзија лиценце, APL v2, је објављена у јануару 2004. године. Званичан web сајт је http://www.apache.org/licenses.

Постоји и BSD лиценца која се користи за истоимени оперативни систем. Ова лиценца постоји у неколико варијанти:

  • Prior BSD License – оригинална лиценца;
  • BSD License – ревизија оригиналне лиценце;
  • New BSD License – исправљена верзија која је компатибилна са GPL-ом и проверена од стране OSI-ја;
  • Simplified BSD License – најједноставнија верзија.

Више информација о BSD лиценци можете наћи на адреси http://en.wikipedia.org/wiki/BSD_licenses, док све OSI лиценце можете наћи на http://opensource.org/licenses.

Претходни део | Наставак