Kako dati doprinos programima otvorenog kôda iako niste programer?

Autor: Sandrina Dimitrijević

Projekti otvorenog kôda, koji su potpuno besplatni i kojima svako može da doprinese, igraju značajnu ulogu u razvoju informacionih tehnologija. Oni podstiču slobodan pristup informacijama, transparentnost i otvorenost, umanjuju nejednakosti između grupa i pojedinaca i onemogućavaju monopol velikih kompanija. Mnogi programeri posvećuju deo svog slobodnog vremena ovim projektima, zato što podržavaju vrednosti zajednice, ali i zato što je to odličan način da se stekne iskustvo i nauči nešto novo. Međutim, nije potrebno biti programer kako biste doprineli svom omiljenom projektu; postoji još mnogo načina kako to možete da uradite.

Danas ćemo navesti neke od njih.

Premda je ceo rad na projektima otvorenog kôda na volonterskoj bazi, oni ipak imaju troškove. To su troškovi servera, domena, hostinga i još mnogo toga. Stoga, ako ste u mogućnosti, podržite svoj omiljeni projekat novčanom donacijom, ma koliko ona bila mala. Osobama koje održavaju projekat će nesumnjivo biti od koristi. Tako ćete pomoći da ceo projekat bude još bolji i da se konstantno održava. Većina projekata ima sekciju za prikupljanje donacija na svom zvaničnom sajtu.

Pored pisanja i revizije kôda, programeri nemaju mnogo vremena za pisanje uputstava i dokumentacije. Tu na scenu stupaju verni korisnici, koji umnogome mogu da pomognu popularizaciji određenog projekta, ako napišu korisničko uputstvo i podele ga sa širokom publikom. Uputstva možete pisati na zvaničnom sajtu projekta, kao deo zvanične dokumentacije, ali i na korisničkim forumima, blogovima i ostalim mestima na internetu. Na taj način softver postaje pristupačniji i razumljiviji širim masama.

Za razliku od komercijalnih rešenja, programi otvorenog kôda, nemaju zvaničnu podršku. Korisnici često mogu da budu zbunjeni određenim podešavanjima, pa ne znaju kako da nešto urade. U takvim situacijama oni uglavnom postavljaju pitanja na zvaničnim forumima. U slučaju da ste dobro ovladali određenim programom, skoknite s vremena na vreme do tih foruma, i pokušajte da savetima pomognete drugim korisnicima kako da reše problem.

Glavni interfejs skoro svih programa dostupnih na internetu, kao i pomoćna dokumentacija, su uglavnom na engleskom jeziku, a ređe na maternjem jeziku programera. To može otežati korišćenje tog programa na našem govornom području, jer ne razumeju svi engleski. Zato je prevođenje odličan način da se određeni program otvorenog kôda približi ljudima sa našeg govornog područja. Veliki broj projekata ima otvoren poziv za prevođenje interfejsa ili pomoćne dokumentacije, ali ne morate uvek da tražite poziv. Uglavnom je dovoljno da se sami javite programerima i ponudite svoju pomoć; svako će je rado prihvatiti.

Sam proces prevođenja nije uopšte složen i na zahteva napredno tehničko znanje; uglavnom dobijete mali tekstualni dokument sa glavnim naslovima, porukama i frazama, koje treba da prevedete na svoj jezik. Prilikom prevođenja vodite računa o duhu jezika na koji prevodite, i izbegavajte nakaradne izraze. Na primer, za srpski jezik od velike pomoći vam može biti kompjuterski rečnik Mikro-knjige http://www.mikroknjiga.rs/pub/rmk.

Pomoć dizajnera je često neophodna kod projekata otvorenog kôda, bilo da se radi o dizajnu logoa ili delova korisničkog interfejsa. Izgled korisničkog interfejsa je nešto što korisnici prvo primete, pa ih to može odvratiti od korišćenja. Ako ste vični dizajnu, ponudite se da pomognete svom omiljenom projektu – to vam neće oduzeti mnogo vremena.

Postoje još mnogi načini na koje možete pomoći omiljenim programima, sve u zavisnosti od toga kojim veštinama vladate. Na primer, možete postaviti video uputstvo na YouTube, pomoći u pronalaženju buba u softveru, pružiti konsultacije u oblasti promocije i marketinga i još mnogo toga. Ne zaboravite da, na taj način, promovišete vrednosti slobode i jednakog pristupa informacijama koje, u današnje vreme monopola i rastuće nejednakosti među zemljama i pojedincima, sve više dobijaju na značaju.