Како дати допринос програмима отвореног кôда иако нисте програмер?

Аутор: Сандрина Димитријевић

Пројекти отвореног кôда, који су потпуно бесплатни и којима свако може да допринесе, играју значајну улогу у развоју информационих технологија. Они подстичу слободан приступ информацијама, транспарентност и отвореност, умањују неједнакости између група и појединаца и онемогућавају монопол великих компанија. Многи програмери посвећују део свог слободног времена овим пројектима, зато што подржавају вредности заједнице, али и зато што је то одличан начин да се стекне искуство и научи нешто ново. Међутим, није потребно бити програмер како бисте допринели свом омиљеном пројекту; постоји још много начина како то можете да урадите.

Данас ћемо навести неке од њих.

Премда је цео рад на пројектима отвореног кôда на волонтерској бази, они ипак имају трошкове. То су трошкови сервера, домена, хостинга и још много тога. Стога, ако сте у могућности, подржите свој омиљени пројекат новчаном донацијом, ма колико она била мала. Особама које одржавају пројекат ће несумњиво бити од користи. Тако ћете помоћи да цео пројекат буде још бољи и да се константно одржава. Већина пројеката има секцију за прикупљање донација на свом званичном сајту.

Поред писања и ревизије кôда, програмери немају много времена за писање упутстава и документације. Ту на сцену ступају верни корисници, који умногоме могу да помогну популаризацији одређеног пројекта, ако напишу корисничко упутство и поделе га са широком публиком. Упутства можете писати на званичном сајту пројекта, као део званичне документације, али и на корисничким форумима, блоговима и осталим местима на интернету. На тај начин софтвер постаје приступачнији и разумљивији ширим масама.

За разлику од комерцијалних решења, програми отвореног кôда, немају званичну подршку. Корисници често могу да буду збуњени одређеним подешавањима, па не знају како да нешто ураде. У таквим ситуацијама они углавном постављају питања на званичним форумима. У случају да сте добро овладали одређеним програмом, скокните с времена на време до тих форума, и покушајте да саветима помогнете другим корисницима како да реше проблем.

Главни интерфејс скоро свих програма доступних на интернету, као и помоћна документација, су углавном на енглеском језику, а ређе на матерњем језику програмера. То може отежати коришћење тог програма на нашем говорном подручју, јер не разумеју сви енглески. Зато је превођење одличан начин да се одређени програм отвореног кôда приближи људима са нашег говорног подручја. Велики број пројеката има отворен позив за превођење интерфејса или помоћне документације, али не морате увек да тражите позив. Углавном је довољно да се сами јавите програмерима и понудите своју помоћ; свако ће је радо прихватити.

Сам процес превођења није уопште сложен и на захтева напредно техничко знање; углавном добијете мали текстуални документ са главним насловима, порукама и фразама, које треба да преведете на свој језик. Приликом превођења водите рачуна о духу језика на који преводите, и избегавајте накарадне изразе. На пример, за српски језик од велике помоћи вам може бити компјутерски речник Микро-књиге http://www.mikroknjiga.rs/pub/rmk.

Помоћ дизајнера је често неопходна код пројеката отвореног кôда, било да се ради о дизајну логоа или делова корисничког интерфејса. Изглед корисничког интерфејса је нешто што корисници прво примете, па их то може одвратити од коришћења. Ако сте вични дизајну, понудите се да помогнете свом омиљеном пројекту – то вам неће одузети много времена.

Постоје још многи начини на које можете помоћи омиљеним програмима, све у зависности од тога којим вештинама владате. На пример, можете поставити видео упутство на YouTube, помоћи у проналажењу буба у софтверу, пружити консултације у области промоције и маркетинга и још много тога. Не заборавите да, на тај начин, промовишете вредности слободе и једнаког приступа информацијама које, у данашње време монопола и растуће неједнакости међу земљама и појединцима, све више добијају на значају.