Линукс у РТРС-у

Аутор: Гаврило Продановић

О квалитету Linux оперативног система ће посвједочити Миљан Костадиновић, систем администратор у Радио-телевизији Републике Српске. Он ће нам рећи како „мали пингвин” већ дуги низ година вјерно служи РТРС-у, и тиме смањује муке систем администраторима ове јавне установе, а у исто вријеме чува новац из буџета републике.

Када сте почели користити Linux OS и која је била ваша прва дистрибуција?

Негдје пред крај 2007. године почео сам мало да се играм са Linux-ом. Тада је била изашла Fedora 8, и мало смо другар и ја почели да се занимамо и инсталирали смо Linux на laptop. Тад, у то вријеме, Linux још увек није подржавао поједине хардверске компоненте. Конкретно, сјећам се, било је проблема са звуком, што се касније ријешило. Прва дистрибуција ми је била Fedora 8. Пред крај 2007, почетак 2008, почео сам се мало играти са сервисима, а за њих сам користио CentOS.

Колико је стара идеја да РТРС користи Linux у својој инфраструктури?

Негдје 2009. године, када је кренуо тај пројекат, почели смо да користимо Linux на серверском нивоу. Корисничке машине су и даље биле на Windows OS-у. Прва фаза преласка на Linux завршена је у новембру 2009. године, пред само пресељење РТРС-а у нови РТВ дом. Пред само усељење смо подигли домен и извршили интеграцију свих Linux сервиса са домен контролерима.

Који су главни разлози због којих сте изабрали Linux OS а не неки други OS?

Прије свега, open source је рјешење јер је стабилан у раду и сигуран.

Да ли се међу тим разлозима налазио и разлог смањења трошкова?

Наравно! Тад, у то вријеме, да сте морали куповати неки Windows еквивалент, требало би много више купити лиценци за Windows Server 2008, а у овом случају су само два домен контролера на Windows Server-у 2008, а сви остали сервери су на Linux-у, што на крају када саберемо цијену свих тих лиценци, када би користили Windows Server, добијемо поприлично велику бројку.

Значи, не користите OSS у читавој својој инфраструктури. Да ли можете истакнути оне дијелове на којима је власнички софтвер?

Да кажемо, све је на Linux-у осим домен контролера. Сви остали сервиси су на Linux-у, па су они тако усклађени са тим домен контролерима, да када креирате једног корисника у Active Directory-ју, да се аутоматски креира web, email и још многи налози за тог корисника.

Поред ова два домен контролера, гдје још не користите Linux?

Поред већ поменутих домен контролера, Windows користимо на корисничким рачунарима и на streaming серверу. Тај streaming сервер и није сервер у правом смислу, него је Windows 7 радна станица на којој је инсталиран софтвер за streaming и са њега „стримујемо” преносе скупштине, ТВ програма итд.

Зашто не користите Linux и да ли планирате да пређете на Linux у тим дјеловима инфраструктуре?

Тренутно не планирамо прелаз. Рецимо да сам у том тренутку био ја задужен за сам тај дио, вјероватно би био урађен у Linux-у; причам конкретно о streaming серверу. Можда је, између осталог, сав тај streaming софтвер купљен лиценциран давно, а можда чак и дониран, намјењен за Windows OS.

Шта је по вама проблем за потпуни прелазак на Linux OS?

Прије свега, проблем су корисници. Самог корисника треба обучити да ради на том оперативном систему. Поред тога, Радио-телевизија је специфична; радници РТРС-а користе софтвер који је специфичан за обраду и монтажу видео материјала. Сам хардвер прави проблем, нпр. картице које се користе за видео монтажу немају подршку за Linux, имају подршку за Windows и Macintosh, али не и за Linux.

Да ли би Вама као систем администратору било лакше одржавати desktop рачунаре на Linux-у?

Да, много лакше би било одржавати desktop рачунаре. Самим тим сматрам да би већина тих рачунара била стабилнија и не би било опасности од вируса. Linux је генерално стабилнији од Windows-а, али морам признати да је овако много изазовније, јер је много теже интегрисати Linux са Active Directory-јем, него Linux са неким Linux OpenLDAP сервером.

Које све сервисе покрећете на Linux-у?

Од сервиса на Linux машинама „врте се”: email, IM, ftp, proxy, sms messaging, надзор мреже, практично сви web сервиси, web апликације, мрежни конфигуратори, итд.; буквално све што је класични IT, што није уско везано за продукцију.

Може ли се знати број Linux сервера које посједује РТРС?

Може (смјешак); имамо око 20 физичких машина. Много сервиса је „кластеризовано”. На три машине тренутно се покрећу виртуелни сервери, четврта је у миграцији. У току је прелазак на cloud сервисе.

Сматрате ли Linux OS бољи од Windows сервера, образложите?

Прије свега, сматрам да је бољи са становништва стабилности и сигурности. Linux је много бољи за „скриптинг”; чак и онај ко није програмер и ко није заиста добар инжењер може направити скрипте које ће радити посао за њега.

Да ли сматрате Windows сервер по нечему бољим од Linux-а?

Искрен да будем, не могу рећи да је стабилнији и бољи, али веома је стабилан. Рецимо ова два домен контролера у cluster-у. Никада до сада није било проблема са Active Directory-јем, а ни са самим сертификатима када хоћете да их интегришете са Linux сервисима. Никад до сада се нисам сусрео са неким великим проблемима. Може се рећи да Microsoft много више пажње поклања Windows сервер издањима него Windows desktop издањима. Када би ме неко питао да ли бих подигао email сервис на Microsoft или Linux решењу, изабрао бих Linux.

Да ли Linux desktop има још неких предности у односу на Windows desktop, поред већ наведених?

Поред опште стабилности и сигурности, Linux desktop је веома захвалан за мрежне администраторе због алата које посједује, од којих многи долазе подразумевано, као што су: tcpdump, nmap, wireshark итд.

Да ли сте као систем администратор у РТРС-у помогли open source заједници, као што су пријављивање буба и писање скрипти које могу помоћи другим администраторима?

У принципу јесам, баш пријављивањем буба. У тренутку када смо кретали са имплементацијом читавог тог система, негдје у 2009. години, CentOS 5.5 је био актуелан. Био је одређен број буба у вези са аутентификацијом између Kerberos-а и Active Directory-ја. Тада је изашла Samba 3.x, која је подржавала аутентификацију са Active Directory-јем, али је ипак посједовала одређен број буба, али то је већ све било исправљено следећим update-ом. Сада је то много стабилније.

Значи Linux је много узнапредовао откако сте почели са радом?

Наравно! Linux је узнапредовао много за 5 година у погледу хардвера који подржава и брзине којом излазе нове надоградње; много је бољи у односу на 5-6 година прије.

Шта вам се лично као кориснику највише свиђа на Linux-у?

Сам Linux ми се свиђа какав је. Много је згодан за „скриптинг”; лако је направити да OS ради за вас кроз пар линија кôда. Људи који се више интересују за програмирање вјероватно могу много више.

Да ли има нешто што вам се не свиђа на Linux-у?

Па не, када годинама користите тај OS једноставно га заволите. Чак и када наиђете на неке проблеме и недостатке, предност је у томе што ви то сами можете уклонити, чак вам некад и не треба подршка са форума, а за Windows и нисам баш сигуран?

Да ли сте се икада одморили уз неку од open source игрица?

Нисам љубитељ игрица. Једино што се сјећам да сам играо је Counter Strike мало на факултету, али то није open source. Више волим да се одмарам уз неке друге активности. Имам много колега који воле да играју игрице, али ја не.

Да ли желите још нешто додати за крај?

Ништа посебно; могу да савјетујем кориснике desktop машина да узму, инсталирају или замоле неког другог да то уради за њих, да користе Linux, да ће читав њихов хардвер бити подржан. Систем администраторима савјетујем Linux за сервер машине, барем сам ја са њима имао много позитивног искуства.