петак, 26 априла, 2024
Забавне стране

PiFS

Аутор: Стефан Ножинић

Број π (грчко „пи”) је веома важан број у математици, а опет је изузетно специфичан. Он описује површину круга, обим круга, део је до сада најтачније формуле за апроксимацију факторијела неког броја, описује запремину и површину лопте, много се појављује у вероватноћи и још много тога. За овај број је специфично и то да је ирационалан, односно да се не може написати у облику разломка. Ово значи да он има бесконачно много децимала после зареза када се напише у децималном облику. Верује се да се у броју пи може пронаћи било која секвенца бројева. Број π, као и све остале бројеве, можемо претворити у друге бројевне системе као што су бинарни, хексадни, октални…

Ако бисмо број пи претворили у хексадни систем, добили бисмо могућност да помоћу 2 његове цифре опишемо један бајт.

Какве сад па ово везе има са слободним софтвером и софтвером уопште?

Philip Langdale је направио једну врсту система података која не чува податке директно већ само њихове адресе. Сада је сасвим коректно да се запитате: а где су онда подаци? Подаци су већ ту, у броју π. Ово је један јако занимљив концепт. Наиме, адресе се чувају у једном фајлу и свака адреса представља место иза децималног зареза броја пи у хексадном облику. Ако желите да сачувате неки текст, потребно је да само сачувате његову адресу у броју пи!

Где је квака?

Прво треба да нагласимо да са тренутним процесорима на тржишту тражење адресе за неку количину података захтева доста времена, али да ли је то једини проблем?

Да ли овако нешто решава све проблеме компресије података?

Само чување адресе на први поглед изгледа као велика уштеда података, мада често би се дешавало да се тиме више меморије троши.

Ако мало боље размислимо, адреса може да заузима више простора у меморији него тај податак. Рецимо да је података на неком броју који захтева 64MB да би се запамтио, а податак је велик само 10MB, ово је очигледно неефикасно, зар не?

Овде се враћамо опет на проблем компресије адресе што нас опет враћа на главни проблем који смо хтели да решимо: уштеда меморије.

Ипак ово је јако занимљива идеја иако тренутно нема практичну примену. Занимљиво је погледати колико је један једини број тако моћан. Он вероватно садржи све што смо икада желели да знамо.