Raspberry Pi

Аутор: Гаврило Продановић

Raspberry PI је већини већ добро познат као рачунар по цијени од 25$ за модел А или 35$ за нешто бољи модел Б. Модел Б је бољи од модела А по томе што има један USB порт више, ethernet улаз и 256MB RAM-а више од свог старијег брата. У тексту ћемо се бавити само моделом Б, рећи ћемо основне спецификације укратко, а бавићемо се и о практичној примјени и његовим манама.

Raspberry PI састављен је на малој плочици која стане на длан. Његов SoC (System on Chip) долази од Broadcom-а, а у њему се налази ARMv6 CPU на такту од 700MHz, SDRAM од 512MB и GPU који подржава Open GL ES 2.0 и 1080p х264 хардверски декодер и енкодер. Од излаза посједује два USB порта и ethernet порт. Од видео излаза ту је HDMI и нешто старији RCA видео излаз (жути чинч на AV каблу). Аудио може да се просљеђује преко HDMI или преко аудио jack-а. Не посједује никакав storage на себи, па је потребно набавити SD картицу на којој ће бити смјештена ваша омиљена Linux дистрибуција. За напајање посједује micro USB порт.

Од званичних Linux дистрибуција на понуди је Raspbian који је дериват Debian-а прилагођен овом комаду хардвера. Ту је Pidora која је ремикс Fedore. Љубитељи Arch-a нису изостављени такође. Од XBMC дистрибуција можемо бирати OpenELEC или RaspXBMC. Raspberry PI је подржан и од стране RISC OS-а (RISC OS није Linux дистрибуција). Многима ће се свидјети NOOBS (New Out Of Box Software). Помоћу њега лако можете инсталисати један или више од горе понуђених OS-а на SD картицу.

Raspberry PI уз Raspbian постаје Linux машина са свим предностима и манама које долазе уз Debian. Постоје два порта Debian-a на ARM архитектури: armel и armxf. Armxf подржава само ARMv7 процесоре или новије, а Raspberry PI у своме SOC-у посједује ARMv6 процесор. Armel порт подржава старије типове процесора укључујући ARMv6. Armel је компајлиран са soft float ABI да би се покретао на процесорима који немају FPU, али то такође обара перформансе процесоара који посједују FPU. Процеор наше плочице подржава FPU и због тога је настала потреба да се развије Raspbian, компајлирањем кернела и пакета да би био оптимизован за Raspberry Pi. Првим покретањем отвориће се raspi-config, преко којег можете лако да конфигуришете основна подешавања, као нa пример: лозинка за default user-а, keyboard layout, HDMI overscan, SSX сервис, да ли хоћете да се GUI стартује на boot-у и слично. Рад у терминалу је угодан и брз као што је увјек и био. Једино што ће се осјетити да је знатно спорије је apt-get, поготово ако се инсталира велика количина пакета, односно декомпресовање пакета траје дуго. Када се покрене Xorg дочекаће нас LXDE окружење, а одмах послије њега и разочарење. На androidu смо научили да је 700MHz релативно висок такт на ARM процесору. Десктоп software је много тежи и тако ће вам сурфовање интернетом у Midori-у или било којем другом browser-у бити веома отежано и споро. Лаички речено, 700MHz ARMv6 архитектуре вам дође као 200MHz x86 архитектуре. Иако по процесору Raspberry PI дође слично као PII рачунар, али посједује GPU који је довољно моћан да исцртава веома лијепу графику. Једини проблем што његове 2D и 3D могућности нису подржане у Xorg-у јер не постоји driver за њега што ће учинити да програми који посједују љепшу графику буду још спорији. Постоје hack-ови који ће омогућити да искористите свој GPU у Xorg-у. Иако је ситуација за Xorg тренутно грозна, коришћењем Wayland-а на Raspberry PI-у је много боља. Постоји неколико open-source gaming наслова које су портоване на Raspberry PI и Open GL ES 2.0. Да би релативно сликовито представили моћ RPi GPU-а, за gaming узећемо Open Arena која при игрању даје fps од 15 до 30 што чини игрицу довољно игрљивом, не глатком као на x86 машини, али довољно да се забави.

Сада ћемо рећи нешто о Raspberry PI-у како се сналази као HTPC. Од преконфигурисаних дистрибуција имамо RaspXBMC који је заправо Raspbian са инсталисаним XBMC-ом и OpenELEC-ом који је развијен да служи само као дистрибуција орјентисана према XBMC-у. OpenELEC у односу на RaspXBMC је много лакши и за нијансу бржи, па ћемо користити њега за тестирање. Тежи само неколико стотина мегабајта, што омогућава да ставите више мултимедијалног садржаја на SD картицу. OpenELEC се boot-ује за десетак секунди у XBMC са default темом. Графичко окружење је веома одзивно, пошто се рендеровање обавља на GPU. Веома је згодно што су подржани NFS и Samba протоколи, што омогућава „стримовање” са вашег рачунара. Raspberry PI ће одлично да декодује и приказује х264 видео садржај високог bitrate-а на вашем Full HD телевизору. При пуштеном филму графичко окружење је нешто слабије одзивније, може да се осјети прескакање миша по екрану, а пребацивање филма за неколико секунди је нешто спорије него што смо научили на јаким машинама, али сам playback није нарушен и његов fps ће остати 24. Видео датотеке при високим bitrate-ом ако се стримују са мреже знају понекад заштекати при сценама са много детаља и са много промјена ако користите wifi за повезивање са мрежом, а коришћењем ethernet-а нисмо то примјетили. За гледање филмова са USB stick-а или преко мреже RPi се показао веома успјешан и угодан, али коришћење plugin-ова је много спорије него што смо навикнули на x86 машини. Youtube plugin, на примјер, при претраживању је много спор, понекад и иритирајуће спор, али сам playback у 720p иде течно (ако проток интернета то дозвољава). Слична ситуација је и са осталим plugin-овима. DTS и AC3 аудио формати знају по некад да „шкрипе” јер CPU не стигне да енкодује на вријеме. „Шкрипање” се скоро обавезно чује при пребацивању видеа ако се користе ови аудио кодеци. Може се укључити Аудио passthrough ако ваш телевизор то подржава, што ће отклонити „шкрипање” звука. Од осталих видео кодека у 1080p резолуцији подржани су MPEG-4(укључујући XviD и DivX), такође су подржани MPEG-2 и VC1, али је за њих потребно купити лиценцу која кошта неколико долара. MJPEG, VP6, VP8 и OGG су подржани али су ограничени на SD резолуцију. Сам ARM процесор није довољно јак за корисно софтверско декодовање. Xi10P за х264 није подржан и TrueHD аудио је превише CPU интензиван, па није подржан. Raspberry PI као нискобуџетни HTPC је вриједан сваког динара. За 35$ се добије солидан HD playback који је лако подесив за познаваоце Linux-а. Видео излаз је веома квалитетан, а TrueHD вам неће недостајати осим ако сте аудиофил. DTS се рјетко налази на пиратским HD риповима, али ако посједујете филм са DTS или AC3 аудио траком и смета вам шкрипање, при пребацивању филма можете на компјутеру брзо енкодовати у AAC кодек.

Ако сте свој desktop рачунар можда некада хтјели да замјените са RPi-ом од те идеје одустаните. Куповина RPi-а за нискобуџетни HTPC без кулера је одличан избор. Сада ћемо још споменути коју ријеч о самом hardware-у. Raspberry Pi посједује 2×13 експанзиони „header“ преко којега можете мјењати средину или додати додатне функционалности. Ово није plug’n’play порт и непажљивим руковањем можете неповратно оштетити плочу. Познаваоци електронике могу искористити ове пинове да би себи направили даљински за RPi или прикључили мали дисплеј заједно са сензорима за приказ временских услова у просторији или шта год им машта дозвољава. Почетницима у електроници Raspberry Pi може им послужити као моћан микроконтролер. Као задњу ману истакнућемо немогућност да се Raspberry Pi искључи и поново укључи. Када покренете runlevel 0 и када се Linux „халтује” (угаси), хардвер нaставља бити активан. Иако мирује јер нема инструкција за извршавање, он троши струју, а да бисте га поново укључили, морате уклонити извор напајања и поново укључити. Да би се прича завршила сретно, споменућемо могућности оверклоковања. Raspberry Pi ће сретно да лети на 800MHz, а може да се дигне и до 1GHz. Такође постоје могућности мјењања фреквенција GPU-а и SDRAM-а. Ако се упустите у ове воде, можда ће вам добро доћи и један мањи хладњак.