VI tekst editor

Аутор: Александар Брковић

У четвртом броју смо вам писали о такозваном „рату уређивача текста” где смо радили поређење неких уређивача. У овом чланку вам представљамо конкретно један од њих.

Linux дистрибуције су погодне за обраду текста исто као и други оперативни системи. Постоји више добрих програма за обраду текста на Linux платформи, као што су AbiWord, Koffice пакет, OpenOffice и LibreOffice. Поред наведених програма, текст се може обрађивати и у терминал моду. Један од најпознатијих уређивача текста у терминал моду јесте Vi уређивач текста. Vi је програм за обраду текста без много функција. Његова главна одлика је писање текста без форматирања, тако да га други програм може прочитати. Vi је програм који долази из UNIX-а. Постоји побољшана верзија која се назива Vim. Проблем са овим уређивачем је што га многи људи не воле. Корисник је принуђен да запамти много комбинација тастера да би био у могућности да уради ствари које би неки други уређивач текстова урадио много лакше.

Vi уређивач текстова је практичан у ситуацији када је потребно брзо унети промене у текстуалну датотеку или написати кратку белешку. Са друге стране, постоје корисници који уз помоћ овог уређивача раде компликоване ствари, чак и дизајнирање web страна. Овај едитор је такође веома ефикасан и за поређење шаблона, конструисање макроа и извршавање shell команди из уређивача. Наведени уређивач је full-screen уређивач, који функционише над читавом датотеком одједном, користећи при томе цео екран терминалног прозора. Дозвољава кретање кроз датотеку и извођење промена на различитим локацијама за време исте сесије.

Display је оријентисан а програм интерактиван. Vi текстуални уређивач омогућава кориснику да створи, модификује и меморише датотеке на рачунару, а све преко терминала. Приликом коришћења овог програма, терминал делује као прозор у коме се види датотека која се уређује. То је видљив део текста који може да се измени уз помоћ командне секвенце. Након извршења командне секвенце, промене које је иницирао корисник, биће видљиве на екрану након завршетка процеса. Када се позове Vi уређивач текста, привремена радна површина која се отвара, назива се buffer. Овај buffer или радни простор је на располагању све време док се користи текстуални уређивач. Корисник може у њега да стави датотеку која се већ налази у рачунару, или да креира нову датотеку. Након што корисник напусти уређивач, привремени buffer ће бити одбачен.

Vi је софистициран уређивач са широким спектром команди. Ипак, основа структура је једноставна. Постоје два основна мода која се користе у раду са уређивачем. Први мод је командни мод или командни режим, а други мод је режим уноса текста.

Командни мод је почетно стање на које се наилази када се Vi уређивач позива из UNIX љуске. То је стање које је спремно за пријем упутстава о томе, какву акцију је потребно извршити. Најчешће су то скроловање, претрага текста, померање курсора, прелазак на режим уноса текста, уметање текста, брисање линије, речи или знакова, мењање линије речи или знакова и слично.

Режим уноса текста је друга страна Vi уређивача. Режиму уноса текста се може приступити само из командног режима. Корисници који умеју да раздвоје ова два режима рада, врло брзо ће савладати контролу овог уређивача текстуалних датотека. Након што из командног мода корисник уђе у режим уноса текста, све накнадно откуцано у терминалу ће се директно одразити на датотеку.

Приликом уређивања неке датотеке, корисник долази у ситуацију да се креће напред и назад између командног режима и режима за унос текста. На пример, корисник може да одлучи да промени реч у једној реченици (мод уноса текста), па затим да се помери на крај датотеке (командни режим), дода још једну страницу текста (режим за унос текста), па онда исправи неке грешке у куцању (режим уноса текста), помери се на средину текста (командни режим), па ту онда убаци нову реченицу (режим уноса текста). Многим корисницима ће ово звучати компликовано, међутим није тако. Ово је много лакше урадити, него читати.

Најчешћа грешка коју корисници направе приликом рада са Vi текстуалним уређивачем, јесте да забораве у коме режиму рада се тренутно налазе. Ова заборавност доводи до тога да корисници покушају да издају команду док се налазе у моду за унос текста. Ово резултира чудном комбинацијом знакова који се појаве у терминалу, што натера корисника да упути низ негативних речи на рачун овог текстуалног уређивача. Уколико се појави недоумица у коме режиму рада се тренутно налазите, притисните ESC типку која се налази у горњем левом углу тастатуре. На овај начин се враћате у командни режим и знаћете где се налазите.

Vi уређивач текста поседује напредну функцију која омогућава кориснику да измени више датотека одједном. Могућност приступа ка више датотека без напуштања текстуалног едитора дозвољава кориснику да потражи информације у другој датотеци, без напуштања уређивача. Датотеке се отварају у истом уређивачу и могу да деле исте именоване buffer-е, чиме се омогућава дељење текста и његов пренос између датотека.

Уколико користите неки од једноставних уређивача за унос текста, као што су Gedit, Mousepad, Leafpad, Kate, препоручујемо вам да испробате Vi уређивач текста. Рад са овим уређивачем није толико тежак, као што изгледа на први поглед. Надамо се да ће овај текст заинтересовати наше читаоце да учине такав корак.

Корисни линкови:

[1] http://en.wikipedia.org/wiki/Vi
[2] https://engineering.purdue.edu/ECN/Support/KB/Docs/ViTextEditorTutorial/printerfriendly