Темељ саздан од ФЛОСС-a

Аутор: Марко Кажић

Зашто Линукс и отворени код морају у учионице?

Кинеска пословица каже: Када ветар промене дува, неки дижу зидове, а неки ветрењаче. Размишљајући о свом школовању и о Линуксу којег користимо свакодневно, аутор овог текста не успева да споји та два појма у једну складну слику. Рачунари у школи су вазда били стари, исписани, загађени bloatware-ом, са тридесет иконица за Minesweeper који је ужасно изгледао на измученом Windows 98 Second Edition-у. Због тога су наши почеци са Linux-ом били непотребно мучни и закаснели (прим.аут.).

Када причамо о едукацији и коришћењу отвореног кода у школама, далеко смо иза актуелних токова, пословично тврдоглави, не прихватамо Linux и FLOSS као платформу и филозофију добру за нашу децу и развој наше заједнице. Ако NASA, Google, Међународна свемирска станица, IBM, администрација Руске Федерације и многи други1 користе Линукс, зашто није добар за нас? Можда јер од њега не профитира нико осим обичног корисника.

О Linux-у се често прича као о систему који користе само geek-ови, они који „мрзе” Microsoft и Apple или они који имају стари рачунар за рециклажу. Можемо то тако да гледамо, али нећемо бити у праву. Ubuntu, као само једна од безброј Linux дистрибуција, у марту 2014. године има око двадесет и два милиона корисника. То нису разлози због којих је Linux платформа будућности а слободан софтвер филозофија будуће информатике. Разлози су много битнији и могу се садржати у овоме – Школа и деца би профитирали јер би у Linux-у имали јефтину (бесплатну), моћну, поуздану и безбедну платформу која подстиче лични развој и идеје дељења и јачања заједнице. Како?

1 List of Linux adopters – http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Linux_adopters

Слобода, сигурност и избор

Поготово данас када је приватност података и њихова заштита актуелна, треба да размишљамо о својим слободама на интернету и у софтверу који користимо свакодневно. У школама ћемо често налетати на рачунаре пуне spyware-a и malware-a, а то једноставно нису рачунари на којима је безбедно радити. Уместо што забрањујемо деци да инсталирају апликације на те исте рачунаре и ограничавамо им права, требало би да користимо систем који подразумева безбедност, који је иоле отпоран на такву врсту злоупотребе корисничког поверења.

Деца треба да науче да преиспитују коме остављају своје податке и како се ти подаци користе. У софтверу отвореног кода, ситуација је много боља него код власничког софтвера. Ако се навикнемо да систем који можемо бесплатно да инсталирамо, променимо радну околину, дистрибуцију, софтвер који користимо, постајемо власници свог избора и својих података, а тако нешто не учимо децу у школама.

Слобода од вендора, слобода од затворених платформи

Сви ми који смо имали какав-такав контакт са информатиком у школама, знамо чему смо научени – од Borland-a, до managed окружења као што су C# и .NET. Власничке платформе су неминовно зло данашњег IT света, али оне нису једине које постоје. Платформа која првенствено служи да унапреди рад и побољша развој, од корисника и програмера врло брзо прави таоце који постају зависни од платформе коју плаћају. Ово је и рекурзивна поента овог чланка. Ако питамо некога зашто користи Windows, углавном ћете чути да апликације које користи, нису доступне на другим платформама и системима, што не би био случај да су те апликације отвореног кода.

Деца у Србији данас користе власничке програме често не знајући да постоји алтернатива. Office је одличан пример. Поред затворене платформе која подразумева и затворене формате за чување докумената, у последње време имамо и OneDrive cloud где, гле чуда, на два клика можете да сачувате ваше податке на неком серверу хиљадама километара од вас и да га користите на другом рачунару без много муке. Ми више нисмо власници својих података. Парадоксално је али истинито. Власничке платформе улажу много у корисничко искуство и све је доступно на клик или два. Наш је задатак да едукујемо кориснике, да сваку платформу, без обзира на њено сучеље или тему, преиспитају. Они који то не могу, морају системски бити заштићени и мора им се омогућити слободна и сигурна платформа.

Корисници су лишени слободе. Школски програм је написан да подржи власничке платформе и лиценце које нису јефтине. Кажу да би промена програма коштала много. Добар пример да та тврдња није тачна, јесу управо C# и .NET. Платформе које су замишљене и реализоване тако да буду врхунац власничког кода, портоване су на Linux. Корисници (не компаније), направили су Mono2. Десило се нешто незамисливо, дешава се да све оно што је урађено у C# и .NET-у, ради на отвореној платформи. Дешава се да све што млади уче о C# и .NET-у, могу да примене на отвореној платформи. Mono је велика победа open-source-a, пројекат на који се треба угледати тражећи пример, првенствено јер не квари тако скуп и деликатно пробран план и програм за информатику који прописује Министарство, углавном уз помоћ корпоративних спонзора.

2 Mono Project – http://www.mono-project.com/

Рачунари трају дуже и доступни су свима

Са дозом скептицизма ћемо узети сопствене речи, али у пракси рачунари у школама су стари, „слаби” и тешко се обнављају. С друге стране, чак и када се нека школа понови, уобичајена је пракса да се стари рачунари баце, јер не подржавају најновију верзију Windows-а. То је класична прича једног конзумента. Ни на тренутак не станемо да размислимо, колико школа у Србији нема рачунаре, колико деце из најугроженијих слојева нема рачунаре код куће, колико њих би профитирало знањем и напретком када би само постојао неки начин да те старе рачунаре не бацимо, него да их поново искористимо у неку другу сврху.

Слобода – то је оно што краси Linux, а једна од кључних предности те слободе је да можете наћи добре дистрибуције, које сасвим комотно раде на старијим рачунарима. Иако нова технологија има своје предности и то је неоспорно, оно што ми схватамо као смеће, постаје савршено употребљив уређај оног тренутка када му се промени софтвер који га покреће. Расходован рачунар, који би користио Linux, могао би да служи у некој другој школи која није имала среће да добије средства за набавку нове рачунарске опреме. Бесплатан хардвер и софтвер, а заједница све јача – То је просто недопустиво.

Знање, знање, знање

Утицај Linux-а на развој корисника и развој деце кроз едукацију има толико подставки да их је готово немогуће скоро све навести. Раније смо напоменули да се избегавањем власничких платформи добија слобода. За почетак, слободни смо да софтвер редистрибуишемо и делимо. Младе треба учити да деле и да то није ништа лоше, иако су они годинама успешно делили инсталационе дискове Windows-a, сада то могу да раде као део једне поткултуре, легално и без размишљања о природи софтвера.

Могућност мењања софтвера је још једна слобода коју немамо са власничким софтвером. Корисници (они који желе) треба да знају како њихов софтвер функционише и треба да имају право да учествују у његовом развоју уколико то желе. FLOSS је непосредна демократија за софтвер. Иако млади данас широм Србије у свом џепу носе Android телефон не знајући да је Android у суштини платформа заснована делом на Linux-у, тај исти Android је мање-више производ горе поменуте слободе. Неке нове платформе које у будућности могу стварати људи из Србије, неће настати од власничких платформи и технологија, већ ће настати од слободног софтвера јер се слободе потребне за добар развој пружају само његовим корисницима. Корисници морају да користе софтвер по својој мери. Код куће, на послу, у учионици, где год да сте, ваш софтвер може бити потпуно прилагођен вама. Многи су примери успешне миграције на слободан софтвер, који је пружио основу за прављење отворене едукативне платформе, у којој сви учествују. Те платформе су потпуно прилагођене потребама школа и ученика или студената, како практично по могућностима, тако и културолошки и језички. Знање и заједница су на првом месту.

Разлога је много и нема места за све, али се надамо да су најбитнији овде. Неки су практични, неки етички и филозофски, али су свакако неоспорни и ту су да остану. Linux је платформа коју деца данас морају да упознају, јер су они будућност, а нашу информатичку будућност не смемо градити ни на којим темељима осим на оним сазданим од FLOSS-а.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.