Bitkoin — izveštaj sa trećeg sastanka

Autor: Aleksandar Božinović

Treći sastanak beogradske grupe okupljene oko bitkoina održao se 30. oktobra 2015. godine u beogradskom haklabu u Daničarevoj ulici, broj 23, sa početkom u 18 časova. Glavna tema sastanka bila je Bitkoin tehnologija — šta nam ona donosi, koje su to nove inovacije i kolika je upotreba Bitkoina u svetu. Podsećanja radi, bitkoin je kripto-valuta, digitalni novac. Organizator trećeg sastanka je član beogradskog haklaba Petar Simović, ujedno i autor u LiBRE! časopisu. Inicijator prvog okupljanja je bio izvesni Dušan na sajtu http://www.meetup.com/Beograd-Bitcoin-Meetup/. Na sastanku je bilo jedanaest ljudi, što je pomak u odnosu na drugi put kada se sastalo osam ljudi. Zanimljivo je spomenuti da je među njima bilo studenata i srednjoškolaca. Sastanci se uglavnom organizuju jednom mesečno. Smatraju da je to dovoljno da bi se stekle nove teme za razgovor. Po rečima Petra, ljudi koji dolaze na sastanke znaju iznenađujuće mnogo o Bitkoinu. Međutim, to se ne odnosi toliko na tehnički deo, koliko na praćenje dešavanja vezana za bitkoin u svetu.

Na prethodno spomenutom sajtu organizator navodi da će novi članovi dobiti bitkoine u vrednosti od 10 dinara. Bitkoini se poklanjaju da bi se početnici podstakli da naprave novčanike za primanje novca i time se neposredno upoznaju sa ovom tehnologijom na praktičan način. Ovaj potez nam „suvu teoriju” pretače u stvarnost i pokazuje nam koliko jednostavno i praktično može biti korišćenje bitkoina i bez prevelikog znanja i razumevanja kriptografije, ekonomije i računarskih mreža. Iako na trećem sastanku nije prikazana transakcija, to se moglo videti na prethodnim sastancima, a svi zainteresovani moći će to da vide na budućim sastancima. Na sastanku se moglo čuti da se bitkoin može koristiti i kao sredstvo plaćanja u jednom kafiću u Beogradu. Radi se o kafiću „Apetit” (Appetite, Kraljice Natalije br. 30) u kojem postoji bankomat koji menja dinare u bitkoine. Postoji ideja da se neki naredni sastanak održi upravo tamo.

Beogradski haklab je mesto prilagođeno za vršnjačku edukaciju. Kao takvo, vrlo je pogodno i za okupljanja ovog tipa, sve dok broj ne prelazi dvadeset, po slobodnoj proceni autora ovog teksta. Sve vreme je vladala prijatna atmosfera, a Petar, domaćin haklaba, postarao se da svi budu posluženi čajem, sokom i slatkišima. Mnogi učesnici su na sastanak doneli svoje laptope i telefone, a ko nije do tad imao svoj virtuelni novčanik, mogao ga je ovom prilikom steći, a zatim i dobiti pokoji bitkoin na poklon. Duh slobode utisnut je u stikere koji su nalepljeni na gornju stranu većine laptopa prisutnog osoblja. To su stikeri sa logoom Ubuntua, Fedore, zatim logo omražene Američke bezbednosne agencije, Tora i Fajerfoksa. Jedan laptop krasio je stiker sa Balkona (videti prethodna dva broja).

Na sastanku se diskutovalo o koristi tzv. „rudarenja” (eng. mining — specifični proces generisanja novih bitkoina). Jedan od zaključaka bio je da najveću korist mogu steći oni koji imaju specijalnu napravu zvanu „asik” (eng. asic — application-specific integrated circuit), dok pojedinci koji koriste svoje računare bez dodatne opreme, sem entuzijazma, preterane vajde nemaju.

Veoma zanimljiva vest koja se na sastanku mogla čuti je da je u Rusiji napisan nacrt zakona prema kojem se zabranjuje bitkoin i koji, naime, preti zatvorskom kaznom u trajanju do četiri godine. Rusija pokušava na ovaj način da zaštiti svoju valutu. Više o tome na http://izvestia.ru/news/593841 .

Rasprava se povela i u smeru pravne zaštite lica od kojih je bitkoin ukraden. Glavno pitanje je, da li bi državni organi (npr. policija i sudstvo) mogli da prepoznaju krađu bitkoina kao pravu krađu, odnosno kao krivično delo? Pošto je bitkoin zasnovan na otvorenom kodu, spomenute su tzv. kripto-valute koje su nastale na sličnom principu po kojem je bitkoin razvijen (naprimer tzv. Deš — eng. Dash). Moglo se čuti poređenje pojedinih kripto-valuta, a učesnici rasprave postavili su hipotetički model nove kripto-valute i uspostavili su njene osnovne principe. Učesnici su jednoglasno saglasni sa tim da se velika prednost bitkoina ogleda u tome da se za pojedinu transakciju plaća svega 0.000113 bitkoina (trenutno 4 dinara) bez obzira na iznos koji se prenosi, u odnosu na konvencionalne načine transfera novca za šta banke „debelo” naplaćuju svoje usluge.

Ukoliko vas ova tema interesuje i želite da sa ostalima diskutujete o bitkoinu, možete se priključiti grupi http://www.meetup.com/Beograd-Bitcoin-Meetup/. Dobar razgovor i prijatna atmosfera su zagarantovani.