Мејкер НС покрет

Аутор: Дејан Маглов

Седмог јануара 2016. ће бити тачно десет година откада је први пут објављен Мејк магазин (енг. Make magazine), што се може сматрати почетком стварања Мејкер покрета. Ово је добар повод да интервјуишемо једног од оснивача Мејкер НС заједнице, Зорана Рончевића. Они који су били на овогодишњој Баркамп конференцији имали су прилике да виде Зорана и сазнају нешто о Мејкер покрету. За оне друге који нису били присутни на Балкону 2к15, постоји снимак предавања на Јутјуб каналу конференције.

ЛиБРЕ!: Здраво, Зоране. Хвала што си пристао на овај интервју за часопис ЛиБРЕ! За почетак поставио бих ти питање у вези са мејкер филозофијом. Шта је суштина Мејкер покрета?
Зоран: Прво да се захвалим на позиву на овај интервју. За почетак да објасним одакле појам мејкер (енг. maker). У основи, то подразумева стварање, креирање. На предавању на Балкону 2к15, прва ствар коју сам издвојио из једног Мејкер манифеста је чињеница да само човек има способност стварања. Развој те способности директно утиче на развој човечанства. Пратећи многобројне сајтове и литературу из ове области, видео сам по резултатима многих истраживања да је дошло до слабљења ове способности и код високо образованих кадрова. Прст кривице је усмерен на систем образовања који је исувише теоријски и, веровали или не, на недостатак игре у детињству.

Модерна технологија је затворила децу у собе, гурнула им мобилне телефоне и интернет у руке, и тиме је угушила оно највредније код младих – дружење и стваралачки дух. Задатак Мејкер покрета је да то промени. Информационе технологије, иако су најприсутније, само су једна од технологија која је интересантна мејкерима. ИТ већ постоји, а мејкери теже да створе нешто ново. Циљ мејкера није да науче некога да користи рачунарom нумерички управљану машину, него да је направе од старих ДВД-јева, да би сутра у стварном пословном окружењу били способни да створе нову технологију.

ЛиБРЕ!: Локалне заједнице окупљене око слободног и бесплатног отвореног софтвера све чешће се организују у хакерспејсове. Ово представља проширење делатности заједнице са просте помоћи почетницима да овладају коришћењем слободног софтвера на нови ниво који подразумева развој софтвера, слободног хардвера па чак и развој ИоТ (енг. Internet of Things— Интернет интелигентних уређаја). У чему је разлика између хакерспејсова (хакерских радионица) и мејкерспејсова (стваралачких радионица)?
Зоран: На ово питање бих одговорио једним примером. За разлику од разних курсева и радионица које се традиционално организују за учење Ц-а (или неког другог програмског алата), на курсу који смо ми организовали поделили смо полазницима Ардуино уређаје и радимо сваку команду кроз практичну примену. Прост пример је вежба са последњег часа: if (pritisnut_taster) then upali_lampicu(). На истом том курсу, уместо готових куповних додатака за Ардуино, користили смо мале плочице које су тестерицом (сећате се тога са техничког из основне школе) чланови мејкерспејса исекли и на њих залемили компоненте.

Да будем искрен, не видим велику разлику између та два појма. Када позовем оснивача Тилда Центер хакерспејса у Новом Саду, разговор почиње са „Хало, хакеру, овде мејкер…”.

ЛиБРЕ!: У прилог овоме што ви, мејкери, причате поменуо бих констатацију да је данас време интензивног развоја технологије и да као никад у историји човечанства веома мали број људи заиста зна како та технологија функционише. До само пре десет година барем пола возача је знало да поправи свој аутомобил, данас је тај број многоструко мањи због уплива нових технологија који се кроз општи образовни систем не проучавају. Раније се чешће могло чути да се ИТ стручњаци деле на „софтвераше” и „хардвераше”. То је време кад је господин Воја Антонић конструисао наш први микрорачунар Галаксија. Појавом Ај-би-ем рачунара (енг. IBM PC) хардвераши су нестали са сцене, а све мање људи зна суштински како хардвер функционише. Може ли се са тим у вези онда рећи да су мејкери нови „хардвераши” и да се тако разликују од хакера који су „софтвераши”?
Зоран: Мејкери нису „хардвераши”. Они од постојећег хардвера, који углавном спада у микроконтролере, додавањем одређених додатака и писањем софтвера стварају нове производе. Ево опет једног практичног примера са секције. Држали смо предавање како ради Блутут чип, објаснили како се програмира, како се комуницира са њим, итд. На следећем часу, један од ученика је демонстрирао свој „производ”, који се састојао од Ардуина, Блутут чипа и неколико релеја. Овај производ му омогућује да у својој кући пали уређаје и светло у соби помоћу Андроид телефона. Сам је написао софтвер за Ардуино, лемио жице и спајао компоненте. Искористио је Андроид апликацију за управљање са интернета.

На тим часовима инсистирам да полазници прођу кроз све три фазе: проблем, пројекат и производ. Према томе, сваки мејкерски пројекат има софтверску и хардверску компоненту. Да би стекли способност да учествују у свему, мејкери морају познавати хардвер и софтвер. Ово наравно не значи да хакери немају завидно знање из познавања хардвера, али по својој природи и интересовањима имају мање прилика да својеручно мењају хардвер којим раде. Треба правити разлику између хакерспејса и мејкерспејса у нијансама, али не у смислу подела типа хардвераш или софтвераш, већ у смислу да су то две филозофије слободе стварања и дељења знања које се међусобно допуњују.

ЛиБРЕ!: Знамо да се идеја о организовању Мејкер НС родила почетком ове године. Нешто о томе смо чули на Балкону 2к15 на којем је било поменуто припремање мејкерспејса. Како напредује формирање тог мејкерспејса и како регрутујете „сениоре” који би требало да буду инструктори мејкер „јуниорима”?
Зоран: Да, мејкерспејс већ постоји у виду мање радионице са ограниченим бројем места. Међутим, након презентације на Балкону 2к15, десила се велика промена у концепту рада Мејкер НС покрета. Директан повод је била сагласност гимназије „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду, да оформимо секцију која би се бавила управо активностима које смо планирали у радионици која није довољно велика да прими веће групе. Успешан почетак рада секције у гимназији „Јован Јовановић Змај” покренула је идеју да се фокусирамо на ову популацију. Такође је покренута секција и у гимназији „Лаза Костић”, која је отворена и за ђаке других школа. Секције у ове две гимназије су инкубатори, од којих очекујемо да их и друге школе укључе у свој програм, а истовремено оне нама да дају неопходно искуство, јер нико од нас није раније радио на оваквим пројектима са ученицима. Сада је наш мејкерспејс намењен ђацима који показују веће интересовање и није им довољно оно што радимо по секцијама.

Такође смо успоставили контакт са секцијом роботике из средње техничке школе у Сомбору и са њима смо 14. новембра учествовали на Фестивалу науке „ФизиБизи” у Сомбору, где смо презентовали „паметне играчке”. Посебно задовољство ми даје изјава једног сениорског члана, доцента са ЕТФ-а у Зрењанину, да је одушевљен активностима секције и да је одлучио да покрене исту ствар на факултету.

„Сениори” су углавном запослени (или власници) неких информационо-технолошких компанија који имају мало слободног времена. Временом се ипак оформила група од десетак чланова који се редовно окупљају. На тим састанцима теме су углавном презентације нових технологија, компаративне анализе различитих производа, размена искустава у практичним применама.

ЛиБРЕ!: Које су технологије на које ћете обратити пажњу на тим секцијама и зашто баш те? Ваљда смо се сложили да мејкери могу да обрађују било коју техничку технологију али физички не могу све.
Зоран: Морам да признам да, да би читав покрет у потпуности био мејкерски, било би потребно укључити и друге технологије, пре свега машинство, али у овом моменту ни ми као организатори немамо такве капацитете, а ни школе инфраструктуру. Не можемо сад све учионице претворити у радионице. Уосталом, није ни идеја да мењамо систем образовања, него да помогнемо деци да схвате да оно што уче кроз традиционално образовање могу и требало би да примене у пракси. Да би пројекат секција успео, мораћемо да ослушкујемо жеље и интересовања ученика. Секције нису обавезни предмет, па ако будемо радили нешто што њих неће привлачити, брзо ће се све урушити.

У овом моменту постоји велико интересовање за нове уређаје који спадају у категорију микрорачунара и за практичне вежбе из програмирања. Спој ове две области даје нам довољно простора за развој креативности и стваралаштва код младих, што нам је крајњи циљ који желимо да постигнемо. Они су интернет генерација са мобилним телефонима у рукама, тако да ћемо се посветити и примени тога у области паметних сервиса, на које се такође посвећује пуно пажње у индустријски развијеним регионима.

ЛиБРЕ!: Подржавамо улазак Мејкер НС-а у школе и радује нас да је та идеја наишла на разумевање код одговорних људи у образовању. Ово значи да код наставног особља постоји свест да нешто овако недостаје у постојећем образовном систему, вероватно због недостатка пара и тромости администрације. Ако већ поменути предмет општег техничког образовања није званично допуњен градивом о новим технологијама, то може да се допуни одговарајућом секцијом. Секција може да буде решење за тромост администрације у смислу брже промене наставних планова, али не решава проблем недостатка новца. Опремање мејкерске радионице је прилично скупо а захтева и стално будуће финансирање. Имате ли планове како ће се ове секције финансирати с обзиром да већина школа нема довољан буџет да покрије овакав пројекат?
Зоран: Мислим да овде постоји проблем у неинформисаности администрације и управе које воде школство. Узмимо за пример Разбери Пи (енг, Raspberry Pi), који је своју примену нашао управо у школству. Цена овог уређаја на домаћем тржишту, са свим додацима, не прелази девет хиљада динара. Сав софтвер који се испоручује је, како ви то наводите, слободан и бесплатан. Добијате графичко окружење за линукс платформу, Пајтон, Ноуд Џеј-ес (енг, NodeJS), Скреч (енг. Scratch)… Пре неколико дана је лансиран Разбери Зеро модел, који кошта пет долара. Ардуино се преко огласа може наћи до 1200 динара и мање. Можете видети да су буџети за ИоТ пројекте и секције десетоструко мањи од учионица са личним рачунарима и Виндоуз оперативним системима. Овде бих искористио прилику да споменем и фирму „Микроелектроника” из Београда која је ове године свој производни програм проширила управо на ИоТ компоненте. Имамо свој српски Ардуино под називом „Флип енд Клик” (енг. „Flip&Click”) (историја се понавља као некад са Антонићевом „Галаксијом”). На само спомињање чиме ће се бавити секције, добили смо иницијалну донацију у виду уређаја и сензора. Једино што су тражили да та донација не скупља прашину, него да се заиста и користи. Ако ми одрадимо наш део задатка, подржаваће нас и даље. Њихов други производ Флоу-по (енг. FlowPaw) се користи у немачким школама за наставу роботике.

Правимо анализу колико је иницијално потребно да се инвестира за формирање факултативног предмета у гимназији јер капацитет секције није довољан да подржи све заинтересоване ученике. Уклапамо се у цифру од око две хиљаде евра (без донација). У постојећој учионици за информатику мислим да има, по слободној процени, око двадесет хиљада вредне опреме (овде узимам у обзир и цену оперативних система). Добар менаџмент у школама ће веома лако наћи средства изван републичког буџета ако се добро презентује план рада. Зато смо и у договору са директорима одлучили да у потрагу за финансијама кренемо тек по постизању првих резултата.

ЛиБРЕ!: Слажемо се да је мејкерска учионица знатно јефтинија од учионице за информатику. Немају све школе учионице за информатику јер немају пара, а оне школе који је имају, питање је да ли ће имати и за мејкерску учионицу. Пре или касније ће већини школа бити потребна финансијска помоћ да би могли да крену са овом факултативном наставом, а у другим школама које су већ кренуле са програмом биће потребно надоградити опрему. У том циљу, имате ли план како прикупити потребне донације у будућности да би пројекат дугорочно био успешан?
Зоран: Када резултати рада буду видљиви, а то ће се мерити бројношћу полазника и њиховим задовољством, тај проблем ће полако нестати. Срећом, у овом мејкер покрету учествују људи који користе своје пословне везе да промовишу читаву ствар. Тако је, рецимо, ДунавНЕТ из Новог Сада, наш партнер на овом пројекту, презентовао рад ових секција на једном од универзитета у Бразилу, као и на недавној ИоТ конференцији која је одржана у Милану. Сви су показали веома велико интересовање јер нема пуно оваквих пројеката ни у другим земљама. Онда не треба да вас чуди што су на последњем часу секције предавање држала два стручњака из Италије. Често занемарујемо да се и знање плаћа. Полугодишњи курс за школску децу, како су га организатори назвали, износи око 400 евра по полазнику. Укупан број полазника свих секција прелази бројку од тридесет, па помножите. Донације у опреми су видљиве, имате неке кутије које донесете, али ја сам слободан да кажем да донације у знању које обезбеђују предавачи и инструктори далеко превазилазе вредност опреме. Без опреме не можете да кренете и зато смо обезбедили потребну почетну опрему, а надоградићемо је када покажемо финансијерима резултате свог рада.

Наглашавам поново, јефтин хардвер који користе мејкери, у односу на цене технологије личних рачунара, олакшао је пренос знања на млађе наследнике. Фокусирамо се на то да мејкер филозофија тежи ка стварању нечега, а не ка плаћању прескупих брендираних производа, као што филозофија слободног и отвореног софтвера потенцира употребу слободног уместо скупог лиценцираног софтвера.

ЛиБРЕ!: Који су будући правци развоја Мејкер НС покрета?
Зоран: Као што сте могли уочити, овај покрет се развија у два правца. Први правац је онај од којег је све и почело – путем виртуелног удружења преко портала http://www.meetup.com/makers-ns/.

Број чланова се констатно повећава. Давно смо пребацили цифру од стотину регистрованих чланова. Преко овог портала и данас организујемо састанке који су намењени, како смо их назвали у овом разговору, „сениорима”. На последњем скупу смо се договорили да одржимо традицију окупљања једном месечно. Информације о месту, времену и теми скупа се могу наћи на поменутом порталу. И овај пут позивамо да се на тим скуповима појави што више оних који су се регистровали на порталу. Један од проблема је што су многи регистровани чланови из Београда где не организујемо скупове. Добро би било да се неко позабави овим покретом и проба да оформи активну групу у Београду или у неком другом граду.Други правац развоја је рад са „јуниорима”. Да бих приближио садржај и онима који не долазе на секцију, покренуо сам сајт http://maker.rs. Почело је као ИоТ блог, сада је место где се налазе предавања са секција, или прилози који су намењени стицању основног знања из ове области. Има више едукативног садржаја него информација о раду Мејкер НС-а. Признајем да је садржај сајта прилично „танак”, такође сам свестан да се налазимо у експерименталној фази рада, а када се искристалише форма у којој ће се одвијати рад покрета, сигурно ће и овај сајт доживети озбиљну реконструкцију. Засада, директно информисање „јуниора” принципом „од уха до уха” обезбеђује довољну заинтересованост коју ми можемо у овом тренутку да пружимо својим „сениорским” капацитетима.

ЛиБРЕ!: Зоране, хвала што си одвојио време да даш овај интервју и информишеш наше читаоце о Мејкер НС покрету. За крај, замолили бисмо те да нам, у складу са предновогодишњом еуфоријом, откријеш барем део планова Мејкер НС-а за следећу годину.
Зоран: Хвала и вама на указаном поверењу и позиву на овај интервју. Надам се да смо заједно мало приближили мејкерски покрет вашим читаоцима. Наравно, позивам све, не само да се прикључе нашем мејкерском покрету, него и да сами у свом окружењу покрену сличне ствари. Да привуку што више младих и видеће да рад са њима причињава изузетно велико задовољство.

Планови за следећу годину су велики. Ако све буде како треба, појавићемо се почетком маја са ученицима на међународној конференцији у Новом Саду, на теми „Паметан град и село”. Идеја је да се, након те манифестације, најбољи тимови појаве на конференцији „ИоТ вик” (енг. „IoT week” – Седмица интернет интелигентних уређаја) (http://iot-week.eu/) која је несумњиво централни догађај на светском нивоу из ове области. Ту су идеје и о организовању разних међушколских такмичења из роботике и аутоматике.

Шта да кажем за крај осим: поздрав свим хакерима од мејкера из Новог Сада.

Захваљујемо се још једном Зорану Рончевићу и желимо њему и мејкерима срећну и успешну нову 2016. годину и да им се сви зацртани планови остваре. ЛиБРЕ! часопис ће и убудуће пратити акције Мејкера НС и обавештавати о томе наше читаоце.