Vaš posao, open-sors posao (5. deo): Finansiranje projekata otvorenog koda kroz investicione fondove

Autor: Stefan Nožinić

Tokom razvoja bilo kakvog istraživačkog ili tehnološkog projekta, nezavisno od toga da li je on slobodan ili nije, potrebna je određena novčana suma. Najčešći slučaj je da tim koji se bavi razvojem ne poseduje novac kojim bi finansirao svoj projekat. Činjenica je da je finansiranje takvog projekta rizična investicija jer nije moguće znati unapred da li će se očekivani povraćaj ostvariti. Banke ne finansiraju ovakve projekte baš iz tog razloga — rizičnosti. One vole sigurnost i novac ulažu u projekte za koje znaju da će sigurno vratiti određenu sumu. Zbog ovoga, banke uzimaju hipoteke.

sp-11Inovacije se finansiraju kroz investicione fondove. Ovi fondovi mogu biti državni i privatni i služe da investiraju kapital u razvojne projekte. Ovi projekti ne moraju nužno biti iz oblasti računarstva, ali smo svedoci da je upravo u ovoj oblasti ostvaren veliki rast u poslednjih nekoliko godina. Ovim fondovima je u prirodi da trpe rizik i on predstavlja središte njihove poslovne strategije. Kada ulažu u dvadeset projekata, devetnaest propadne, a samo jedan uspe. Ovo se isplati jer jedan uspešan projekat ostvari kapital dovoljan da pokrije gubitke za ovih devetnaest propalih i dodatno ostvari dobitke za investicioni fond i njegove partnere.

U SAD postoji nešto više od tri hiljade investicionih fondova. Oni se bore na tržištu da pronađu budući Gugl ili Fejsbuk. U Evropi ih ima manje, nešto više od hiljadu. Zanimljiva činjenica je da Izrael u poslednjih nekoliko godina privlači mnoge investicione fondove jer su napravili sistem pogodan za njihovo funkcionisanje. U Srbiji je situacija što se ovoga tiče dosta loša i domaći razvojni projekti uglavnom odlaze van zemlje kako bi pronašli kapital potreban za razvoj.

sp-12Pored finansiranja, ovi fondovi pružaju i dobre savete timovima kako bi njihov projekat bio što uspešniji. Na primer, dešava se da ovi fondovi mogu vašu ideju povezati sa marketinškim agencijama ili sa drugim firmama koje bi mogle da posluže kao prvi klijenti. Druga stvar koja je isto česta jeste i unutrašnje povezivanje. Na primer, ako isti investicioni fond finansira kompaniju koja se bavi kompresijom video sadržaja i kompaniju koja se bavi distribucijom video sadržaja, može se desiti da se ove dve tehnologije spoje kroz saradnju. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto projekti otvorenog koda dobijaju kapital od ovakvih fondova.

Ako postoji projekat otvorenog koda koji rešava neki problem sa kojim se kompanije suočavaju, investitori će finansirati taj projekat jer im je jeftinije da plate razvoj takvog projekta, nego da traže neku novu kompaniju za to. Projekti otvorenog koda su obično manje rizični nego komercijalni projekti jer iza projekata otvorenog koda stoji veći broj ljudi koji garantuje njihovu stabilnost i diverzitet. Primer takvog projekta je Doker (eng. Docker).

sp-13Drugi razlog za ovakav način finansiranja projekata otvorenog koda jeste i marketing samih investicionih fondova. Kao što smo već napomenuli, investicioni fondovi se bore na tržištu kako bi pronašli prave kompanije u koje bi uložili novac. Jedna od najboljih reklama jeste logo investicionog fonda na stranici nekog projekta otvorenog koda. To nosi poruku da ih ne interesuje samo novac već i napredak, što nosi težinu kada inovatori biraju fond sa kojim će da sarađuju.

Kada se investitori odlučuju da li da ulažu novac u slobodne projekte, oni postavljaju dva pitanja:

  1. Da li će kompanija imati veliku vrednost prilikom eventualne akvizicije?
  2. Da li kompanija može da ostvari profit posle nekog vremena kroz usluge i nove mogućnosti tehnologije?

Ako su odgovori na ova dva pitanja potvrdni, investitor će najverovatnije odlučiti da investira novac u kompaniju koja se bavi razvojem slobodnog softvera.

Poslednjih godina, investitori veruju u slobodan softver i veruju da će on postati standard u industriji. To potvrđuju projekti Razberi-paj (eng. Raspberry Pi) i Arduino. Evropska komisija je napravila strategiju razvoja projekata otvorenog koda koja usmerava investicioni fond Evropske Unije — Horizont 2020, da investira više u otvoreni razvoj.

* * *

S obzirom na prirodu investicionih fondova, sa jedne strane, propustili smo priliku da se oni pojave i na našem tržištu kroz investiranje u Telekom Srbiju. Sa druge strane, očekivanja da će Telekom ovom akvizicijom dobiti nešto osim svežeg kapitala, nerealna su. Investicioni fondovi prvenstveno očekuju inovacije od projekata (postojećih resursa) u koje ulažu svoj novac. Telekomu su za napredak, osim novca, potrebne inovacije, reorganizacija, sveža krv i veliko je pitanje da li bi to mogli da dobiju od investicionog fonda. Odgovor na ovo pitanje je najverovatnije odričan, sem ako taj investicioni fond nema već uložen kapital u sličnu i kompatibilnu delatnost. A o riziku ulaganja investicionih fondova da ne pričamo — rizik je njihovo srednje ime.

Srbiji su potrebni investicioni fondovi, ali možda ne u kapitalnim preduzećima nego baš u projektima slobodnog softvera i uopšte u sektoru informacionih tehnologija.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.