Ваш посао, oпен-сорс посао (6. део): Финансирање пројеката отвореног кода кроз инвестиционе фондове
Аутор: Стефан Ножинић
Током развоја било каквог истраживачког или технолошког пројекта, независно од тога да ли је он слободан или није, потребна је одређена новчана сума. Најчешћи случај је да тим који се бави развојем не поседује новац којим би финансирао свој пројекат. Чињеница је да је финансирање таквог пројекта ризична инвестиција јер није могуће знати унапред да ли ће се очекивани повраћај остварити. Банке не финансирају овакве пројекте баш из тог разлога — ризичности. Оне воле сигурност и новац улажу у пројекте за које знају да ће сигурно вратити одређену суму. Због овога, банке узимају хипотеке.
Иновације се финансирају кроз инвестиционе фондове. Ови фондови могу бити државни и приватни и служе да инвестирају капитал у развојне пројекте. Ови пројекти не морају нужно бити из области рачунарства, али смо сведоци да је управо у овој области остварен велики раст у последњих неколико година. Овим фондовима је у природи да трпе ризик и он представља средиште њихове пословне стратегије. Када улажу у двадесет пројеката, деветнаест пропадне, а само један успе. Ово се исплати јер један успешан пројекат оствари капитал довољан да покрије губитке за ових деветнаест пропалих и додатно оствари добитке за инвестициони фонд и његове партнере.
У САД постоји нешто више од три хиљаде инвестиционих фондова. Они се боре на тржишту да пронађу будући Гугл или Фејсбук. У Европи их има мање, нешто више од хиљаду. Занимљива чињеница је да Израел у последњих неколико година привлачи многе инвестиционе фондове јер су направили систем погодан за њихово функционисање. У Србији је ситуација што се овога тиче доста лоша и домаћи развојни пројекти углавном одлазе ван земље како би пронашли капитал потребан за развој.
Поред финансирања, ови фондови пружају и добре савете тимовима како би њихов пројекат био што успешнији. На пример, дешава се да ови фондови могу вашу идеју повезати са маркетиншким агенцијама или са другим фирмама које би могле да послуже као први клијенти. Друга ствар која је исто честа јесте и унутрашње повезивање. На пример, ако исти инвестициони фонд финансира компанију која се бави компресијом видео садржаја и компанију која се бави дистрибуцијом видео садржаја, може се десити да се ове две технологије споје кроз сарадњу. Ово је један од главних разлога зашто пројекти отвореног кода добијају капитал од оваквих фондова.
Ако постоји пројекат отвореног кода који решава неки проблем са којим се компаније суочавају, инвеститори ће финансирати тај пројекат јер им је јефтиније да плате развој таквог пројекта, него да траже неку нову компанију за то. Пројекти отвореног кода су обично мање ризични него комерцијални пројекти јер иза пројеката отвореног кода стоји већи број људи који гарантује њихову стабилност и диверзитет. Пример таквог пројекта је Докер (енг. Docker).
Други разлог за овакав начин финансирања пројеката отвореног кода јесте и маркетинг самих инвестиционих фондова. Као што смо већ напоменули, инвестициони фондови се боре на тржишту како би пронашли праве компаније у које би уложили новац. Једна од најбољих реклама јесте лого инвестиционог фонда на страници неког пројекта отвореног кода. То носи поруку да их не интересује само новац већ и напредак, што носи тежину када иноватори бирају фонд са којим ће да сарађују.
Када се инвеститори одлучују да ли да улажу новац у слободне пројекте, они постављају два питања:
-
Да ли ће компанија имати велику вредност приликом евентуалне аквизиције?
-
Да ли компанија може да оствари профит после неког времена кроз услуге и нове могућности технологије?
Ако су одговори на ова два питања потврдни, инвеститор ће највероватније одлучити да инвестира новац у компанију која се бави развојем слободног софтвера.
Последњих година, инвеститори верују у слободан софтвер и верују да ће он постати стандард у индустрији. То потврђују пројекти Разбери-пај (енг. Raspberry Pi) и Ардуино. Европска комисија је направила стратегију развоја пројеката отвореног кода која усмерава инвестициони фонд Европске Уније — Хоризонт 2020, да инвестира више у отворени развој.
* * *
С обзиром на природу инвестиционих фондова, са једне стране, пропустили смо прилику да се они појаве и на нашем тржишту кроз инвестирање у Телеком Србију. Са друге стране, очекивања да ће Телеком овом аквизицијом добити нешто осим свежег капитала, нереална су. Инвестициони фондови првенствено очекују иновације од пројеката (постојећих ресурса) у које улажу свој новац. Телекому су за напредак, осим новца, потребне иновације, реорганизација, свежа крв и велико је питање да ли би то могли да добију од инвестиционог фонда. Одговор на ово питање је највероватније одричан, сем ако тај инвестициони фонд нема већ уложен капитал у сличну и компатибилну делатност. А о ризику улагања инвестиционих фондова да не причамо — ризик је њихово средње име.
Србији су потребни инвестициони фондови, али можда не у капиталним предузећима него баш у пројектима слободног софтвера и уопште у сектору информационих технологија.