Serbian Gnu-Linuks — Dve godine posle

Autor: Dejan Maglov

Sećate li se mini-serijala tekstova o našoj prvoj linuks distribuciji? Serijal smo počeli u dvadeset trećem broju časopisa, u martu 2014. godine, i tada su neki od nas počeli da koriste ovu distribuciju. Period od dve godine je sasvim dovoljan da možemo ponovo da „bacimo pogled” na ovaj projekat i da vidimo šta se ostvarilo od započetog.Lična iskustva

Podsećamo vas da Serbian 2014 nije imao aktiviranu opciju živog diska, pa je autor ovog teksta i recenzije od pre dve godine bio primoran da instalira Serbian kako bi ga testirao i pisao o njemu. Od tada do danas, Serbian je stalni stanovnik tvrdog diska na autorovom računaru. Prvih pola godine je bio samo operativni sistem za testiranje, pa je, pošto je „izdržao celo maltretiranje”, dobio je i specijalnog brata.

Ništa vam nije jasno? Objasnićemo vam. Pošto se originalni Serbian pokazao odlično, redakcija LiBRE! časopisa je zamolila autora Serbiana da iskomponuje verziju Serbiana samo za redakciju. Za verziju koju smo nazvali LiBRE! Serbian, sami smo izabrali aplikativni softver koji će biti predinstaliran i promenili smo mu grafički dizajn da se na prvi pogled vidi da je to prilagođena distribucija za nas. LiBRE! Serbian je „živi” Gnu-Linuks sa grafičkim okruženjem Openboks. Trebalo je da bude objavljen na našem sajtu. Ti planovi se nisu ostvarili zbog problema sa hostingom, ali ko zna, još nije kasno.LiBRE! Serbian je spasio jedan broj časopisa. Naime, u vreme pripreme za objavljivanje jednog broja časopisa prošle godine, glavnom grafičaru je tvrdi disk prestao da radi. Bio je vikend i nije bilo šanse da kupi novi. Dobar deo pripreme tog broja odradio je uz pomoć živog LiBRE! Serbiana podignutog sa USB stika. Čak i kad je kupio novi tvrdi disk, najbrži način da se osposobi za produktivan rad bila je instalacija LiBRE! Serbiana koji ima sav potreban predinstalirani aplikativni softver, pa je čitav proces prilagođavanja sistema za rad u projektu trajao manje od pola sata. Od tada ova verzija Serbiana je postala glavni operativni sistem produktivne mašine glavnog grafičara.

Ako pitate za mišljenje autora ovog teksta, Serbian je izdržao probu vremena. I pored svih maltretiranja ostao je stabilan baš kao što se očekuje od jednog Debijana. Ono što je najvažnije za autora je da se za ove dve godine nije desilo nijednom da sistem pogubi neki urađeni rad zbog svojih „mušica”. Ako se to nekada i desilo, bila je isključiva krivica korisnika koji je ignorisao upozorenja.

Za ove dve godine Serbian je imao tri glavne verzije. Nova verzija, po običaju, objavljuje se krajem januara (KDE) i početkom februara (Openboks) i nosi u nazivu pored imena i godinu (Serbian 2014, 2015. i 2016). Pored osveženog softvera, nove verzije krasi i novi grafički dizajn koji je po pravilu inspirisan srpskim obeležjima, tradicijom i umetnošću. O ukusima ne treba raspravljati, ali naše lično mišljenje je da je i u pogledu dizajna Serbian napredovao iz verzije u verziju. Od relativno prostog dizajna iz 2014. godine koji krasi dvoglavi orao koji nastaje iz vatre kao feniks, preko srednjovekovnog mračnog srpskog ritera, verziju Serbian 2016 inspiriše godišnjica dolaska prve štamparske prese u Srbiju.Po potrebi, odnosno uslovljeno razvojem stabilnog debijana i aplikativnog softvera, Serbian je izdavao i nekoliko podverzija poput Serbiana 2015.1 (prelazak sa stabilnog Vizija na novu stabilnu Džesi). Sve vreme svog postojanja Serbian je sjajno održavan i potpuno aktuelan i to ne samo operativni sistem, nego i predinstalirani aplikativni softver.

Aktuelni Serbian 2016 baziran je na stabilnom Debijanu 8.3 Džesi sa verzijom 3.16.0 kernela Linuks, sa aktuelnim paketom najpopularnijeg slobodnog aplikativnog softvera. Paket predinstaliranog softvera se nije suštinski menjao od prve verzije, samo se redovno osvežava.Fame i predrasude koje su pratile Serbian

Pojava Serbiana je podigla mnogo prašine. O tome smo pisali pre dve godine. Šta se promenilo u međuvremenu? Uglavnom, stav prema ovom projektu.

Više skoro nikome ne smeta što je to ustvari debijan. Sad većina shvata da stabilnost debijana predstavlja plus za ovaj projekat, čak veći nego što bi to bio neki originalni eksperiment.

Sama činjenica da projekat već živi dve godine je srušila skepticizam svih koji su pomislili da će ovo biti samo kratkotrajni eksperiment. Serbian je dugovečniji od CP6 linuksa, koji je bio prvi sličan projekat koji je pokrenut sa velikim očekivanjima, čime se već sad kvalifikuje da bude bolji projekat od pomenutog.

Odabir verzija sa KDE-om i Openboksom se pokazao kao dobar. Za autore Serbiana ovo je bio iznuđen izbor zbog poznavanja upravo ovih grafičkih okruženja, a za korisnike se to ispostavilo kao dobar izbor između najlepšeg i najlakšeg, a samim tim i najbržeg grafičkog okruženja.Lokalizacija i njena standardizacija su i dalje osnovni projektni zadatak Serbiana. U ovom trenutku još nije sve idealno, ali i na tom polju ovaj sistem napreduje. Smer kojim je krenuo LiBRE! časopis važi i za Serbian u ovoj oblasti. Sve što se može lako prevesti na srpski, treba prevesti, a ono što ne može, treba transkribovati. Mislimo da i korisnici sve više prihvataju ovakav koncept lokalizacije u sektoru informacionih tehnologija.

U potpunosti su nestale kritike usmerene prema dizajnu Serbiana. Iako su simboli i dalje nacionalni, sada svi shvataju da nisu zlonamerni, nego da su jednostavno u službi obeležavanja nacionalne distribucije. Ovome doprinosi i unapređenje dizajna iz verzije u verziju.Za kraj

Šta na kraju reći? Osećamo zadovoljstvo zbog toga što smo odmah na početku prepoznali da je ovaj projekat dobar, što smo ga podržali kao časopis i što je samo vreme pokazalo da smo bili u pravu. Drago nam je i da je zajednica prihvatila projekat na pravi način i da ga više ne sapliće ako ne može da pomogne. Za kraj možemo samo da poželimo da se projekat dalje razvija i da bude dugovečan. Puno sreće i uspeha u daljem radu želimo Debijan Srbiji.

Korisni linkovi:

1. Zvanični sajt: http://www.debian-srbija.iz.rs/
2. Serbian 2016 KDE: http://www.debian-srbija.iz.rs/p/serbian.html
3. Serbian 2016 Openboks: http://www.debian-srbija.iz.rs/p/serbian-za-starije-racunare.html