Otvoreni hardver i njegova upotreba u nauci

Autor: Petar Simović

Otvoreni hardver (eng. open-hardware, open-source hardware) je, baš kao i softver otvorenog koda, veoma važan kada govorimo o slobodama i kada ga poredimo sa onim zatvorenim, vlasničkim. „Otvoreni hardver i njegova upotreba u nauci” ili, bolje rečeno, „otvoreni hardver u službi otvorene nauke” bio je naziv prezentacije održane u Startit centru (http://startit.rs/), u Beogradu, 26. aprila. Prezentaciju je otvorila dr. Ivana Građanski koja je govorila o korišćenju otvorenog hardvera u biomedicini, o čemu je nedavno održala predavanje i na konferenciji „Okupljanje za slobodnu nauku” (eng. Gathering for Open Science) u CERN-u (http://openhardware.science/).

Prezentacija se u najvećoj meri doticala primene otvorenog hardvera u biologiji i 3D štampanju kože i ostalih organa, kao i kombinacije živih i mehaničkih organa. Za ovo sada postoji i novi termin a to je biološko hakovanje ili bio-haking (eng. biohacking), a javni prostori opremljeni opremom za ekperimente nose nazive poput fab lab ili bio-hakerspejs.

ps-45-10ps-45-11

Otvaranje hardvera donosi višestruke koristi nauci i nauku približava širem krugu ljudi. Ideja ja da se veoma skupe državne i privatne laboratorije nepristupačne širem broju ljudi učine jeftijijim i pristupačnijim za obične građane i decu žednu znanja i sticanja novih veština. Način na koji se ovo postiže jeste otvaranjem koda dizajna samog hardvera potrebnog za prostore koji pružaju ovakvu vrstu javnog znanja i opreme. Možda sada već mislite o mejkerspejsovima – niste daleko. Ideja je ista, samo što je naglasak malo više stavljen na finalni proizvod, a krajnji cilj mu je komercijalni produkt. Kao i mejkerspesjovi i hakerspejsovi, ovakvi fablabovi i bio-hakerspejsi su u potpunosti neprofitni pa finansiranje i dalje predstavlja najveći kamen spoticanja u razvoju istih. Postoji i ideja o donacijama kroz tzv. kraud-fanding (eng. crowdfunding), ali ni to nije zadovoljavajuće rešenje na duže staze, pogotovu za naše područje.

Razvojem bio-hakerspejsova svakako se podstiču mladi da se bave naukom još od osnovnih i srednjih škola na čemu rade ljudi iz srpske bio-haking zajednice. Trenutno je veoma intenzivna saradnja sa Arhitektonskim fakultetom u Beogradu (http://goo.gl/kFIJRc) i naučnim institutom Petnica (http://goo.gl/6cK7ME) čime se radi i na sprečavanju odlaska mladih naučnika iz zemlje. Radi se na otvaranju novih bio-hakerspejsova u Srbiji, a neki već postoje u Beogradu, kao, primerice, Polihedra (eng. Polyhedra, https://goo.gl/ncpn3N, http://goo.gl/PDJvWE) u Dojranskoj 16 i Fab Lab Beograd (https://goo.gl/8yE3UD, http://goo.gl/6MpTr9) u Bulevaru, Kralja Aleksandra 37. Takođe se pomaže i svim školama u Srbiji kojima nedostaje laboratorijska oprema kroz praktičnu upotrebu mogućnosti otvorenog hardvera. Ova akcija je pokrenuta u saradnji Polihedra fablaba i Startita, a možete je podržati doniranjem stare veb-kamere za izradu „uradi sam” mikroskopa (više na http://goo.gl/Nxv9yb).

ps-45-12

Postoji dosta projekata i ideja. Na prezentaciji je naveden primer kako se, pomoću otvorenog hardvera i 3D štampe, osobi koja je izgubila desnu šaku odštampa nova mehanička šaka napravljena da izgleda kao da je iz nekog filma o betmenu, a po želji osobe kojoj je namenjena. Postoji veliko interesovanje za ovakve projekte u medicini, gde recimo Crveni krst ima potrebu za mobilnom 3D štampom protetičkih delova organa i bio-štampom. Potreba za ovim najviše dolazi do izražaja u slučaju prirodnih katastrofa poput velikih poplava koje su se desile pretprošle godine u Srbiji i regionu. O ovome je najviše govorio Borko Jovanović, osnivač Polihedre u drugom delu prezentacije o otvorenom hardveru i njegovoj primeni u nauci.
ps-45-13ps-45-14

Naravno, nije poenta u hardveru, već i u ljudima. Nekada je 3D štampa bila skupa, ali danas je znatno jeftinija baš zbog veće otvorenosti i samog dizajna hardvera. Međutim, postoje i nerešena pitanja kada smo kod finansiranja, licenci, intelektualne svojine i drugih problema koje ovakve projekte mogu da sputavaju. O ovim temama se još razgovara i nisu sve rešene, finasiranje je delom dobrovoljno, delom su donacije raznih firmi, proizvodi su delom otvorenog koda i otvorenog hardvera, a delom i nisu kada je u pitanju neki biznis model i prodaja krajnjeg produkta, što nije i cilj ovakvih prostora. Pazi se i na etiku u čemu bio-hakerspejsovi svakako prednjače u odnosu na komercijalne i državne laboratorije, pa tako imaju svoj kodeks i kao glavni primer navode da se ne radi sa patogenima. Ovo implicira da su šanse za kreiranjem nekakvih virusa ili biološkog oružja praktično nikakve.

ps-45-15

Ukoliko želite da saznate više o ovoj temi, predavači su u više navrata savetovali da obavezno dođete na FaBeograd (eng. Fabelgrade, http://goo.gl/enqSpT), koji će se održati od 14. i 15. maja tekuće godine, u Beogradu.


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.