Отворени хардвер и његова употреба у науци

Аутор: Петар Симовић

Отворени хардвер (енг. open-hardware, open-source hardware) је, баш као и софтвер отвореног кода, веома важан када говоримо о слободама и када га поредимо са оним затвореним, власничким. „Отворени хардвер и његова употреба у науци” или, боље речено, „отворени хардвер у служби отворене науке” био је назив презентације одржане у Стартит центру (http://startit.rs/), у Београду, 26. априла. Презентацију је отворила др. Ивана Грађански која је говорила о коришћењу отвореног хардвера у биомедицини, о чему је недавно одржала предавање и на конференцији „Окупљање за слободну науку” (енг. Gathering for Open Science) у ЦЕРН-у (http://openhardware.science/).

Презентација се у највећој мери дотицала примене отвореног хардвера у биологији и 3Д штампању коже и осталих органа, као и комбинације живих и механичких органа. За ово сада постоји и нови термин а то је биолошко хаковање или био-хакинг (енг. biohacking), а јавни простори опремљени опремом за екперименте носе називе попут фаб лаб или био-хакерспеjс.

Отварање хардвера доноси вишеструке користи науци и науку приближава ширем кругу људи. Идеја ја да се веома скупе државне и приватне лабораторије неприступачне ширем броју људи учине јефтијијим и приступачнијим за обичне грађане и децу жедну знања и стицања нових вештина. Начин на који се ово постиже јесте отварањем кода дизајна самог хардвера потребног за просторе који пружају овакву врсту јавног знања и опреме. Можда сада већ мислите о мејкерспејсовима – нисте далеко. Идеја је иста, само што је нагласак мало више стављен на финални производ, а крајњи циљ му је комерцијални продукт. Као и мејкерспесјови и хакерспејсови, овакви фаблабови и био-хакерспејси су у потпуности непрофитни па финансирање и даље представља највећи камен спотицања у развоју истих. Постоји и идеја о донацијама кроз тзв. крауд-фандинг (енг. crowdfunding), али ни то није задовољавајуће решење на дуже стазе, поготову за наше подручје.

Развојем био-хакерспејсова свакако се подстичу млади да се баве науком још од основних и средњих школа на чему раде људи из српске био-хакинг заједнице. Тренутно је веома интензивна сарадња са Архитектонским факултетом у Београду (http://goo.gl/kFIJRc) и научним институтом Петница (http://goo.gl/6cK7ME) чиме се ради и на спречавању одласка младих научника из земље. Ради се на отварању нових био-хакерспејсова у Србији, а неки већ постоје у Београду, као, примерице, Полихедра (енг. Polyhedra, https://goo.gl/ncpn3N, http://goo.gl/PDJvWE) у Дојранској 16 и Фаб Лаб Београд (https://goo.gl/8yE3UD, http://goo.gl/6MpTr9) у Булевару, Краља Александра 37. Такође се помаже и свим школама у Србији којима недостаје лабораторијска опрема кроз практичну употребу могућности отвореног хардвера. Ова акција је покренута у сарадњи Полихедра фаблаба и Стартита, а можете је подржати донирањем старе веб-камере за израду „уради сам” микроскопа (више на http://goo.gl/Nxv9yb).

Постоји доста пројеката и идеја. На презентацији је наведен пример како се, помоћу отвореног хардвера и 3Д штампе, особи која је изгубила десну шаку одштампа нова механичка шака направљена да изгледа као да је из неког филма о бетмену, а по жељи особе којој је намењена. Постоји велико интересовање за овакве пројекте у медицини, где рецимо Црвени крст има потребу за мобилном 3Д штампом протетичких делова органа и био-штампом. Потреба за овим највише долази до изражаја у случају природних катастрофа попут великих поплава које су се десиле претпрошле године у Србији и региону. О овоме је највише говорио Борко Јовановић, оснивач Полихедре у другом делу презентације о отвореном хардверу и његовој примени у науци.

Наравно, није поента у хардверу, већ и у људима. Некада је 3Д штампа била скупа, али данас је знатно јефтинија баш због веће отворености и самог дизајна хардвера. Међутим, постоје и нерешена питања када смо код финансирања, лиценци, интелектуалне својине и других проблема које овакве пројекте могу да спутавају. О овим темама се још разговара и нису све решене, финасирање је делом добровољно, делом су донације разних фирми, производи су делом отвореног кода и отвореног хардвера, а делом и нису када је у питању неки бизнис модел и продаја крајњег продукта, што није и циљ оваквих простора. Пази се и на етику у чему био-хакерспејсови свакако предњаче у односу на комерцијалне и државне лабораторије, па тако имају свој кодекс и као главни пример наводе да се не ради са патогенима. Ово имплицира да су шансе за креирањем некаквих вируса или биолошког оружја практично никакве.

Уколико желите да сазнате више о овој теми, предавачи су у више наврата саветовали да обавезно дођете на ФаБеоград (енг. Fabelgrade, http://goo.gl/enqSpT), који ће се одржати од 14. и 15. маја текуће године, у Београду.