Deskon 2016

Autor: Nikola Todorović

Fotograf: Vladimir Opsenica

Nakon izuzetno uspešne prve pilot konferencije Deskon 2015, ove godine smo imali priliku da prisustvujemo trodnevnoj hakaton konferenciji Deskon 2016 (http://descon.me/2016/). Kao i prošle godine, Deskon je organizovan u eksperimentalnom umetničkom prostoru ITS-z1 ( http://its-z1.org/ ) umetnika Dragana Ilića, u prigradskom naselju Ritopek, nedaleko od Beograda, a učesnicima konferencije je organizovan poseban prevoz iz beogradskog Haklaba.

Po uzoru na sve veće hakerske konferencije, Deskon je ove godine imao svoj bedž. Međutim, ono što ju je izdvajalo od ostalih jeste prilika da učesnici konferencije svoj bedž naprave sami. Da ne bi došlo do zabune, važno je znati da se pod bedžom smatra malo parče elektronike. Uz pomoć ekipe iz haklaba koja je osmislila bedž svaki učesnik je uveden u svet elektronike i upoznat sa osnovnim veštinama lemljenja i povezivanje elektronksih komponenti. Nakon dobro obavljenog hardverskog dela, svako je trebao isprogramirati svoj bedž pritom iskoristivši brojne mogućnosti koje nude Arduino moduli, a atelje u kom se dešavao veći deo konferencije dodatno je pospešio kreativnost kod učesnika konferencije.

Konferencija je otvorena uvodnom rečju same organizatorke Željke Desire (Des) Milošević, a ostatak prvog dana je prošao uz međusobno upoznavanje, pripremu za pravljenje bedževa i jedno predavanje. Predavanje je održao Dušan Mihajlović, slušaocima rok muzike osamdesetih poznatiji kao „Dr. Spira”, i on je govorio o tome kako usred potrebe da se sve digitalizuje, zbog loše kompresije se gube bitne informacije koje su podaci pre toga sadržavali. Ukazao je na činjenicu da digitalna tehnologija ne može sve da kvantifikuje i prikaže u obliku nula i jedinica.

Drugi dan smo imali priliku da čujemo predavanje Metjua Džeksona, koji je posebno za Deskon doputovao sa Novog Zelanda u Beograd. Metju nam je govorio o svojim projektima kao i o start-apu Doctor2Go, čiji je on suosnivač. Nakon Metjua, imali smo priliku da čujemo nešto o domaćem start-apu Stroberi enerdži od strane Kristine Nikolić. Kristina je predstavila njihove proizvode za parkove, koji su poznati kao Stroberi drvo i Stroberi pametna klupa, a ostatak predavanja je protekao u komentarisanju budućih projekata start-apa. Filip Dulić, kreator Deskon bedža, je održao kratko predavanje kao uputstvo za programiranje bedža, nakon čega je softverski izazov mogao da počne.Jedna od glavnih atrakcija na imanju umetnika je definitivno bila velika robotska ruka koja je služila umetniku Draganu Iliću kao pomoć i zamena u slikanju. Tokom trajanja konferencije održan je performans koji umetnik planira u narednoj godini da prikaže u muzejima. Performans je nastojao da predstavi i drugu mogućnost robotske ruke, oblika muzičkog instrumenta. Robotska ruka je poput udaraljke pokušala da napravi galamu lupajući po cevima i gvožđu okačenom o zid.Za vreme cele konferencije bila je aktivna kriptografska zagonetka, koju je sastavio Petar Simović, autor tekstova o kriptografiji i bezbednosti za LiBRE! časopis. Petar je uz pomoć ostalih članova Haklaba održao kripto-parti na kom su svi bili upoznati sa načinom kako da se zaštite od špijuniranja i kako da šifruju svoju komunikaciju putem mejla. Da ni u jednom trenutku ne propadne dobra atmosfera pobrinula su se tri di-džeja, koja su se smenjivala sva tri dana.Predrag Radović je započeo treći dan sa predavanjem o Etereumu, nakon čega je usledilo predavanje Petra Simovića o blokčeinu (eng. Blockchain). Poslednji dan je poslužio za finalizovanje projekata za bedž i njihovo prezentovanje, a žiri je doneo nimalo laku odluku i dodelio nagradu Metju Džeksonu za najbolju upotrebu bedža. Prisustvovali smo jako lepom gestu, jer novčanu nagradu za pobednika hakatona, koju je Metju obezbedio i osvojio, na kraju konferencije je donirao Haklabu. Konferencija je završena opuštenom atmosferom uz razgovore i obećanja da će i sledeće godine svi obavezno doći.