Слободан софтвер у Босни и Херцеговини

Аутор: Амар Туфо

Данас, када слободан софтвер није више што је био прије двадесетак година када га је било јако тешко инсталирати и савладати његове основне кораке, јер га је користила углавном одређена скупина компјутерских ентузијаста – прича je потпуно другачија и слободан софтвер је постао доступан свима понудивши нам велики извор оперативних система који су намијењени како почетницима, тако и професионалцима. И, док у региону постоје активна Линукс удружења која преносе своја знања и искуства међу корисницима, у овом чланку ћемо погледати стање заступљености слободног софтвера у Босни и Херцеговини.

Знају ли људи уопће шта је Линукс?

Земље региона попут Србије и Хрватске веома успјешно прате трендове у свијету слободног софтвера. Управо успјешни портал Линукс За Све долази из Хрватске, а ЛиБРЕ! часопис, засигурно један од најбољих часописа о слободном софтверу, настао је у Србији. Они, поред промоције слободног софтвера, подстичу кориснике да сами заплове његовим водама, јер се веома често за Линукс кориснике каже да су сами своји мајстори. Босна и Херцеговина тренутно је земља са највећим бројем информатички неписмених људи – како младих, тако и одраслих. Чињеница је да је информатика данас постала незаобилазан сегмент људског живота. Свјетска економија почива на интернету и сличним технолошким новитетима, који ничу сваки дан. Стога, када је ријеч о нашој земљи, скоро осамдесет процената људи веома слабо користи или познаје рачунаре и њихову терминологију. Тако је слободан софтвер само једно од „шпанских села”. Сматрамо да таквом стању нашег друштва углавном доприноси школски образовни систем, али и веома лоше гласине о Линукс оперативним системима: напримјер, да су компликовани; да су намијењени само хакерима, програмерима; да нема подршке драјвера, и слично. С друге стране, кључну улогу „удаљавања” од истих поспјешују технички факултети те продавнице компјутерске технике. Није све ни тако црно, па у овој нашој земљи можете пронаћи и велик број информатичких ентузијаста који спадају међу напредне кориснике рачунала, који програмирају, и који не користе рачунала само за разоноду. Тако се и сами изненадимо када сусретнемо људе који познају Линукс, који га дуго користе и који знају његове предности у односу на конкуренцију. Морали бисмо овдје бити искрени и рећи да број тих људи није тако велики, али је похвалан. О томе колико је популација у Босни и Херцеговини информатички (не)писмена прочитајте на линку.

Удружења Линукс корисника

У региону дјелују активно Линукс удружења која несебично шире и преносе знање на друге; одржавају разне едукације, семинаре, дружења и то све у циљу побољшања информатичког образовања. Међу њима можемо поменути ЛУГоНС (Србија), ХУЛК (Хрватска), Убунту Србија, Убунту Хрватска, већ поменути портал Линукс За Све, као и ЛиБРЕ! часопис. Каква је ситуација у Босни и Херцеговини? Линукс удружења у БиХ нема много, барем не оних који су тако активна. Међутим, мало бољим претраживањем пронаћи ћете „Удружење Линуx корисника БиХ” (http://www.linux.org.ba/), које је основано 1998. године. Удружење је активно промовисало употребу Линукса, те одржавало и едукације у области Линукса на Електротехничком факултету у Сарајеву. Удружење није активно посљедње четири године због непознатих разлога. Такођер, треба поменути УЛКРС (http://ulk.rs.ba/). За оне који не знају, ријеч је о Удружењу ГНУ/Линукс корисника Републике Српске, које је основано 27. јануара 2010. године, а које, нажалост, такођер није више активно. Када је ријеч о другим удружењима, овдје можемо поменути она која дјелују и постоје искључиво на друштвеним мрежама, а која окупљају велики број Линукс корисника и далеко су активнији. То су: Убунту Удруга БиХ, Имплементација Линуx ОС у Босни и Херцеговини те Убунту Линукс група Босне и Херцеговине (енг. The Linux OS Ubuntu group Bosnia and Herzegovina). Ова три удружења, која углавном дјелују на Фејсбуку, вриједно промовишу употребу Линукса и слободног софтвера у свакодневном животу, а окупљају близу пет стотина активних чланова, што је јако похвално.

Публикације и пројекти о Линуксу

Код нас тренутно не постоји ниједан нама познат магазин који пише искључиво о слободном софтверу. Међутим, ту су неки други интернетски портали као што је ИНФО Онлине и Технографија који међу стандардним темама из свијета ИТ новитета пишу успут и о новитетима у Линукс свијету. Од пројеката свакако можемо поменути БХЛД (енг. Bosnian Linux Distro), прву Босанску Линукс дистрибуцију која је развијена још 2004. године на Електротехничком факултету у Сарајеву. Пројекат је имао неколико успјешних издања, али је изненада прекинут још 2011. године. Међу другим пројектима које можемо поменути је и ДебКонф11, Дебијанов догађај који је био одржан у Бањој Луци од 24. до 30. јула 2011. године. Веома вриједан помена је и БарКамп, који се одржава на Електротехничком факултету у Бањој Луци и који већ четврти пут за двије године окупља велик број стручњака са занимљивим предавањима. Извештај са првог и другог БарКампа је могуће прочитати у часопису или на сајту (први БарКамп, други БарКамп). Могла би се још поменути и модификована Линукс дистрибуција за веб дизајн по имену Слобеликс 12 Веб Дизајн, пројекат тројице студената са Факултета за информационе технологије Универзитета у Бијељини. Како се наводи у званичном чланку о овом интересантном пројекту, Слобеликс је намијењен искључиво за веб дизајн, опремљен великим бројем алата отвореног кода као што је Аптана Студио, те Блуфиш – намјењеним веб програмерима и дизајнерима.

Закључак

Слободан софтвер у Босни има велике потенцијале уколико се развије адекватна образовна стратегија која би искључила информатичку едукацију младих на рачунарима са комерцијалним софтвером, а више у фокус ставила обуку кориштења Линукс дистрибуција и Либре Офиса који представља сјајан офис-пакет и тренутно најбољу бесплатну алтернативу комерцијалном Мајкрософт Офису. Наш образовни систем је такав да се Линукс оперативни системи ријетко када могу видјети у сталним образовним програмима како наших школа, тако и техничких факултета. Такво стање Линукс оперативног система на терену се правда тиме што је Виндоуз доминантна платформа, а више од 80 процената рачунала у Босни и Херцеговини их користи што у јавном, тако и у приватном сектору – док је Линукс остављен по страни. Факултети и школе једноставно не пружају обуку кориштења Линукс оперативних система, нити подстичу своје студенте и ученике на кориштење слободног софтвера. Срећом, постоје људи, студенти и ентузијасти у овој земљи који виде велику предност слободног софтвера те сами стичу вјештине у кориштењу, едукацији и промоцији Линукса и филозофије слободног софтвера.

4 thoughts on “Слободан софтвер у Босни и Херцеговини

  • 23.02.2017 at 18:54
    Permalink

    Na svetu naravno da ne Omere, ali u regionu itekako je poslednja. doduše za poslednje mesto trči sa BJR Makedonijom…

  • 13.02.2017 at 18:13
    Permalink

    Hvala na odgovoru.

    Ne želim ulaziti u detalje značenja informatičke pismenosti, samo me zanimao izvor navoda. Ovaj članak je iz 2011. godine, sa podacima o internet korisnicima u 2009. i 2010. godini, što ne mogu smatrati relevantnim jer uopšte nema statistike ni tu. Pa ako mogu dobiti taj izvor unazad za zadnje dvije godine bio bih ti vrlo zahvalan.

    A ne bih se složio i nije mi jasno zašto smatraš korisnike Office paketa, pretpostavljam Microsoftovog da su nepismeni u odnosu na Libre Office korisnike da su informatički pismeni ili Photoshop vs GIMP korisnici???

  • 13.02.2017 at 17:33
    Permalink

    Prije svega, za mene osoba nije informatički pismena jer je u stanju koristiti Office pakete, društvene mreže, You TUBE ili igrice, valjda se informatička pismenost ogleda u drugim stvarima tipa programiranje, web terminologija, poznavanje rada upotrebom open source softvera kao što je Libre Office, GIMP, Audacity, GNU/Emacs i drugi Linux programi. A odgovor koliko smo stvarno (ne)pismeni u BiH pogledaj ovdje.

    http://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/U-BiH-skoro-polovina-stanovnika-informaticki-nepismena/90863

  • 12.02.2017 at 17:45
    Permalink

    Ne bih se složio sa ovim, malo je pretjerano i statistički netačno. Dobija se zaključak da je BiH poslednja u svijetu po informatičkoj obrazovanosti. Ako se mislilo na balkan volio bih da vidim statistiku iz koje je autor izvukao podatke. Hvala!

    „Босна и Херцеговина тренутно је земља са највећим бројем информатички неписмених људи – како младих, тако и одраслих.“

Comments are closed.