Novi život starog računara

Autor: Igor Stoiljković

Jeste li ikada pomislili šta biste sve mogli uraditi sa starim kompjuterom čija je prva mladost davno prošla? Baciti ga? Da je tako ne bismo pisali ovaj tekst. Pokloniti ga starijim ili mlađim generacijama u vašoj porodici/familiji? E to je već nešto i ima neke veze sa ovim tekstom. Zašto se, uz malo uloženog truda, ne biste rešili vašeg starog računara (u neku ruku) i podarili vašem detetu ili već nekome drugome kome će prvi informatičarski koraci možda promeniti život?

Normalna je čovekova osobina da teži efikasnosti i upravo tom činjenicom možemo objasniti napredak čovečanstva; od prostih sekira i noževa od kamena do nuklearne fuzije, mobilnih telefona jačih od superkompjutera osamdesetih godina i Trikordera. Za autora ovog teksta, simbol efikasnosti je transformator jer je to najefikasnija mašina na planeti sa stepenom korisnog iskorišćenja do 98%.

Bacanje stvari koje još rade i koje mogu da se koriste u neku svrhu nije efikasano ponašanje i trebalo bi da se suzdržimo od takvog ponašanja. Ipak, živimo u Srbiji, zemlji čiji su građani preživeli razne pošasti tokom godina, od sankcija, ratova i inflacije do „skorašnje” tranzicije. Mogli bismo da se ugledamo na taj zapad i po tome što ćemo iskoristiti svaki dostupan resurs (efikasnost) a ne samo da postajemo konzumersko društvo poput njih jer ono su oni a mi smo mi, sa svime što to nosi.

No, vratimo se mi na iskorišćenje (starijeg) resursa. Ako posedujete računar koji ima bilo koji procesor sa dva jezgra, 1 GB RAM memorije, bilo koju grafičku kartu i 20 GB prostora na hard disku vi već imate solidno jak kompjuter i stoga prilično veliki izbor distribucija koje možete instalirati na svoj kućni računar. Praktično mogu sve ali neće sve biti sa zadovoljavajućom odzivnošću i brzinom. Neke distribucije mogu raditi već sa procesorom od 500 MHz i već sa manje od 128 MB radne memorije, ali autor teksta vam ne preporučuje manje od 512 MV ako baš ne morate jer ipak ne pričamo o kompjuterima iz dosta starijeg perioda i zadovoljstvo korišćenja takvog sistema je diskutabilno (prim.aut.).

Za početak treba pogledati kakav hardver imamo na raspolaganju. Zatim se raspitati o distribucijama i odabrati jednu ili više koje vam deluju kao dobar izbor. Pametna je ideja probati u živoj varijanti sve distribucije koje to podržavaju, a to je danas skoro svaka. Treba voditi računa i o „ukusima”, tj. o radnim okruženjima (eng. desktop environment) i upravljačima prozora (eng. window manager). Ne troše svi resurse na isti način, i dok su neki prelepi i krcati ukrasima, takvi su „teži” za sistem (eng. eye candy), neki drugi su rudimentalni ali veoma brzi i upotrebljivi.

Primer prvih, lepih i gladnijih za resursima, bili bi Ka-De-E (eng. K Desktop Environment) i Juniti (eng. Unity – Ubuntuovo okruženje), i donekle Sinamon (eng. Cinnamon) i Mate (eng. MATE), mada su oni puno lakši od prvopomenutog dvojca. Jednostavniji a brži su Iks-Ef-Ce-E (eng. XFCE), El-Iks-De-E (eng. LXDE), Enlajtenment (eng. Enlightenment), Oupen-boks (eng. OpenBox), Fluksboks (eng. Fluxbox) i JWM koji je verovatno najbrži predstavnik ove grupe.

Po autorovom mišljenju, nezahvalno je ubeđivati vas da uzmete ovu ili onu distribuciju jer je to stvar ličnih preferencija i afiniteta, i to što nekome odgovara neka distribucija ne znači da će se i vama svideti ili vam odgovarati. Ipak, autor lično koristi Manjaro linuks (eng. Manjaro) i prilično je zadovoljan njime. Za one sa jačim hardverom koji vole lepo okruženje je preporuka Ka-De-E sa Plazma (eng. Plasma) okruženjem verzije 5. Za one sa slabijim hardverom je preporuka Iks-Ef-Ce-E (eng. XFCE), Oupenboks ili Fluksboks.

U suštini, ako vam se ne svidi Manjaro izaberite distribuciju koja vama odgovara ali se pridržavajte pravila o snazi hardvera navedenoj za Manjaro. Uživajte u svom novom starom računaru.