четвртак, 25 априла, 2024
Ослобађање

Наредбе у ГНУ-Линуксу (3. дио)

Аутор: Адријан Ђурин

Како смо већину времена у прошлом чланку провели стварајући, у овом чланку ћемо се упознати са двије наредбе које служе за брисање датотека и директорија. Брисање је важно јер не желимо да нам одређени директорији постану затрпани којекавим датотекама и директоријима који нам више не користе. Објаснит ћемо и наредбе за копирање, преименовање и премјештање датотека. Једна опаска при кориштењу наредби за брисање: датотеке и директорији бивају трајно обрисани. Дакле, ако се одређене датотеке и директорији обришу кориштењем сљедећих наредби, они су трајно обрисани. Нису, као на Виндоузу, послани у канту за смеће из које се могу повратити. Стога, опрез.

Прва у низу у наредби је rmdir. Ако упишемо:

man rmdir

видјет ћемо да у опису наредбе пише да ова наредба служи за брисање празних директорија. Уколико директориј није празан, јавит ће вам се сљедећа грешка:

rmdir: failed to remove 'pizzerija/': Directory not empty

Ако сте покушали задњу наредбу из прошлог чланка, примјетили сте да су креирана два празна директорија, Moje/ и pjesme/ . Како креирати такав директориј бит ће објашњено касније. За сада, испробајмо ову наредбу rmdir.

rmdir: failed to remove 'pizzerija/': Directory not empty

Као што видите, наредби је могуће предати и више од једног аргумента. У овом случају, два директорија. То све пише у приручнику за rmdir наредбу. За брисање појединачних датотека користимо rm наредбу. У опису наредбе стоји како служи за брисање датотека и директорија. За брисање неке датотеке, синтакса је иста као и код rmdir. Креирајте празну датотеку и онда је обришите користећи rm наредбу.

rm lista_cvijeca.txt

Наредба rm нуди пуно више могућности, па се стога она и чешће користи. О томе како обрисати директорије у којима се нешто налази, више у идућем чланку.

Сљедећа у низу наредби је копирање датотека и директорија. Наредба cp служи за то. Синтакса cp наредбе је cp <што желимо копирати> <гдје желимо копирати>. Дакле, послије cp наредбе увијек наводимо два аргумента. Рецимо да желимо копирати наш попис ствари за куповину у Documents/ директориј. Наредба је сљедећа:

cp veoma_lijep_popis.txt Documents/

Излиставањем садржаја директорија Documents/ можете се увјерити да је датотека копирана. На исти начин се могу копирати и празни директорији. Веома је очито да се овим начином стварају копије. Да не бисмо послије сваке цп наредбе брисали копирану датотеку, постоји једна наредба која само премјешта датотеку или директориј на одредиште које специфицирате. То је наредба mv. Синтакса наредбе је иста као и код cp наредбе. Послије mv наредбе слиједе два аргумента: путања до датотеке или директорија које желимо премјестити и онда одредишна путања. Примјер:

mv Documents/veoma_lijep_popis.txt Pictures/

Овом наредбом сте раније копирану датотеку пребацили у други директориј. Да се вратимо на проблем с почетка чланка, а то је креирање датотека и директорија с размаком у имену. То се може на неколико начина. Један од њих је да име датотеке или директорија ставимо између наводника. Примјер:

touch "iduci put pametnije".txt
mkdir "moje putovanje Belgijom"

Наредбом за излиставање можете примјетити како се таква датотека приказује с наводницима. То сугерира да се ради о само о једној датотеци која има празнине у имену. Исти принцип вриједи и за директорије.

За крај, опет неколико наредби да се мало забавите и размислите. Што се догађа кад унесете сљедеће наредбе:

cp veoma_lijep_popis.txt veoma_lijep_popis_2.txt
mv veoma_lijep_popis.txt veoma_lijep_popis_3.txt
clear

Претходни део овог серијала можете прочитати овде.