Мејкер НС и Мејкер Фест – Интервју са Зораном Рончевићем
Аутор: Никола Тодоровић
Нешто више од две године након првог интервјуа за часопис, поново смо ступили у контакт са Зораном Рончевићем, оснивачем Мејкер НС пројекта, како би нас упутио у промене које су се десиле у овом веома значајном покрету.
– Здраво, Зоране. Од нашег прошлог интервјуа прошле су две године, можете ли нам рећи у кратким цртама шта се све десило у Мејкер покрету за то време?
На моју велику радост и задовољство, тешко да можемо то спаковати у кратке црте. Сада, када се сетим да је у најави претходног интервјуа писало да је оснивање мејкерске заједнице један од најважнијих догађаја на ИТ сцени у Србији, тада ми је то звучало превише оптимистички. Данас, после две године рада и активности, приметан је резултат, али не толико рада нашег удружења, већ утицај многих сродних организација које се баве едукацијом младих.
Уложили смо силну енергију и време да помогнемо сваком ко жели да се едукује у областима које, по нашем мишљењу, представљају будућност: дигитална фабрикација, роботика, микроелектроника, интернетом уређаја (енг. Internet of Things). У нашим активностима налази се преко 30 радионица које смо организовали у оквиру интернет заједнице мејкера. У то не рачунамо рад у оквиру секције коју организујемо у Гимназији „Јован Јовановић Змај” где се часови одржавају једном недељно током школске године. Један од битних циљева који смо себи поставили је и промовисање младих талената и њиховог знања. Свака манифестација на којој смо учествовали, доносила је позиве на неколико нових. Гледано хронолошки, не само да је била прва озбиљнија изложба, учешће на Балкону 2016 сада ми се чини како лансирна рампа. Покушаћу да направим списак свих тих манифестација: Мајкрософт Синергија (2016), Европска недеља мејкера (2016), Балкон (2016 и 2017), РТ-РК Зинц конференција Нови Сад (2016 и 2017), Бош Емаџин конференција (2017) Сајам мејкера у Бечу – водили смо групу деце у Беч као излагаче (2017), Сајам образовања Нови Сад (2017), Ардуино дан Нови Сад (2016 и 2017), Мејкер Фест (2017).
Од свих горе наведених манифестација, свакако највећи међународни успех представља одлазак на Сајам мејкера у Бечу где смо повели групу средњошколаца који су презентовали своје пројекте. Било је прелепо и успешно, а за очекивати је било да будемо нарочито интересантни нашим гастарбејтерима који су били не мало изненађени и обрадовани нашим присуством. На мене лично, најјачи утисак је оставило учешће на конференцији коју је организовао Бош. Наиме, током саме конференције, изложбеном простору су прилазили и директори разних сектора који су дошли из самог врха Боша. Били су толико изненађени и шокирани знањем које су представили наши средњошколци, да су тражили да након официјелног дела, организујемо додатну презентацију током које су буквално са сваким ђаком причали о њиховим пројектима. 
– Шта је потребно да би се неко као предавач придружио мејкерима?
Одговор је веома прост: добра воља, време и интересантна тема. Морам признати да се до пре отприлике пола године то веома ретко дешавало – да се неко јави са идејом за предавање. Међутим, у складу са општим утиском да смо прешли критичну масу интересовања, у последње време су предавања и радионице држали нови предавачи, углавном млађи предавачки кадар са Факултета техничких наука у Новом Саду. И за наредна предавања, која су у припреми, биће ту нови сарадници. Требало је и времена да потенцијални предавачи заиста увиде да се иза паравана нашег удружења и заједнице не крије (што не мислим да је лоше, али није наша мисија) неки скривени профитни центар, некакав ЕУ пројекат који треба одрадити и зарадити. Из овога следи и одговор на питање ко не може да буде предавач: она особа која промовише комерцијални производ, производ који није могуће имплементирати даље у некој варијанти филозофије отвореног кода. Да се разумемо, и Ардуино и Разбери Пај су производи који се купују, али ми едукујемо полазнике како их могу имплементирати у своје пројекте и будуће производе. Не интересују нас готови системи паметних кућа које платите хиљаду евра и монтирате у своју кућу. Може да се прича о томе, ако отворите све карте од тога како се он реализовао, како изгледају шеме, приказ кода апликације која се користи, итд.
– Прошли пут смо разговарали о секцијама које сте покренули у три средње школе, да ли се тај број повећао и како оне (секције) функционишу?
То је било у почетној фази нашег рада и сматрали смо да је ту најкритичнија ситуација. Мали број школа и њихових наставника је упознат са новим технологијама. Да будем искрен, и не причам само о успесима нашег рада у претходне две године, ту слободно могу рећи да нисмо ни близу остварили циљеве које смо поставили. Од ове школске године радимо активно само у Гимназији „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду. У школама где није било слуха или интересовања то је замрло. Међутим, оно што је добро, приметан је пораст броја школа које уводе у свој ваннаставни програм садржаје из области примењене електронике и роботике. Једноставно, онде где постоји кадар који жели да се жртвује за децу са којом раде, тамо то не само да успева, већ се и развија.
– Познато је да је удружење “Мејкер” најактивнији европски члан Хакстера. За читаоце који не знају, да ли можете да објасните шта је хакстер и зашто је значајан за ваше удружење?
Од 1. Фебруара 2018. године више није активна мрежа Хакстер амбасадора по свету, након што је нови власник Хакстера компанија АВНЕТ закључила да то не доноси профит. Још један тужан крај сјајне идеје коју су покренули људи из Хакстера, направили потез (продали се великој компанији) и напустили принципе отвореног друштва и отвореног кода. Зато не бих много о томе. Могу само да кажем да смо били толико разрадили организацију радионица да је само пар градова у Америци било активније. То је повукло и највиши степен у статусу који нам је доносио максималну месечну донацију која се додељивала и највећи контингент хардвера за пројекте. Сада смо остали и без пара и без хардвера са те стране. Али, паре никад нису проблем – пара нема. Знање и људе који то желе да деле је најтеже наћи, а кад успете у томе, резултати су спектакуларни.
– Можете ли нам рећи нешто више о догађају Мејкер Фест који организујете у Новом Саду?
Не постоји лепша тема за овај интервју од Мејкер Феста који смо прошле године организовали у Конгресном центру Мастер у Новом Саду. Све је почело од нашег учешћа на сајму образовања у Новом Саду где смо организовали Креативну радионицу у оквиру које су ђаци на лицу места израђивали пројекте. Било их је око двадесетак на нашем штанду током три дана колико је сајам трајао и та енергија и атмосфера је оставила сјајан утисак на руководство Конгресног центра. Они су нас позвали и понудили да нам практично уступе Мастер центар (за симболичну цифру заиста) и да организујемо једну манифестацију која би окупила младе инжењере, ђаке, секције да представе своје радове. Учествовали смо и на Балкону 2016 и Балкону 2017, тако да смо знали отприлике како то треба организовати, али оно што нисмо знали је какво ће бити интересовање. 
План је био да се узме само једна сала за изложбу и једна сала за нека предавања која би обогатила садржај. Пар дана пред отварање, ухватила нас је паника како ћемо сместити све заинтересоване у простор који је проширен на шест сала за изложбу, једну за демонстрацију опреме у области 3Д технологија и једну за предавања. Цео Мастер центар нам је био уступљен за организацију. Стигли су и гости из Румуније и Хрватске, биле су ту и фирме попут Мајкрософта, Боша, итд. Према речима свих оних који су редовни учесници таквих манифестација, ова можда није била највећа, али свакако је била најлепша на којој су учествовали. „Кошница и пчеле” су најближе опису какву су атмосферу сва деца и њихови ментори направили. Сви су се упрегнули не само да покажу, него и да објасне како су нешто направили. Били су присутне и екипе које су учествовале на престижном такмичењу ЕуроБот, са својим роботима, отвореним са демонстрацијом како то ради. Лепо је гледати на такмичењу како роботи решавају задатке, али видети то „испод хаубе” како смо ми то најавили, посебна је атракција. Организацију је пратила већ очекивана реакција када је дошло на ред финансирање. Сви су одговарали: „Да, супер је то, али ми паре не дамо. Знате, деца нас не интересују, то није наша циљна група.” и слично. Међутим, уместо да клонемо духом, нас је то довело у неко стање испуњености љутњом и ината да баш, упркос ситуацији, успемо у организацији. И постигли смо успех, дошло је преко 100 излагача свих узраста и преко 200 посетилаца. И да, још да напоменем – ниједно гласило, било новине или портал, није прихватило да објави вест о одржавању Мејкер Феста.
– Какви су планови за наредни Мејкер фест?
Као реакција на успех првог, наредни Мејкер Фест ће бити организован у трајању два дана и ми полако почињемо са припремама, јер је термин одржавања 9-10. јун 2018. године. Још увек нисмо заокружили дефинитивну агенду, али први дан ће практично бити реприза првог Мејкер Феста, и тада очекујемо велики број школа, гимназија, као и удружења да се појаве са својим интересантним пројектима. Другог дана планирамо да направимо највећу радионицу икада на овим просторима. Она би се заправо састојала из више паралелних сесија различитих тематика прилагођених различитим узрастима. Полазимо од првог часа роботике за најмлађе, а стижемо и до изазова за инжењере – да направе свој први Лораван уређај ( енг. LoRaWAN) и региструју га на The Things Network – Нови Сад платформу. 
– Који су циљеви окупили људе у The Things Network заједницу и какве везе она има са Мејкер НС покретом?
The Things Network (ТТН) заједница на глобалном нивоу настала је у Холандији, као резултат идеје групе грађана да сами поставе инфраструктуру неопходну за реализацију ИоТ пројекта у области паметних градова. Уместо да се чека да држава или неки велики телеком провајдери поставе некакав систем који би обезбедио комуникацију уређаја (сензора) постављених на великом простору који обухвата читав град, они су одлучили да покрену један отворени софтер (open source) пројекат којим би се то постигло. 
За почетак, било је потребно одлучити којом ће технологијом да се обавља комуникација на даљину (више километара) уз услов да се при томе троши што мања количина енергије како би удаљени сензори могли аутономно да раде дужи период (више месеци, па и година). Одговор на то питање је управо Лораван стандард, који је тренутно у великој експанзији на глобалном нивоу, и примењује се сликовито, на свим континентима. Битан детаљ је и да се за Лораван користе фреквенције које су слободне за личну употребу (868 Мега Херца у Европи), што резултира тиме да није потребно плаћати никакве лиценце, дозволе и слично. На ред је дошла и опрема која ће се користити за комуникацију, приступне тачке (енг. Access point). И ту је ТТН заједница успоставила политику отвореног и дељеног приступа. Идеја је да свако ко сагледава корист од овакве отворене инфраструктуре, сам постави уређај (енг. gateway) који би примао поруке од сензора. Ако се они поставе довољно високо (на кров зграде или куће, узимајући у обзир радијус који покривају (5 километара декларативно) долазите до закључка да је, рецимо, за покривање Новог Сада довољно неколико таквих тачака. Уз цену једног уређаја која се креће око 400 евра, имате ситуацију да са минималним улагањем добијате инфраструктуру која обезбеђује имплементацију сервиса који могу умногоме побољшати ситуацију у једном граду. Макер НС покрет је препознао значај овог пројекта, и покренули смо формирање ТТН заједнице у нашем граду. Практично не постоји граница између ове две заједнице, можемо их посматрати као једну.
– Који су будући правци развоја Мејкер НС покрета?
Првенствено настављамо са популаризацијом нових технологија, подстицањем стваралаштва и припремањем што ширег слоја будућих инжењера на долазећу Дигиталну трансформацију и Индустријску револуцију 4.0. Трудићемо се да све већи број центара у којима се већ ради на овом пољу, повеже у мрежу, како бисмо једни другима помагали и поспешивали даљи рад. Мислим да ћемо морати да уложимо више енергије и труда да сломимо отпор великих компанија у Србији да пруже подршку генерацијама које тек долазе, а не само да се боре да преотму постојећи кадар који може одмах да се укључи у њихово пословање. Да се бавимо регрутовањем кадра, знам да би нам подршка била много већа, али нисмо ми у тој мисији. Нама је циљна група у образовном систему, били то основци или бруцоши. Они који су завршили своје студије и траже посао, већ су опредељени за своју струку. Трудићемо се максимално и да останемо независни према државним, односно, владиним институцијама, јер ако то променимо, изгубили бисмо дух отворености и постали бисмо само једни од оних који се баве правдањем добијених средстава и „што пре заврши пројекат” удружења.
Захваљујемо се Зорану за издвојене време за овај интервју и желимо њему и мејкерима успешан наставак развоја са надом да ће им се сви зацртани планови остварити.