Софтвер отвореног кода у настави – осврт из личног искуства на прије и послије

Аутор: Омер Рамић

У овом чланку желим да изнесем лично искуство о кориштењу софтвера отвореног кода (ОСС) у процесу наставе информатике. Након неколико година рада у настави са опремом која је имала инсталиран искључиво софтвер затвореног кода (енг. proprietary software) и преласка на ОСС желим да изнесем свој осврт и упоредим искуство при раду са обје врсте софтвера и зашто сам се на крају одлучио на потпуни прелазак на ОСС.

Велика рестрикција данас су свакако лиценце у школама које се траже и које дјелују као средства за заустављање развоја, умјесто да се ради на промицању академског раста у овом информацијском добу.

Стога сам желио да елиминишем скупе лиценце и досадно (ре)активирање софтвера свако мало времена, што је временом врло фрустрирајуће ако додате велики број машина које имају потребу за овим акцијама.

Поред лиценци, велики проблем је и успоравање рачунара које се временом повећава приликом кориштења Виндоуза због архитектуре на којој се заснива рад овог оперативног система и начина ажурирања датотека (измјене старих ДЛЛ библиотека са новијим верзијама). А онда је ту и чињеница да се у настави углавном користи старија опрема. Неки програми као што су антивируси великим дијелом доприносе успореном раду старијих рачунара.

Додатни проблем који је врло значајан су и привилегије корисника рачунара на Виндозу. Виндоуз допушта и рачунарима који немају администраторска допуштења да копирају и инсталирају неке врсте програма или да мијењају велики дио поставки. Што је на крају доводило до новоинсталираног софтвера који би се само на једном појавио на рачунарима и отежао одржавање и узроковао губљење времена током уклањања истог. Свему овом није помогло ни принудно ажурирање оперативних система од стране Мајкрософта на новије верзије Виндоуза које су саме по себи постале изузетно велике и захтјевне. Сувише тешке за старије машине које се користе у настави да би их се могло користити ефикасно.

Уколико тежите што бољој радној атмосфери, изузетно је важно и ефикасност подићи на што већи ниво (што мање времена проводити у одржавању опреме, а више у ефективном раду).

С обзиром на то да сам и сам већ неколико година био корисник Линукс оперативних система и софтвера отвореног кода, већ сам знао одговор на све ове дилеме. Након консултација са директором и другим изворима (НПиП и препоруке од стране Министарства образовања, културе и спорта) гдје стоји да школе могу и имају право властитог избора да у настави користе онај софтвер који сматрају прикладнијим. Након тестног периода кориштења ОСС-а на неколико рачунара, остао сам позитивно изненађен због потпуног прихватања кориштења ове врсте софтвера од стране самих ученика. Нове генерације уистину не бјеже од технологије, нових идеја, промјена и рада. Ипак као просвјетни радници имамо дужност да их инспиришемо, упознамо са алтернативним изворима и понудимо им избор. Просвјетни радник треба свакако да има велику улогу и у борби против цензуре и било каквих препрека које стоје на путу слободног тока знања и неспутаног ширења информација, а што и јесте идеја на којој се ОСС заснива и разлог зашто постоји. Узевши у обзир све ове дилеме које би биле ријешене, прије нешто више од годину дана дошло је до потпуног преласка на софтвер отвореног кода у настави информатике у Основној школи „Меша Селимовић” у Зеници. Иако је све можда кренуло као један бунт да би се олакшало одржавање и пружило ученицима да имају једнакост у кориштењу софтвера елиминисањем скупих лиценци које неки ученици нису финанцијски у могућности да купе, све је резултирало великим и значајним промјенама у раду.

Слика учионице. Фотографија: Омер Рамић

• Нема више успоравања рада рачунара, онако како су радили прије годину дана тако раде и дан-данас.
• Ниједан рачунар у току године дана није имао потребу за реинсталирањем, уклањањем нежељеног софтвера или додатним радом на истом, уз потпуну стабилност рада без потребе за рестартовањем у току рада.
• Једнакост у раду свих ученика, сви имају исти софтвер, исте верзије без икаквог улагања. Ово прије није био случај. Истина је да је сваки рачунар имао другу верзију Виндоуза и незамјењиву стандардну Офис 2003 верзију. (у употреби су и алтернативне бесплатне GSuite google aplikacije/classroom)
• Старије машине имају сасвим задовољавајуће перформансе на ЛТС верзији Линукса (Едубунту 14.04) који је тренутно у употреби.
• Локализација софтвера је сасвим једноставна за кориштење било којег језика, иако сами ученици преферирају да се ради са енглеском верзијом.
• Вируси су ствар прошлости, нема потребе за антивирусима који би успоравали рад рачунара.
• Оно што је за мене још веће задовољство је индиректно провлачење идеје кроз умове младих о подизању свијести о слободи информација и монополу над информацијама које велике компаније држе.
• Уз овај софтвер долазе инсталирани и развојни алати, као што је програмски језик Пајтон. Едитори за правилно форматирање синтаксе, а што је врло пожељно за нове иновативне технике и рад са ученицима. Примјер је увођење СТЕМ пројектне наставе која захтијева рад са уређајима као што су Ардуино и Микро:бит. То све, наравно, веже програмски језик Пајтон, скрипте писане у Пајтон програмском језику ради аутоматизације система СТЕМ пројеката.

API IoT – Читање серијске конекције и слање података у реалном времену на сервер, нпр. како би приказали све параметре пројекта аутоматизације рецимо пластеника; температура, влажност зрака и земље, аутоматско дјеловање као залијевање … Фотографија АПИ-ја: Омер Рамић

Већ у 7. разреду основне школе, када се раде практични радови у облику презентација, ученицима се представља појам интелектуалне својине и стандарда Creative Commons лиценце.

Стандард отвореног кода свакако се надопуњава на ове лиценце тако што омогућава ученицима да слободно копирају, дијеле и користе технологију бесплатно. Велики број људи користи софтвер отвореног кода због тога што имају далеко већу контролу над одређеном врстом софтвера, јер могу да прегледају код и да се увјере да не ради нешто опасно или нешто што нарушава приватност. А могу слободно мијењати и оно што им није по вољи. С обзиром на то да је код ове врсте софтвера сав код јавно доступан, студенти могу доста лакше да науче како да стварају бољи софтвер. Тај свој рад могу дијелити са другима, позивати на коментарисање и критику да би развили своје способности. Када људи погријеше, могу дијелити и те своје грешке, тако да други могу да избјегну исте те грешке. Ова слобода људима пружа могућност да постану много креативнији у свом раду.

Битан темељ идеје ОСС-а је свакако и прихватање и развој отворених стандарда у свим ИТ сферама. Надам се да ће у скоријој будућности ове нове генерације које се не боје да користе друго и другачије бити узрок да се избаци устаљено мишљење да се искључиво све мора писати и слати у ворд формату.

Али када се уистину ствари мијењају? Људи мрзе и боје се промјена иако их прижељкују, желе да се све мијења, али да се за њих саме ништа не промјени када се ради о личним навикама. Узет ћу примјер себе и колега који се врло често свим силама опиру промјенама да не би морали да мијењају свој начин рада, размишљања, јер немају времена да се носе са промјенама којима би морали да се прилагоде. Желим да кажем да промјене настају од нас самих, уколико се ми мијењамо, мијења се и околина са нама. Будимо промјена коју желимо да видимо.