Директно преузимање:
ПДФ:
[ddownload id=“6788″ text=“Латинично издање“] ([ddownload_filesize id=“6788″]) – [ddownload_count id=“6788″]×
[ddownload id=“6789″ text=“Ћирилично издање“] ([ddownload_filesize id=“6789″]) – [ddownload_count id=“6789″]×

Реч уредника

ЛиБРЕ! на продају

ЛиБРЕ! је у проблему што захтева хитну интервенцију ФЛОСС заједнице. Кроз ову „Реч уредника“ пробаћемо да скенирамо у чему је проблем како би сви добронамерни могли лакше да нам помогну.

Мало је чудно да пројекат у пуној снази и који је потпуно сазрео има велики проблем који прети да га угаси. ЛиБРЕ! нема проблем ни са ауторима ни са лекторима па чак ни са графиком. Нема проблема ни са инфраструктуром, процедурама. Све се зна, ко шта ради, кад и како, па опет не функционише. У чему је онда проблем?

Проблем је у менаџменту. ЛиБРЕ! неће бити први пројекат који је пропао због лошег управљања постојећим ресурсима. Комерцијални медији немају проблема са попуном уредничких места јер је то повезано са бољом платом и другим повластицама. Некомерцијални пројекат као што је ЛиБРЕ! има највећи проблем да попуни управо та места. Уредничка позиција помало незахвална у некомерцијалном пројекту. Сатисфакција је мала а обавезе једнаке као у комерцијалном пројекту. Уредник у оваком пројекту има додатни проблем јер нема ни један механизам присиле који би омогућио да лакше дође до циља, а циљ је да посао у његовом делокругу буде урађен квалитетно и на време.

Уредник у ЛиБРЕ! се првенствено суочава са проблемом да је рад на пројекту врло ниско на листи приоритета свих сарадника. Наравно да је свакоме први приоритет породица/девојка, посао/школа, пријатељи, кућне обавезе, рекреација, забава а рад у пројекту се бори за примат са осталим хобијима. Уредник је успешан ако успе сарадника да натаера да рад у ЛиБРЕ! стави испред филателије и нумизматике.

ЛиБРЕ! недостатак пуне одговорност сарадника надокнађује се масовношћу. За један број је довољно дванаест чланака, аутора има двадесетак тако да је увек могуће напунити број текстовима али је напорна еквилибристика да се од тих двадесет аутора добије дванаест текстова. Ако знаш да си један од 20 аутора увек у подсвести остаје да можда твој текст неће бити потребан јер ће други аутори попунити потребну квоту. Чекајући друге долазимо до цајтнота што после доводи до стреса, померања термина осталих фаза и на крају до кашњења.
Ова непланирана кашњења стварају додатне проблеме уредницима који морају да организују остале радње над припремљеним текстовима, лектуру, проверу, графику, као и суперконтролу ПДФ-ова. И без кашњења уредник је тај који мора да кординира свим наредним фазама израде часописа, са кашњењем то постаје мало и стресно ако се преозбиљно схвати.

Сад имамо затворени зачарани круг. Нема уредника да мотивационо делује на ауторе да би завршили текстове на време. Недостатак текстова ствара утисак да има мало аутора. Стално кукамо и тражимо нове ауторе. Нови аутори не долазе зато што нема уредника који ће их, када се јаве, прихватити, упутити у начин рада и усмерити ка темама који нама одговарају по садржају часописа.

Како смо дошли до тога да више немамо уреднике? Уредници ЛиБРЕ! су углавном били оснивачи овог пројекта. За две године статуси оснивача су се променили. Неки су пошли на факултет, неки су се запослили или променили посао па су сада заузетији него што су били а неки су се једноставно заситили. Сви су одустали од своје функције без кадровског решења за своју замену док књига није спала не једно слово. Ма колико би желио тај једини уредник не може да постигне све.

Као излаз за ЛиБРЕ! видимо само преузимање пројекта од стране појединаца или неке заједнице. Нови власник добија раднике и разрађени пројекат потребно је само да га организује. Оваква шок терапија је неопходна у противном питање да ли ће изаћи број 23.

ЛиБРЕ! тим