Реч уредника

Опстанак

У спорту кажу да је лакше освојити титулу, него је после одбранити. У ФЛОСС пројекту важи исто – лако је покренути пројекат, а тешко га је одржавати и опстати. Зашто је то тако?

Ово је можда питање које може бити теза неког мастера или можда чак доктората на економији или социологији. Лаички, спознајући себе и своје окружење, човек може да дође до закључака како функционише свет. Човек као свесно биће за све своје поступке може да оптужи две покретачке силе – силу која га тера да задовољи лични интерес и спољње силе присиле, које га терају да уради нешто под претњом угрожавања или ускраћивања неких његових личних интереса или потреба. Некад смо свесни ових сила, а често и нисмо. Некад радимо нешто мислећи да нам је то у интересу, а заправо смо у заблуди и грешимо. Са друге стране, некад радимо под притиском мислећи да није у нашем интересу, бојећи се казне, а управо то је у нашем интересу.

„Сто људи, сто ћуди”, каже стара пословица. Примењено на овај пример то значи да сваки човек има свој лични интерес. Некад се поклапа са општим интересом, али некад и не. Лични интерес је и под јаким утицајем спољњих фактора (менталитета народа, обичаја и друштвених околности). Није случајно да је на интервјуу за посао једно од обавезних питања: „Који је ваш мотив за рад код нас?” Код неких послодаваца ово може бити кључно питање. Искрено навођење мотива даје могућност послодавцу да закључи да ли су његови мотиви да вас запосли комплементарни са вашим мотивима за рад. У случају комплементарности интереса, послодавац ће још покушати да препозна ваш карактер и одлучност да до тих својих интереса дођете без обзира на тешкоће и даће вам посао.

Једини регулатор који усклађује општи интерес и лични интерес, јесте сила присиле (закон, правила и регулативе). Иако је стицање новаца најчешћи лични интерес појединаца, он може да буде и највећа сила присиле. Није редак случај да човек ради само због плате без иједног другог личног интереса за обављање посла.

Пошто смо елаборирали овај концепт мотивисања људи за било какву акцију, можемо да се вратимо на постављено питање. Како је ЛиБРЕ! ФЛОСС пројекат, обратићемо пажњу на управо тај пример. За покретање ФЛОСС пројекта потребни су добра идеја и неколико људи који имају комплементарне личне интересе. Уз мало труда и упорности пројекат је могуће покренути, а ако је и идеја добра, он ће заживети.

Кад заживи, ФЛОСС пројекат прелази у следећу фазу – преиспитивање личних интереса. После првог адреналина који је последица тешкоће покретања пројекта, сваки појединац ће се пресабрати и видети како је пројекат задовољио његов лични интерес.

Врло често се деси да због различитих личних интереса пројекат на крају не испадне баш онако како га је појединац у почетку замишљао. То изазива сукоб интереса и један је од разлога за напуштање пројекта. Разлог за напуштање пројекта може бити и то да је интерес у току покретања пројекта већ задовољен. Пошто је већ испунио свој интерес, нема више мотива за наставак рада у пројекту.

Ако пројекат не нађе нови начин да мотивише своје активисте, осуђен је на пропаст. ЛиБРЕ! овај проблем, за сада, решава замењивањем активиста који су већ испунили свој интерес, активистима који мисле да придруживањем овом пројекту могу да испуне своје интересе. Ма колико велика база била, није увек лако из ње придобити нове активисте, али уз повремену кукњаву за сада успевамо. Неки стварно препознају овај пројекат као прилику за задовољавање својих интереса, али неки се активирају из чистог сажаљења. Искрено, више волимо ове прве јер имају праву мотивацију. Сажаљење је краткотрајна мотивација.

За сада ЛиБРЕ! функционише овако и опстаје. Сумњамо да је ово довољна мотивација да један ФЛОСС пројекат опстане. Проучавамо и друге, светске моделе, који помажу опстанак оваквих пројеката. Ако је могуће применити у нашим условима, сигурно ћемо размислити о томе да га применимо на наш пројекат. За сада, преиспитајте се да ли би рад у оваквом пројекту био у вашем интересу. Конкурс је перманентно отворен и јавите се на нашу већ познату адресу libre [et] lugons [dot] org.

До читања,

ЛиБРЕ! тим