Broj 31
PDF:
[ddownload id=“6754″ text=“Latinično izdanje“] ([ddownload_filesize id=“6754″]) – [ddownload_count id=“6754″]×
[ddownload id=“6755″ text=“Ćirilično izdanje“] ([ddownload_filesize id=“6755″]) – [ddownload_count id=“6755″]×
ePUB:
[ddownload id=“6756″ text=“Latinično izdanje“] ([ddownload_filesize id=“6756″]) – [ddownload_count id=“6756″]×
[ddownload id=“6757″ text=“Ćirilično izdanje“] ([ddownload_filesize id=“6757″]) – [ddownload_count id=“6757″]×
Reč urednika
Srećna Nova 2015. godina
Ovo je treći put da vam LiBRE! časopis želi sve najbolje u Novoj godini. Pre nego što vam poželimo lepe za Novu godinu, rezimiraćemo malo proteklu godinu iz ugla razvoja slobodnog softvera kod nas i u svetu.
U svetu je slobodan softver prepoznat kao kvalitetan i dobar model za dalji razvoj softvera uopšte. Naročito infrastrukturni slobodni softver je postao dominantan. Ovo potvrđuje potpuna dominacija slobodnog softvera na superračunarima. U proteklih nekoliko godina je uočena veća ekonomičnost stvaranja superračunara povezivanjem velikog broja slabijih računara u klaster (scale-out sistemi) u odnosu na stvaranje jednog superračunara velike procesorske i memorijske snage (scale-up sistemi). Ne samo da je scale-out kompjuting ekonomičniji, nego je i neograničen u pogledu povećanja računarske snage. Takođe, pokazalo se da je veća fleksibilnost slobodnog softvera bolja varijanta naročito za scale-out kompjuting. Konačno priznanje slobodnom softveru je došlo u protekloj godini time što je formirano više fondacija vrednih više miliona dolara kao podrška ovim projektima infrastrukturnih slobodnih softvera.
Zašto je ovo zanimljivo? Pre svega zbog promene ponašanja velikih IT kompanija koje su ranije kupovale (preuzimale) male zanimljive projekte. Time oni ne samo da su preuzimali vlasništvo nad tim softverom, nego su nametali svoj način razvoja tog softvera. Ovo je sad preokret. Investiranje u slobodni softver kroz fondacije ne predstavlja samo priznanje da su projekti dobri, nego i da je model razvoja dobar. Ono što je dobro ne treba menjati, nego samo treba podržati. Biće zanimljivo posmatrati kako će se dalje razvijati ovaj odnos između velikih IT firmi i slobodnog softvera.
U Srbiji 2014. godina je počela vrlo burno i zanimljivo. Razlaz u jednom projektu je iznedrio u januaru dve domaće GNU-Linuks distribucije – Serbian linuks i TriOS linuks. U februaru FLOSS zajednice su se družile na LUGoNS Barkampu u Novom Sadu. Imali smo prezentaciju OpenStreatMap, a onda zatišje. Elementarne nepogode su verovatno poremetile kontinuitet u radu. Praktično do LUGoNS Balkona nije bilo većih FLOSS dešavanja.
Vredno je pomena u ovoj 2014. godini pokretanje Mumble kanala linuks zajednice Srbije. Ovaj VoIP servis okuplja FLOSS aktiviste na redovnom sastanku sredom od 20 časova.
Što se tiče časopisa, mi smo se trudili da sve događaje ispratimo. Nismo uspeli baš sve. TriOS nismo predstavili jer imamo malih problema da kontaktiramo s njegovim razvojnim timom. Ako nam izađu u susret i uspostavimo bilo kakav kontakt sa njima, rado ćemo pisati i o TriOS Linuxu.
Naučili smo da planovi u domaćem FLOSS-u nisu svih sto posto u našim rukama. Možemo da imamo želje za narednu godinu, ali realizacija tih želja će i dalje zavisiti od mnogo faktora. Ovog puta ćemo biti skromni i poželećemo sebi još trideset brojeva, dobro zdravlje, verne čitaoce i mnogo novih saradnika. Čitaocima pored dobrog zdravlja želimo sigurne veze, stabilan softver i ispravan hardver. Ako hoćete vi nama nešto da poželite, javite se na našu već poznatu adresu elektronske pošte libre [et] lugons [dot] org .
Do čitanja,