Реч уредника

Утицај политике на избор софтвера

Последњих неколико месеци стално се прича о дигитализацији. Иако се то овог пута односи на сигнал за телевизоре, могли бисмо рећи да су наши подаци све више дигитални а све мање штампани мастилом на каквој хартији. Ако причу проширимо са категоријалних података попут имена и датума рођења на мултимедијалне податке које остављамо иза себе, увидећемо да је живот итекако постао дигиталан и пре актуелне дигитализације. Ако је тако, треба ли се запитати какав софтвер бележи наше податке? Треба ли веровати на реч компанијама гигантима да њихов софтвер не злоупотребљава наше податке тако што их доставља трећој страни на анализу?
Нажалост, ако софтвер није отворен, остаје нам само да им верујемо.

Недавно је актуелни српски премијер током званичног боравка у Америци посетио компанију Мајкрософт. Након посете је на Твитеру објавио: „Позвао сам представнике Мајкрософта да повећају своје присуство у Србији“. Прошле године је претходни премијер приликом такве посете закључио уговор о лиценцирању и сервисирању рачунарског софтвера који ће се користити у државној администрацији. Из буџета је тако издвојено двадесет седам милиона долара. Ми смо кроз серију чланака „Уговор Републике Србије са Мајкрософтом” образложили зашто сматрамо да је тај уговор изузетно неповољан не само за привреду Србије, него и за развој слободног софтвера у земљи. Да ли је Србија као тачка на мапи света под притиском морала да закључи такав уговор, или је реч о делу јаког лобија, остаје само да се нагађа.

У августу прошле године заједнице корисника Линукса уздрмане су вешћу да се разматра враћање Виндоуза на рачунаре градске управе Минхена. Линукс, тачније „Лимукс” (LiMux) се задржао у Минхену и време је показало да је по среди била уредничка сензационалистичка вест. У децембру прошле године привремено су блокирани сервери за електронску пошту у граду Минхену. Да ли је то био очајнички потез гигантског лобија да „удари” на неукаљану сигурност сервера који користе Линукс? Прошле године је Мишел ван дер Бел, председавајући из Мајкрософта за Велику Британију и регион, упутио отворено писмо званичницима Парламента у којем наводи да би прелазак на ОДФ био скуп процес и да је у интересу већине зарад максималне интероперабилности да се усвоје оба формата – како Икс-ем-ел (XML), тако и ОДФ. Да ли се тим писмом исказује вапај за опстанак тог затвореног формата у Великој Британији? Влада Велике Британије је коначно у јулу прошле године усвојила ОДФ. У рукама људи на положају затворен софтвер може бити моћно оружје које нарушава темеље демократије. Зато се у последње време води стална расправа у САД-у о томе смеју ли се за изборе користити затворени системи попут Виндоуза и ОС-Икса и да ли се тиме нарушавају транспарентност и валидност читавог процеса.

Да не бисмо зависили од власничког софтвера и били принуђени да „верујемо у сигурност”, наставићемо да ширимо свест о значају филозофије слободног и отвореног софтвера. У овом броју настављамо да пишемо о шифрованом чету и представљамо вам домаћу дистрибуцију „Шале ОС”.

Одувек смо отворени за сва ваша питања и сугестије. Можете нам их послати на већ добро познату адресу електронске поште: libre [et] lugons [dot] org.

До читања,
ЛиБРЕ! тим