Reč urednika

Uticaj politike na izbor softvera

Poslednjih nekoliko meseci stalno se priča o digitalizaciji. Iako se to ovog puta odnosi na signal za televizore, mogli bismo reći da su naši podaci sve više digitalni a sve manje štampani mastilom na kakvoj hartiji. Ako priču proširimo sa kategorijalnih podataka poput imena i datuma rođenja na multimedijalne podatke koje ostavljamo iza sebe, uvidećemo da je život itekako postao digitalan i pre aktuelne digitalizacije. Ako je tako, treba li se zapitati kakav softver beleži naše podatke? Treba li verovati na reč kompanijama gigantima da njihov softver ne zloupotrebljava naše podatke tako što ih dostavlja trećoj strani na analizu?
Nažalost, ako softver nije otvoren, ostaje nam samo da im verujemo.

Nedavno je aktuelni srpski premijer tokom zvaničnog boravka u Americi posetio kompaniju Majkrosoft. Nakon posete je na Tviteru objavio: „Pozvao sam predstavnike Majkrosofta da povećaju svoje prisustvo u Srbiji“. Prošle godine je prethodni premijer prilikom takve posete zaključio ugovor o licenciranju i servisiranju računarskog softvera koji će se koristiti u državnoj administraciji. Iz budžeta je tako izdvojeno dvadeset sedam miliona dolara. Mi smo kroz seriju članaka „Ugovor Republike Srbije sa Majkrosoftom” obrazložili zašto smatramo da je taj ugovor izuzetno nepovoljan ne samo za privredu Srbije, nego i za razvoj slobodnog softvera u zemlji. Da li je Srbija kao tačka na mapi sveta pod pritiskom morala da zaključi takav ugovor, ili je reč o delu jakog lobija, ostaje samo da se nagađa.

U avgustu prošle godine zajednice korisnika Linuksa uzdrmane su vešću da se razmatra vraćanje Vindouza na računare gradske uprave Minhena. Linuks, tačnije „Limuks” (LiMux) se zadržao u Minhenu i vreme je pokazalo da je po sredi bila urednička senzacionalistička vest. U decembru prošle godine privremeno su blokirani serveri za elektronsku poštu u gradu Minhenu. Da li je to bio očajnički potez gigantskog lobija da „udari” na neukaljanu sigurnost servera koji koriste Linuks? Prošle godine je Mišel van der Bel, predsedavajući iz Majkrosofta za Veliku Britaniju i region, uputio otvoreno pismo zvaničnicima Parlamenta u kojem navodi da bi prelazak na ODF bio skup proces i da je u interesu većine zarad maksimalne interoperabilnosti da se usvoje oba formata – kako Iks-em-el (XML), tako i ODF. Da li se tim pismom iskazuje vapaj za opstanak tog zatvorenog formata u Velikoj Britaniji? Vlada Velike Britanije je konačno u julu prošle godine usvojila ODF. U rukama ljudi na položaju zatvoren softver može biti moćno oružje koje narušava temelje demokratije. Zato se u poslednje vreme vodi stalna rasprava u SAD-u o tome smeju li se za izbore koristiti zatvoreni sistemi poput Vindouza i OS-Iksa i da li se time narušavaju transparentnost i validnost čitavog procesa.

Da ne bismo zavisili od vlasničkog softvera i bili prinuđeni da „verujemo u sigurnost”, nastavićemo da širimo svest o značaju filozofije slobodnog i otvorenog softvera. U ovom broju nastavljamo da pišemo o šifrovanom četu i predstavljamo vam domaću distribuciju „Šale OS”.

Oduvek smo otvoreni za sva vaša pitanja i sugestije. Možete nam ih poslati na već dobro poznatu adresu elektronske pošte: libre [et] lugons [dot] org.

Do čitanja,
LiBRE! tim