Duboki veb

Autor: Dejan Maglov

Dugo je autor ovog teksta razmišljao da li je uopšte pametno pisati o ovom dokumentarcu u jednom časopisu kakav je LiBRE! Tema dokumentarca je, blago rečeno, kontroverzna.

Upravo ova kontroverza podstiče gledaoca da razmišlja o onom što je u ovom dokumentarcu video, što predstavlja prvi razlog zašto ga treba pogledati. Drugi značajan razlog je što lepo objašnjava šta je to srfejs veb, dip veb i dark net. Takođe, dokumentarac u skladnu celinu objedinjuje tehnologije o kojima i naš časopis stalno priča, a to su: Tor, Bitkoin i kriptografija. Treći razlog je što barem delimično objašnjava važnost zaštite privatnosti na vebu.

Dokumentarac ima više glavnih junaka. Naslovna priča je o dip vebu. Za neupućene, internet koji mi poznajemo je srfejs veb (eng. surface web – površinski veb). To je indeksirani i kontrolisani deo interneta. Mnogo veći deo interneta (možda i hiljadu puta veći) je skriven ispod ovog površinskog sloja i nije indeksiran. Celokupni onlajn sadržaj koji nije indeksiran i nije dat za javno prikazivanje predstavlja dip veb (eng. deep web – duboki veb). Sadrži bankarske podatke, podatke vladinih agencija, korporacija, univerziteta i naučnih instituta, itd. Ovi sadržaji su skriveni od javnosti i dostupni samo određenim ovlašćenim grupama ljudi.

Ovaj deo interneta vremenom su počeli da koriste ljudi koji su imali želju ili potrebu da štite svoju privatnost na vebu. Novinari, uzbunjivači, advokati, disidenti su imali potrebu da objave javnosti svoja saznanja a da pritom ne bude otkriven njihov stvarni identitet i tako bude ugrožena njihova privatnost, ili čak i život. Ovaj skriveni deo dubokog veba naziva se i „Dark net” (tamni net).

Tamnom netu se može pristupiti, između ostalih, i softverskim servisom Tor. Tor je razvila američka vojska, ali sada je softver otvorenog koda i javno je finansiran.

Tamni net, osim mogućnosti da stvori sigurnu zonu za uzbunjivače, može i da se zloupotrebi. Tamni net postaje sigurna zona i za kriminalce. Sama činjenica da postoji zloupotreba tamnog neta stvara sliku u javnosti i medijima da su tamni net i Tor zli alati za kriminalne aktivnosti.

O takvoj zloupotrebi interneta govori i ovaj dokumentarac.

Tamni net i tehnologije kao što su Tor, Bitkoin i kriptografija otvaraju mogućnost potpuno slobodne trgovine na internetu. Za sve države i njihove vlade potpuno slobodna trgovina je ilegalna aktivnost. Čak i kada je roba kojom se trguje potpuno legalna, ova trgovina je u sivoj zoni jer države ne mogu da uberu porez na promet i time je posredno ugrožen mali građanin kome se povređuje pravo na sigurnost (od poreza se finasira vojska, policija i sudstvo), ugrožava se pravo na zdravstvenu zaštitu i obrazovanje (ugrožene su plate lekara, učitelja i profesora). U slučaju Silk rouda (eng. Silk road – „Put svile”), komercijalnog portala na Tamnom netu, slobodna trgovina narkoticima je bila u potpuno crnoj zoni.

Ono što najviše smeta autoru ovog teksta je ton dokumentarca koji kroz čitavu radnju suviše romantično prikazuje trgovinu narkoticima. Autor dokumentarca čak sugeriše da bi ova trgovina trebalo da bude legalizovana i, čak, s vremena na vreme, pojavljuje se sugestija da su trgovci i zavisnici narkotika izloženi upotrebi preterane sile od strane vlasti (državnih organa reda). Posredno se nagoveštava da bi liberalizacija ove trgovine smanjila nasilje, a aktere ove trgovine na Tamnom netu pretvara u nove Zoroe ili Robine Hudove.

Istina je da bi premeštanje težišta trgovine narkoticima sa ulice na internet smanjilo nasilje na ulici. Ne bi bilo ratova bandi za teritoriju, iznenadnih racija u kojima ginu i nedužni. Bio bi podignut i kvalitet robe jer bez teritorjalnih razgraničenja trgovcima bi jedino kvalitet robe i cena doneli prednost na tržištu. To su prednosti, a mana je veća dostupnost narkotika široj populaciji. Zavisnicima teža dostupnosnost nije nikad predstavljala problem, ali onima koji bi samo da eksperimentišu je teža dostupnost bila problem i možda jedini razlog zašto nikada nisu probali narkotike.

Autori dokumentarca zaboravljaju ili namerno prećutkuju činjenicu da narkotici uništavaju život svojim korisnicima, njihovim porodicama, prijateljima, poznanicima i da je jedna od najvećih pošasti savremenog društva.

Dugi najvažniji lik oko koga se vrti radnja dokumentarca je Dred Pajret Roberts (eng. Dread Pirate Roberts – alijas DPR). DPR je pseudonim glavnog administratora Silk rouda. Zahvaljujući Toru i kriptografiji nemoguće je u potpunosti identifikovati ko je zapravo DPR. Zatim nije moguće sa sigurnošću utvrditi da li je DPR kreator i vlasnik portala Silk roud. Takođe nije moguće sa sigurnošću utvrditi koliki je uticaj i odgovornost u samoj trgovini na portalu. Nije čak moguće utvrditi da li je to jedna ličnost ili više njih koji koriste isti pseudonim.

DPR je nosilac romantičnog dela ovog dokumentarca. Sam pseudonim je preuzet od bajkovitog lika, borca za pravdu koji ga nosi nasledno, ali ne po rodbinskoj liniji, nego po zaslugama koje je stekao svojom hrabrošću i moralnim principima. DPR, administrator Silk rouda, prvenstveno je biznismen koji ovo radi ne samo zbog novca, nego i da prenese političke ideje slobodne zajednice i slobodnog tržišta bez regulative vlasti. Administrator DPR ne priznaje da je idejni tvorac i vlasnik Silk rouda, već da je on samo onaj koji kontroliše trgovinu i ne dozvoljava trgovinu robom koja direktno ugrožava živote poput trgovine oružjem, ugovaranja plaćenih ubistava i slično. Zaboravlja da i narkotici ugrožavaju život.

Zasluga DPR-a je stvaranje kompaktne zajednice oko Silk rouda potpuno drugačije u odnosu na, primerice, Ibej (eng. eBay) zajednicu. Silk roud zajednica deli filozofiju i aktivno učestvuje u razvoju.

Za dobar dokumentarac potreban je i tragični lik. U ovom dokumentarcu je to Ros Olbrikt (eng. Ross Ulbricht). Uz saradnju svih policijskih agencija SAD-a, Rosa je uspeo da uhvati FBI na delu dok je imao ruke na tastaturi ulogovan kao Dred Pajret Roberts, administratorski deo Silk rouda. Ovim je njegova sudbina bila zapečaćena.

Ovom akcijom FBI-a nanesen je udarac Silk roud zajednici. Uhapšen je jedan od njihovih istaknutih članova, uskoro je pronađen glavni server i time je ugašen portal Silk roud. Samom Rosu su u optužnici prikačeni svi gresi kompletne zajednice plus naručena ubistva za koja se ni ne zna da li su bila izvršena. Da bi sudski proces uspeo, Rosu su sudije morale da zanemare ustavno pravo na njegovu privatnost jer većina prikupljenih dokaza protiv njega je prikupljena na način koji povređuju pravo o zaštiti privatnosti ličnosti i morali bi biti odbačeni. Ros je drakonski kažnjen. Osuđen je na doživotnu robiju bez prava na pomilovanje. Ovim pravni sistem Amerike pravi primer od Rosa i daje na znanje da su ovakve radnje nedopustive i da će svako ko bude uhvaćen u sličnim radnjama biti najstrožije kažnjen.

FBI je dobio jednu rundu. Zatvorio je Silk roud. Sudsko veće je učinilo sve da drakonskom kaznom preventivno deluje na ponavljanje ovakvih dela. U praksi, sudski spor nije ni završen, a na Tamnom netu se pojavio Silk roud 2.0 sa novim Dred Pajret Roberts administratorom. NSA i FBI je uspeo da zatvori i ovaj Silk roud. Server se ni ne ohladi kako treba, a pojavi se i Silk roud 3.0 sa još boljom odbranom.

Silk roud nije jedini sajt ovakvog tipa u Tamnom netu. Ovo pokazuje da rat sa ovako sofisticiranim kriminalcima je nemoguće dobiti na klasičan način zabranjivanja.

Teško je pisati o ovom dokumentarcu a ne upasti u klopku. Ma koliko snažno da kažemo „ovo što ovi ljudi rade je loše”, već u sledećoj rečenici kažemo „ovo smanjuje nasilje” ili „oni koriste slobodni softver”, a u časopisu stalno pišemo da je to dobro, ili „oni su zajednica”, što takođe promovišemo.

Ono što je najviše odvraćalo autora ovog teksta od predstavljanja ovog dokumentarca je mogućnost da nekome damo ideju kako da zloupotrebi slobodan softver. Našim organima reda još samo fale visokosofisticirani kriminalci.

U našu odbranu bismo rekli da ovaj dokumentarac postoji, nalazi se na površinskom vebu i lako je dostupan. Kome je stalo do zloupotrebe, lako će se informisati i bez nas. Naše je da upozorimo da to postoji i da se spremimo za odbranu od ovakve opasnosti.

Činjenica je da dok bude ljudi koji zloupotrebljavaju narkotike, biće i trgovaca narkoticima i to sve sofisticiranijih. Ignorisanje i prepuštanje da se samo organi reda bore protiv narkomanije je unapred izgubljeni rat. Edukacija i kontrola su jedine uspešne metode borbe. Roditelji moraju biti svesni da Fejsbuk nije najopasnije mesto na internetu, već da ima i opasnijih.

Raskrinkavanje iskrivljene filozofije slobodnog softvera je još jedan zadatak časopisa. Reći da Tamni net, Tor i kriptografija ne valjaju jer mogu da se zloupotrebe je isto kao reći da motika, nož i sekira ne valjaju jer mogu biti oružje. Slobodan softver je alat koji pomaže ljudima da što bolje izraze svoju kreativnost bez ograničenja. Sve se može zloupotrebiti, pa i slobodan softver. Ali za to nije kriv alat, nego onaj ko ga upotrebljava.

Druga zloupotrebljena stvar u ovom slučaju je zajednica. Zajednica okupljena oko Silk rouda nalikuje zajednicama okupljenim oko slobodnog softvera. U srži svake zajednice je filozofija koju zajednica deli. Zajednički imenilac između filozofija slobodnog softvera i Silk roud zajednice je jedino imenica „sloboda” – sve ostalo je različito. Dok se kod filozofije slobodnog softvera propagira sloboda razmene ideja, iskustava i znanja, kod Silk roud zajednice vlada anarho-liberalni kapitalizam koji propagira slobodu trgovine bez državne regulative i bez želje da se išta državi vrati. Nije im potrebna zaštita (vojska, policija i sudstvo im samo smeta) i imaju para da se sami leče i obrazuju, a za druge ih nije briga.

Treba biti oprezan. „Nije zlato sve što sija”, pa ni svaka sloboda koja ugrožava tuđu slobodu nije sloboda. Anarhija svakako nije sloboda.