petak, 27 decembra, 2024
Puls slobode

U sećanje na: Ijan Merdok (1973—2015)

Autor: Dejan Maglov

Poslednjih dana 2015. godine svet slobodnog softvera je zauvek izgubio jednog od svojih pionira. Zvanična verzija glasi da je Ijanovo beživotno telo pronašla policija u noćnim satima, dvadeset osmi decembra 2015. godine u San Francisku. Prema policijskom izveštaju, radi se o samoubistvu. Zna se još da ga je prethodnog dana policija privodila dvaput zbog remećenja javnog reda i mira. Zna se i da je prilikom drugog puštanja iz pritvora bio podvrgnut medicinskom ispitivanju i da tada nije pokazivao znake koje bi upućivali da ima samoubilačke namere. Šta se zapravo desilo verovatno nikada nećemo saznati.ian_murdock_muerte_debian

Ijan Merdok (eng. Ian Murdock), Amerikanac, rođen je 1973. godine u univerzitetskom gradiću Konstanci u Nemačkoj. Biće upamćen kao osnivač projekta Debijan i kao tehnički direktor Fondacije za slobodan softver. Bio je vodeći projektant Indijane i razvio je distribuciju Open Solaris (projekat ugašen 2014. godine). Do smrti, radio je na još jednom projektu otvorenog koda — Dokeru.

Ako je Ričard Metju Stolmen bio najzaslužniji što slobodni softver uopšte postoji, Ijan Merdok je najzaslužniji što je slobodni softver opstao i što je stekao današnju popularnost.1024px-ianmurdock-640x426

Vratimo se u 1993. godinu i zamislimo vreme sa nerazvijenim internetom: retko ko ima pristup ovoj globalnoj mreži, slabo je razgranata i sa jako sporim prenosom podataka. Zamislimo zatim svet slobodnog softvera gde postoji samo jedna, koliko — toliko pristojna linuks distribucija Softlending Linuks Sistem (SLS). Osim SLS-a, Gnu-Linuks sistem možete imati samo ako ga sami sastavite iz delova, od nule. Zamislite i gomilu „distributera” koji prodaju SLS na fizičkim medijima (CD-ROM, diskete, magnetne trake) i reklamiraju ga kao novi operativni sistem sa izvanrednim karakteristikama, a pritom veliki broj funkcija SLS-a je nefunkcionalan ili jako nestabilan. Sistem se veoma teško instalira i gotovo se nikako ne održava i nema tehničku podršku. Uz sve to, retko koji „distributer” će reći da je to besplatni sistem objavljen pod Gnuovom Opštom javnom licencom (GNU GPL).

Te 1993. godine Ijan Merdok je još uvek student kompjuterskih nauka na univerzitetu Purdju u Indijani, na kojem će diplomirati 1996. godine. Ijan je uočio značaj distribucija za dalje popularisanje Gnu-Linuksa i mane dotadašnjih distribucija. Zainteresovan za slobodni softver, a naročito za Gnu-Linuks kao slobodni operativni sistem, odlučuje da projektuje svoju linuks distribuciju na potpuno nov način i u duhu slobodnog softvera. Da bi uspeo u tome, te 1993. godine, piše Manifest Debijana. Projekat je dobio ime kao kovanica imena njegove tadašnje devojke koja će mu biti kasnije i supruga, Deb (Debora) i njegovog imena Ijan.ian-murdock-debian

U Manifestu Debijana, Ijan kritikuje dotadašnji način distribucije linuksa. On konstatuje da za budućnost Gnu-Linuks sistema nije dobro da korisnik mora da ga sastavlja od delova, praktično od nule. Dovoljno je teško samo pronaći sve delove u uslovima bez interneta, pa još treba sve te delove kompajlirati, instalirati i sastaviti u funkcionalnu celinu. Zato je, po njemu, budućnost u distribucijama koje će kreirati neko na korist svih budućih korisnika. Po njemu, bilo je pogrešno što su tada distribucije kao što je SLS kreirali pojedinci ili male izolovane grupe, jer njihov proizvod ne može da odslikava želje i potrebe svih budućih korisnika. Uočio je i da tadašnje distribucije imaju lošu tehničku podršku i skoro nikako se ne održavaju.

Manifest Debijana poziva na kreiranje nove Gnu-Linuks distribucije koja treba za razliku od dotadašnjih distribucija da bude laka za instalaciju, prilagodljiva različitim konfiguracijama hardvera, modularna tako da korisnik može da je prilagodi svojim potrebama. Posebno je naglašeno u Manifestu da Debijan osim toga što treba da bude oprezno i savesno sastavljen kako bi bio potpuno funkcionalan u trenutku instalacije, mora sa istom pažnjom da bude održavan i podržan u dužem vremenskom periodu. Korisnici osim sistema treba da imaju na raspolaganju i tehničku podršku, štampana uputstva, priručnike i sve ostalo što je bitno krajnjem korisniku.

Vrlo važna promena u načinu razvijanja linuks distribucija je ta da se Debijan razvija potpuno otvoreno. To znači da se projektu može priključiti svako ko ima iskustva u bilo kojoj oblasti. Time se obezbeđuje da već u fazi razvoja Debijana, u njega budu ugrađene funkcije po željama korisnika.

Manifest Debijana je predvideo način distribucije ovog sistema. S obzirom na nerazvijenost interneta, distribucija na fizičkim medijima je bila neophodnost. Odlučeno je da se distribucija Debijana na fizičkim medijima, tehnička dokumentacija i priručnici povere Fondaciji za slobodni softver (eng. Free Software Foundation) i novoformiranom Debijan Linuks udruženju (eng. DebianLinux Association). Ovim se izbegavaju posrednici i sticanje profita na račun Debijana. Sama cena ovog sistema je bila nešto viša od troškova medija i poštarina. Ovaj višak (marža) je onda bio usmeravan na dalji razvoj slobodnog softvera (ne samo Debijana).vayfiwin

Ijan je Manifestom Debijana postavio temelje za dalji razvoj linuks distribucija. Ovakav otvoreni način razvoja distribucije omogućio je da Debijan projekat bude dugovečan i neotporan na kadrovsku strukturu. Ijan je samo tri godine bio lider Debijan projekta, ali se zbog dobrih temelja, njegov odlazak sa liderske pozicije nije osetio. I dan — danas Debijan je jedna od vodećih linuks distribucija.maxresdefault

Vremenska linija razvoja linuks distribucija pokazuje da su iz pradistribucije SLS izrasle tri vodeće grane. Jedna je Slakver (eng. Slackware), grana za koju smo ranije rekli da je savršeni dinosaurus koji je direktan potomak SLS-a i koji se razvija na starinski način upornošću jednog čoveka, Patrika Folkerdinga. Druga grana je komercijalna grana oko Red Hat distribucije. I treća, najveća, oko Debijana sa stotinama manjih grančica.

Hvala Ijanu za ovo bogatstvo koje sada imamo. Neka počiva u miru.