Mejker NS pokret

Autor: Dejan Maglov

Sedmog januara 2016. će biti tačno deset godina otkada je prvi put objavljen Mejk magazin (eng. Make magazine), što se može smatrati početkom stvaranja Mejker pokreta. Ovo je dobar povod da intervjuišemo jednog od osnivača Mejker NS zajednice, Zorana Rončevića. Oni koji su bili na ovogodišnjoj Barkamp konferenciji imali su prilike da vide Zorana i saznaju nešto o Mejker pokretu. Za one druge koji nisu bili prisutni na Balkonu 2k15, postoji snimak predavanja na Jutjub kanalu konferencije.

LiBRE!: Zdravo, Zorane. Hvala što si pristao na ovaj intervju za časopis LiBRE! Za početak postavio bih ti pitanje u vezi sa mejker filozofijom. Šta je suština Mejker pokreta?
Zoran: Prvo da se zahvalim na pozivu na ovaj intervju. Za početak da objasnim odakle pojam mejker (eng. maker). U osnovi, to podrazumeva stvaranje, kreiranje. Na predavanju na Balkonu 2k15, prva stvar koju sam izdvojio iz jednog Mejker manifesta je činjenica da samo čovek ima sposobnost stvaranja. Razvoj te sposobnosti direktno utiče na razvoj čovečanstva. Prateći mnogobrojne sajtove i literaturu iz ove oblasti, video sam po rezultatima mnogih istraživanja da je došlo do slabljenja ove sposobnosti i kod visoko obrazovanih kadrova. Prst krivice je usmeren na sistem obrazovanja koji je isuviše teorijski i, verovali ili ne, na nedostatak igre u detinjstvu.

Moderna tehnologija je zatvorila decu u sobe, gurnula im mobilne telefone i internet u ruke, i time je ugušila ono najvrednije kod mladih – druženje i stvaralački duh. Zadatak Mejker pokreta je da to promeni. Informacione tehnologije, iako su najprisutnije, samo su jedna od tehnologija koja je interesantna mejkerima. IT već postoji, a mejkeri teže da stvore nešto novo. Cilj mejkera nije da nauče nekoga da koristi računarom numerički upravljanu mašinu, nego da je naprave od starih DVD-jeva, da bi sutra u stvarnom poslovnom okruženju bili sposobni da stvore novu tehnologiju.

LiBRE!: Lokalne zajednice okupljene oko slobodnog i besplatnog otvorenog softvera sve češće se organizuju u hakerspejsove. Ovo predstavlja proširenje delatnosti zajednice sa proste pomoći početnicima da ovladaju korišćenjem slobodnog softvera na novi nivo koji podrazumeva razvoj softvera, slobodnog hardvera pa čak i razvoj IoT (eng. Internet of Things— Internet inteligentnih uređaja). U čemu je razlika između hakerspejsova (hakerskih radionica) i mejkerspejsova (stvaralačkih radionica)?
Zoran: Na ovo pitanje bih odgovorio jednim primerom. Za razliku od raznih kurseva i radionica koje se tradicionalno organizuju za učenje C-a (ili nekog drugog programskog alata), na kursu koji smo mi organizovali podelili smo polaznicima Arduino uređaje i radimo svaku komandu kroz praktičnu primenu. Prost primer je vežba sa poslednjeg časa: if (pritisnut_taster) then upali_lampicu(). Na istom tom kursu, umesto gotovih kupovnih dodataka za Arduino, koristili smo male pločice koje su testericom (sećate se toga sa tehničkog iz osnovne škole) članovi mejkerspejsa isekli i na njih zalemili komponente.

Da budem iskren, ne vidim veliku razliku između ta dva pojma. Kada pozovem osnivača Tilda Center hakerspejsa u Novom Sadu, razgovor počinje sa „Halo, hakeru, ovde mejker…”.

LiBRE!: U prilog ovome što vi, mejkeri, pričate pomenuo bih konstataciju da je danas vreme intenzivnog razvoja tehnologije i da kao nikad u istoriji čovečanstva veoma mali broj ljudi zaista zna kako ta tehnologija funkcioniše. Do samo pre deset godina barem pola vozača je znalo da popravi svoj automobil, danas je taj broj mnogostruko manji zbog upliva novih tehnologija koji se kroz opšti obrazovni sistem ne proučavaju. Ranije se češće moglo čuti da se IT stručnjaci dele na „softveraše” i „hardveraše”. To je vreme kad je gospodin Voja Antonić konstruisao naš prvi mikroračunar Galaksija. Pojavom Aj-bi-em računara (eng. IBM PC) hardveraši su nestali sa scene, a sve manje ljudi zna suštinski kako hardver funkcioniše. Može li se sa tim u vezi onda reći da su mejkeri novi „hardveraši” i da se tako razlikuju od hakera koji su „softveraši”?
Zoran: Mejkeri nisu „hardveraši”. Oni od postojećeg hardvera, koji uglavnom spada u mikrokontrolere, dodavanjem određenih dodataka i pisanjem softvera stvaraju nove proizvode. Evo opet jednog praktičnog primera sa sekcije. Držali smo predavanje kako radi Blutut čip, objasnili kako se programira, kako se komunicira sa njim, itd. Na sledećem času, jedan od učenika je demonstrirao svoj „proizvod”, koji se sastojao od Arduina, Blutut čipa i nekoliko releja. Ovaj proizvod mu omogućuje da u svojoj kući pali uređaje i svetlo u sobi pomoću Android telefona. Sam je napisao softver za Arduino, lemio žice i spajao komponente. Iskoristio je Android aplikaciju za upravljanje sa interneta.

Na tim časovima insistiram da polaznici prođu kroz sve tri faze: problem, projekat i proizvod. Prema tome, svaki mejkerski projekat ima softversku i hardversku komponentu. Da bi stekli sposobnost da učestvuju u svemu, mejkeri moraju poznavati hardver i softver. Ovo naravno ne znači da hakeri nemaju zavidno znanje iz poznavanja hardvera, ali po svojoj prirodi i interesovanjima imaju manje prilika da svojeručno menjaju hardver kojim rade. Treba praviti razliku između hakerspejsa i mejkerspejsa u nijansama, ali ne u smislu podela tipa hardveraš ili softveraš, već u smislu da su to dve filozofije slobode stvaranja i deljenja znanja koje se međusobno dopunjuju.

LiBRE!: Znamo da se ideja o organizovanju Mejker NS rodila početkom ove godine. Nešto o tome smo čuli na Balkonu 2k15 na kojem je bilo pomenuto pripremanje mejkerspejsa. Kako napreduje formiranje tog mejkerspejsa i kako regrutujete „seniore” koji bi trebalo da budu instruktori mejker „juniorima”?
Zoran: Da, mejkerspejs već postoji u vidu manje radionice sa ograničenim brojem mesta. Međutim, nakon prezentacije na Balkonu 2k15, desila se velika promena u konceptu rada Mejker NS pokreta. Direktan povod je bila saglasnost gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, da oformimo sekciju koja bi se bavila upravo aktivnostima koje smo planirali u radionici koja nije dovoljno velika da primi veće grupe. Uspešan početak rada sekcije u gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj” pokrenula je ideju da se fokusiramo na ovu populaciju. Takođe je pokrenuta sekcija i u gimnaziji „Laza Kostić”, koja je otvorena i za đake drugih škola. Sekcije u ove dve gimnazije su inkubatori, od kojih očekujemo da ih i druge škole uključe u svoj program, a istovremeno one nama da daju neophodno iskustvo, jer niko od nas nije ranije radio na ovakvim projektima sa učenicima. Sada je naš mejkerspejs namenjen đacima koji pokazuju veće interesovanje i nije im dovoljno ono što radimo po sekcijama.

Takođe smo uspostavili kontakt sa sekcijom robotike iz srednje tehničke škole u Somboru i sa njima smo 14. novembra učestvovali na Festivalu nauke „FiziBizi” u Somboru, gde smo prezentovali „pametne igračke”. Posebno zadovoljstvo mi daje izjava jednog seniorskog člana, docenta sa ETF-a u Zrenjaninu, da je oduševljen aktivnostima sekcije i da je odlučio da pokrene istu stvar na fakultetu.

„Seniori” su uglavnom zaposleni (ili vlasnici) nekih informaciono-tehnoloških kompanija koji imaju malo slobodnog vremena. Vremenom se ipak oformila grupa od desetak članova koji se redovno okupljaju. Na tim sastancima teme su uglavnom prezentacije novih tehnologija, komparativne analize različitih proizvoda, razmena iskustava u praktičnim primenama.

LiBRE!: Koje su tehnologije na koje ćete obratiti pažnju na tim sekcijama i zašto baš te? Valjda smo se složili da mejkeri mogu da obrađuju bilo koju tehničku tehnologiju ali fizički ne mogu sve.
Zoran: Moram da priznam da, da bi čitav pokret u potpunosti bio mejkerski, bilo bi potrebno uključiti i druge tehnologije, pre svega mašinstvo, ali u ovom momentu ni mi kao organizatori nemamo takve kapacitete, a ni škole infrastrukturu. Ne možemo sad sve učionice pretvoriti u radionice. Uostalom, nije ni ideja da menjamo sistem obrazovanja, nego da pomognemo deci da shvate da ono što uče kroz tradicionalno obrazovanje mogu i trebalo bi da primene u praksi. Da bi projekat sekcija uspeo, moraćemo da osluškujemo želje i interesovanja učenika. Sekcije nisu obavezni predmet, pa ako budemo radili nešto što njih neće privlačiti, brzo će se sve urušiti.

U ovom momentu postoji veliko interesovanje za nove uređaje koji spadaju u kategoriju mikroračunara i za praktične vežbe iz programiranja. Spoj ove dve oblasti daje nam dovoljno prostora za razvoj kreativnosti i stvaralaštva kod mladih, što nam je krajnji cilj koji želimo da postignemo. Oni su internet generacija sa mobilnim telefonima u rukama, tako da ćemo se posvetiti i primeni toga u oblasti pametnih servisa, na koje se takođe posvećuje puno pažnje u industrijski razvijenim regionima.

LiBRE!: Podržavamo ulazak Mejker NS-a u škole i raduje nas da je ta ideja naišla na razumevanje kod odgovornih ljudi u obrazovanju. Ovo znači da kod nastavnog osoblja postoji svest da nešto ovako nedostaje u postojećem obrazovnom sistemu, verovatno zbog nedostatka para i tromosti administracije. Ako već pomenuti predmet opšteg tehničkog obrazovanja nije zvanično dopunjen gradivom o novim tehnologijama, to može da se dopuni odgovarajućom sekcijom. Sekcija može da bude rešenje za tromost administracije u smislu brže promene nastavnih planova, ali ne rešava problem nedostatka novca. Opremanje mejkerske radionice je prilično skupo a zahteva i stalno buduće finansiranje. Imate li planove kako će se ove sekcije finansirati s obzirom da većina škola nema dovoljan budžet da pokrije ovakav projekat?
Zoran: Mislim da ovde postoji problem u neinformisanosti administracije i uprave koje vode školstvo. Uzmimo za primer Razberi Pi (eng, Raspberry Pi), koji je svoju primenu našao upravo u školstvu. Cena ovog uređaja na domaćem tržištu, sa svim dodacima, ne prelazi devet hiljada dinara. Sav softver koji se isporučuje je, kako vi to navodite, slobodan i besplatan. Dobijate grafičko okruženje za linuks platformu, Pajton, Noud Džej-es (eng, NodeJS), Skreč (eng. Scratch)… Pre nekoliko dana je lansiran Razberi Zero model, koji košta pet dolara. Arduino se preko oglasa može naći do 1200 dinara i manje. Možete videti da su budžeti za IoT projekte i sekcije desetostruko manji od učionica sa ličnim računarima i Vindouz operativnim sistemima. Ovde bih iskoristio priliku da spomenem i firmu „Mikroelektronika” iz Beograda koja je ove godine svoj proizvodni program proširila upravo na IoT komponente. Imamo svoj srpski Arduino pod nazivom „Flip end Klik” (eng. „Flip&Click”) (istorija se ponavlja kao nekad sa Antonićevom „Galaksijom”). Na samo spominjanje čime će se baviti sekcije, dobili smo inicijalnu donaciju u vidu uređaja i senzora. Jedino što su tražili da ta donacija ne skuplja prašinu, nego da se zaista i koristi. Ako mi odradimo naš deo zadatka, podržavaće nas i dalje. Njihov drugi proizvod Flou-po (eng. FlowPaw) se koristi u nemačkim školama za nastavu robotike.

Pravimo analizu koliko je inicijalno potrebno da se investira za formiranje fakultativnog predmeta u gimnaziji jer kapacitet sekcije nije dovoljan da podrži sve zainteresovane učenike. Uklapamo se u cifru od oko dve hiljade evra (bez donacija). U postojećoj učionici za informatiku mislim da ima, po slobodnoj proceni, oko dvadeset hiljada vredne opreme (ovde uzimam u obzir i cenu operativnih sistema). Dobar menadžment u školama će veoma lako naći sredstva izvan republičkog budžeta ako se dobro prezentuje plan rada. Zato smo i u dogovoru sa direktorima odlučili da u potragu za finansijama krenemo tek po postizanju prvih rezultata.

LiBRE!: Slažemo se da je mejkerska učionica znatno jeftinija od učionice za informatiku. Nemaju sve škole učionice za informatiku jer nemaju para, a one škole koji je imaju, pitanje je da li će imati i za mejkersku učionicu. Pre ili kasnije će većini škola biti potrebna finansijska pomoć da bi mogli da krenu sa ovom fakultativnom nastavom, a u drugim školama koje su već krenule sa programom biće potrebno nadograditi opremu. U tom cilju, imate li plan kako prikupiti potrebne donacije u budućnosti da bi projekat dugoročno bio uspešan?
Zoran: Kada rezultati rada budu vidljivi, a to će se meriti brojnošću polaznika i njihovim zadovoljstvom, taj problem će polako nestati. Srećom, u ovom mejker pokretu učestvuju ljudi koji koriste svoje poslovne veze da promovišu čitavu stvar. Tako je, recimo, DunavNET iz Novog Sada, naš partner na ovom projektu, prezentovao rad ovih sekcija na jednom od univerziteta u Brazilu, kao i na nedavnoj IoT konferenciji koja je održana u Milanu. Svi su pokazali veoma veliko interesovanje jer nema puno ovakvih projekata ni u drugim zemljama. Onda ne treba da vas čudi što su na poslednjem času sekcije predavanje držala dva stručnjaka iz Italije. Često zanemarujemo da se i znanje plaća. Polugodišnji kurs za školsku decu, kako su ga organizatori nazvali, iznosi oko 400 evra po polazniku. Ukupan broj polaznika svih sekcija prelazi brojku od trideset, pa pomnožite. Donacije u opremi su vidljive, imate neke kutije koje donesete, ali ja sam slobodan da kažem da donacije u znanju koje obezbeđuju predavači i instruktori daleko prevazilaze vrednost opreme. Bez opreme ne možete da krenete i zato smo obezbedili potrebnu početnu opremu, a nadogradićemo je kada pokažemo finansijerima rezultate svog rada.

Naglašavam ponovo, jeftin hardver koji koriste mejkeri, u odnosu na cene tehnologije ličnih računara, olakšao je prenos znanja na mlađe naslednike. Fokusiramo se na to da mejker filozofija teži ka stvaranju nečega, a ne ka plaćanju preskupih brendiranih proizvoda, kao što filozofija slobodnog i otvorenog softvera potencira upotrebu slobodnog umesto skupog licenciranog softvera.

LiBRE!: Koji su budući pravci razvoja Mejker NS pokreta?
Zoran: Kao što ste mogli uočiti, ovaj pokret se razvija u dva pravca. Prvi pravac je onaj od kojeg je sve i počelo – putem virtuelnog udruženja preko portala http://www.meetup.com/makers-ns/.

Broj članova se konstatno povećava. Davno smo prebacili cifru od stotinu registrovanih članova. Preko ovog portala i danas organizujemo sastanke koji su namenjeni, kako smo ih nazvali u ovom razgovoru, „seniorima”. Na poslednjem skupu smo se dogovorili da održimo tradiciju okupljanja jednom mesečno. Informacije o mestu, vremenu i temi skupa se mogu naći na pomenutom portalu. I ovaj put pozivamo da se na tim skupovima pojavi što više onih koji su se registrovali na portalu. Jedan od problema je što su mnogi registrovani članovi iz Beograda gde ne organizujemo skupove. Dobro bi bilo da se neko pozabavi ovim pokretom i proba da oformi aktivnu grupu u Beogradu ili u nekom drugom gradu.Drugi pravac razvoja je rad sa „juniorima”. Da bih približio sadržaj i onima koji ne dolaze na sekciju, pokrenuo sam sajt http://maker.rs. Počelo je kao IoT blog, sada je mesto gde se nalaze predavanja sa sekcija, ili prilozi koji su namenjeni sticanju osnovnog znanja iz ove oblasti. Ima više edukativnog sadržaja nego informacija o radu Mejker NS-a. Priznajem da je sadržaj sajta prilično „tanak”, takođe sam svestan da se nalazimo u eksperimentalnoj fazi rada, a kada se iskristališe forma u kojoj će se odvijati rad pokreta, sigurno će i ovaj sajt doživeti ozbiljnu rekonstrukciju. Zasada, direktno informisanje „juniora” principom „od uha do uha” obezbeđuje dovoljnu zainteresovanost koju mi možemo u ovom trenutku da pružimo svojim „seniorskim” kapacitetima.

LiBRE!: Zorane, hvala što si odvojio vreme da daš ovaj intervju i informišeš naše čitaoce o Mejker NS pokretu. Za kraj, zamolili bismo te da nam, u skladu sa prednovogodišnjom euforijom, otkriješ barem deo planova Mejker NS-a za sledeću godinu.
Zoran: Hvala i vama na ukazanom poverenju i pozivu na ovaj intervju. Nadam se da smo zajedno malo približili mejkerski pokret vašim čitaocima. Naravno, pozivam sve, ne samo da se priključe našem mejkerskom pokretu, nego i da sami u svom okruženju pokrenu slične stvari. Da privuku što više mladih i videće da rad sa njima pričinjava izuzetno veliko zadovoljstvo.

Planovi za sledeću godinu su veliki. Ako sve bude kako treba, pojavićemo se početkom maja sa učenicima na međunarodnoj konferenciji u Novom Sadu, na temi „Pametan grad i selo”. Ideja je da se, nakon te manifestacije, najbolji timovi pojave na konferenciji „IoT vik” (eng. „IoT week” – Sedmica internet inteligentnih uređaja) (http://iot-week.eu/) koja je nesumnjivo centralni događaj na svetskom nivou iz ove oblasti. Tu su ideje i o organizovanju raznih međuškolskih takmičenja iz robotike i automatike.

Šta da kažem za kraj osim: pozdrav svim hakerima od mejkera iz Novog Sada.

Zahvaljujemo se još jednom Zoranu Rončeviću i želimo njemu i mejkerima srećnu i uspešnu novu 2016. godinu i da im se svi zacrtani planovi ostvare. LiBRE! časopis će i ubuduće pratiti akcije Mejkera NS i obaveštavati o tome naše čitaoce.