10 правила Зен програмера

Превод: Владимир Цицовић

Аутор: Christian Grobmeier

10 правила Zen програмера настала су приликом размишљања самог аутора о ефикасном програмирању. Сам аутор је почео да практикује Zen 2006. године. Узео је најбоље од Zen филозофије и почео да користи унутар свог посла.

Ових 10 правила су тачке водиље за све програмере који се питају „како постати бољи програмер”.

Ако радиш на једном задатку, онда ради само на њему. Започињање више задатака не доноси брзину, напротив, ствара више грешака. Ако спавате – спавајте, али не сањајте линије кôда.

Ако морате радити на вашем software-у обавезно испразните ваше памћење. Прије него почнете, избаците из главе све глупости и размишљања. Ако вас заокупља проблем, онда не дозволите да утиче на вас. Ако је проблем толико тежак, онда немојте радити. Ако има нешто занимљиво на неком сајту, на вашем instant mesenger-у, IRC-у, или email-у – оставите то за касније. Ако знате какав је то осјећај када се пробудите ујутру, а ваш мозак је смирен и празан, онда сте на добром путу да постигнете празнину која вам омогућава већи ефекат рада.

Сјетите се тренутка када сте били почетник. Све вас је занимало. Тај почетнички ум је био радознао, тражио је нова сазнања о технологији и како нешто ради унутар вашег software-а. Увијек покушајте видјети software са тачке почетника. Сваки software, чак и када се копира, увијек је различит. Увијек има другачију употребу, коришћење и сврху, тако да је потребно да се гледа мало више из угла почетника.

Неки програмери имају велики его, и то им представља проблем. Једноставно, нема времена да се развија его. Зашто трошити вријеме да се постане познати програмер? Ко одлучује о вашем квалитету као програмера – ви? Други? Вјероватно. Али, зашто поредити жабе и бабе? Сваки човјек је индивидуа, тек понека заједничка особина је присутна код већине. Добар си у Java-и. Друга особа је добра у куглању. Ко одлучује шта је боље, ако у одређеном тренутку одређени квалитет утиче позитивно? Учите од почетника, учите из свог искуства у исто вријеме. Kodo Sawaki једном је рекао: „Ниси битан”. Размислите о томе.

Ако идете на одређени циљ који треба постићи у животу, онда сте већ изгубили „игру”. Радите најбоље што можете, циљ ћете сигурно постићи након дужег времена. Не идите директно према циљу, већ уложите труд да радите јако добро то што радите. Постизање циља ће доћи само од себе. Желите радити наредних 20 година како бисте постали шеф одјељења? Зашто не бисте радили напорно сваки дан, јер је напоран рад понекад и забава? Zen каже: дан без рада је као дан без хране. Нема потребе да послије 20 година будете задовољни и сретни. Можете бити сретни управо сад. Ствари се мјењају. Можете се разболити, можете бити отпуштени. Нико вам не гарантује да ће наредних 20 година ићи како сте планирали. Зато будите сретни сада. Радите напорно. Сваки дан ће вам бити изазов и представљаће најбоље у вашем животу. Послије 20 година радо ћете се сјећати тих дана. Можда постигнете циљ, можда одете и даље од тога – али засигурно сва сјећања вам остају, и предивних 20 година. Ако вам посао у вашој компанији одузима срећу, не доноси вам задовољство већ претјерану бригу и проблеме – једноставно напустите. Пронађите ону компанију која вам одговара. Такође, ако немате циљ – одлазак из такве компаније је врло једноставан.

Ако немате ништа паметно да кажете, ћутите. Не трошите вријеме ваших колега. Замислите да свако ћути и да свако гледа своја посла, да не постоји трошење туђег времена глупостима. Покушајте да што мање идете на нерве вашим колегама. Ако не развијате его и притом говорите ствари које се тичу вас, већ сте на добром путу. Не мјешајте его са вашим „искуством” и увијек упамтите: ви сте почетник. Ако неко има добру идеју, подржите је.

Сваки програмер дише, једе, живи. Требате избјегавати ствари које не волите у свом раду. Немојте дозволити да радите ствари које вас не испуњавају. Некад је потребно утрошити вријеме на провод, забаву, али наравно не све – онолико колико вас испуњава. Будите умјерени у свему. Будите свјесни свог постојања. Не дозволите да вас одвуку ствари које не волите да радите. Будите свјесни сваке ваше секунде рада и постојања.

Ако дозволите шефу да вам упропасти ваш живот онда сте ви сами криви за то. Једноставно, на одређене послове које стварно не желите да радите реците „Не”. Најгоре што може да вам се деси јесте да вам да отказ. Наравно, добар програмер увијек може и увијек ће наћи посао. Кад почнете да губите себе због посла запитајте се ко је особа која треба да каже „Не”. Наравно ви. Радите 40 сати седмично и ни минуте више.

Програмер је више од програмера. У слободно вријеме бавите се било којим хобијем који нема везе са рачунарима. Пецајте, трчите, играјте кошарку – било шта. Ако вам је неко рекао да хобији нису битни, то је превара. И тек како су битни. Ти хобији чине да се осјећате као људи.

Ружа је само цвијет. И то је то. Нема ништа специјално у тој ружи. Она ће увенути, доћи ће ново прољеће и све испочетка. Тако и ваш software. Он ће радити на милионима рачунара широм свијета, а онда ће се све промјенити. И све тако у круг. Ваш software је производ који има почетак, живот и крај. Не правите од обичних тривијалности и случајности нешто специјално. Просто прихватите да је тако и увијек може бити другачије. Живите и са промјенама.