Intervju sa Florian-om Effenberger-om (The Document Foundation)

Autor: Aleksandar Vesić

Pitanja sastavio: Goran Rakić

The Document Foundation je neprofitna fondacija koja promoviše softver otvorenog kôda za rad sa dokumentima, koja je registrovana u Nemačkoj. Osnovali su je članovi OpenOffice.org zajednice sa ciljem da naprave i održavaju OpenOffice fork, pod nazivom LibreOffice.

Florian Effenberger se već godinama angažuje kao volonter u oblasti slobodnog softvera. Član je upravnog odbora Dokument fondacije (The Document Foundation), i istovremeno predsedavajući istog. Prethodno je skoro sedam godina bio aktivan u radu OpenOffice.org projekta, i to kao organizator marketinga. Njegov rad usmeren je na razvoj koncepta vezanih za upotrebu slobodnog softvera kod preduzeća, univerziteta i škola, uključujući i distribuciju softverskih rešenja zasnovanih na slobodnom softveru.

Naš dopisnik iz Minhena je imao čast da se sastane sa Florian-om i sa njim porazgovara o The Document Foundation-u i LibreOffice-u.

Možeš li da ispričaš više o svojoj ulozi u The Document Foundation-u i projektu LibreOffice? Kako je započelo tvoje interesovanje za slobodan softver?

– U oblasti slobodnog softvera sam aktivan od 2003. godine. U to vreme sam se priključio projektu OpenOffice.org, za koji sam 2004. godine preuzeo oblast marketinga za nemačko govorno područje. Kasnije sam takođe preuzeo vođenje međunarodnog marketinga i bio odgovoran za postavljanje programa na našim serverima širom sveta.

Ideju da se uspostavi samostalna fondacija za dalji razvoj slobodnog office paketa sam podržavao od samog početka, a zatim i bio jedan od osnivača The Document Foundation-a, čiji sam predsedavajući član. Primarno sam odgovoran za tehničku infrastrukturu, što znači da sam odgovoran za brigu o našim serverima i uslugama. Takođe sam odgovoran za vođenje svakodnevnih poslova fondacije, a prisutan sam i na brojnim sajmovima i lokalnim manifestacijama, gde promovišem slobodan softver. U Minhenu sam sa nekoliko prijatelja osnovao niz manifestacija, pod nazivom Open-Source-Treffen (u slobodnom prevodu Open-Source-sastanci). Sastajemo se jednom mesečno za prezentacije i razmenu ideja, a u međuvremenu je nastao i jedan izdanak Open-Source-Kochen (u prevodu Open-Source-kuvanje), koji nema nikakve neposredne veze sa besplatnim softverom, ali su dobrodošli svi koji vole dobru hranu i diskusije vezane za OSS.

Uskoro će treća godišnjica od objave fondacije i početka projekta. Šta su najznačajniji rezultati od tada?

– Gledajući unazad, mogu da kažem da je stvaranje fondacije i put ka nezavisnosti bio apsolutno pravi potez. Prosto je opčinjavajuće kako se brzo razvija sam projekat, koliko se ljudi širom sveta angažuju, i koliko ljudi danas koriste LibreOffice – uključujući ne samo privatne korisnike, nego i mnogo firmi, preduzeća, državnih uprava i službi. Sa trenutnom verzijom 4.0, koja je objavljena u februaru 2013, dodali smo nekoliko novih funkcija koje su dostupne jedino u LibreOffice-u, a koje su rezultat saradnje između stotina ljudi širom sveta.

Meni lično je najdraže što sam u prilici da vidim koliko dobro funkcioniše globalna saradnja, kako ljudi daruju ne samo svoje vreme i veštine, već i njihovu strast i posvećenost projektu. Tokom godina sam stekao ne samo mnoge saradnike, nego i puno dobrih, bliskih prijatelja, raštrkanih po celom svetu. Veoma sam zahvalan zato što sam deo takve zajednice, koja je stvarno nešto posebno.

LibreOffice je danas konačno pravi projekat slobodnog softvera atraktivan za programere, pisce dokumentacije, prevodioce, kontrolore kvaliteta i sve druge kreativne aktiviste. Šta je najviše tome doprinelo: copyleft licenca bez prepreka za učešće, hakerski duh cele zajednice ili nešto treće?

– Osnivanje fondacije, jedne istinski nezavisne organizacije koja prati meritokratske principe (oni koji doprinose imaju pravo glasa), koja je otvorena i poseduje strogu transparentnost, bio je najvažniji i odlučujući korak koji je već od prvog dana doprineo tome da steknemo nove saradnike – njihov broj raste iz dana u dan. Takođe, i LGPLv3 licenca koju koristimo ima važnu ulogu u cilju ojačavanja zajednice. Drugi ključni argument je da mi ne zahtevamo od saradnika tzv. Copyright Assignment. Pored toga, investirali smo veoma puno truda za smanjenje početnih prepreka – tako su mnogi nemački komentari koji se nalaze u izvornom kôdu prevedeni; korišćenjem Easy Hacks smo integrisali nove programere u sam projekat, a uspešno doprinosimo i u Google Summer of Code. Takođe smo redovno prisutni na brojnim međunarodnim manifestacijama da promovišemo sebe kao i slobodni softver. Sve ovo ima značajan udeo u tome da je danas LibreOffice jedan od najvećih projekata u svetu slobodnog softvera koji neprekidno raste.

Koliko je važno za uspešan projekat slobodnog softvera da bude prisutan i uživo „dalje-od-tastature” (AFK)? Da li postoje neki susreti zajednice, prisustvo na sajmovima, konferencijama?

– Fasciniran sam kako je u današnje vreme moguća saradnja ljudi širom sveta, zahvaljujući mogućnostima interneta, kao i putem video konferencije i Screensharing-a. Pored svega, lični kontakt je ipak nezamenljiv, zbog čega mi učestvujemo ne samo na mnogim manifestacijama, već i sami održavamo svoje skupove – kao na primer LibreOffice Conference, koja se održava jednom godišnje i svaki put u drugoj državi, ili tzv. HackFest skupovi koji se održavaju najmanje dvaput godišnje. Kroz rad na računarima, od kolega često postanu bliski i dobri prijatelji – a sa prijateljima želiš da se sastaneš i dobro provedeš, da radiš i neke druge stvari a ne samo razglabati o temama vezanim za posao. Ukratko, lični sastanci su za nas sastavni deo rada na projektu i nije ih moguće zameniti bilo čim.

Skoro svake nedelje na portalu Evropske komisije pojavi se nova vest o prelasku neke javne uprave na LibreOffice. Znači li to da je danas lakše usvojiti LibreOffice i šta Dokument fondacija čini da promoviše korišćenje slobodnog softvera u javnoj upravi?

– Od osnivanja LibreOffice projekta, mnoge javne uprave su prešle na LibreOffice, a taj broj se kontinuirano povećava. Mi kao fondacija pokušavamo da edukujemo o prednostima slobodnog softvera i otvorenih standarda, a mi sami smo takođe član raznih klubova i udruženja, i na taj način pokušavamo da širimo našu ideju. Takođe smo u redovnom kontaktu sa brojnim javnim ustanovama i prisutni smo na raznim događajima u javnom domenu.

Dokument fondacija učestvuje u daljem razvoju OpenDocument formata pri OASIS-u. Kakvo je stanje ODF ekosistema danas i kolika je važnost otvorenih standarda za zajednicu slobodnog softvera? U kojoj fazi je ISO standardizacija za ODF 1.2?

– Dokument fondacija je član grupacije OASIS, konzorcijuma koji standardizuje ODF format, i mi tu imamo aktivnu ulogu. ODF je tema od važnosti za nas, jer je osnovni format za LibreOffice, i sve više korisnika upravo iz javnog i poslovnog sektora prelazi na slobodni i otvoreni ODF format, pritom često dajući prednost LibreOffice-u kao kancelarijskom paketu.

Da se vratimo na LibreOffice projekat. Projekat sa 13 miliona linija kôda sigurno zahteva i razgranatu infrastrukturu. Koje sve servise održava Dokument fondacija kako bi razvoj LibreOffice-a tekao neometano?

– Od samog nastanka projekta smo uradili veoma mnogo za programere. Pored već pomenutih Easy Hacks i Hack Fests, mi takođe pružamo puno infrastrukture na korišćenje, da bi programerima olakšali život što je više moguće. Novina kod nas je na primer, upotreba Gerrit-a, ogroman broj Tinderbox-ova tj. Buildbots-ova, wiki stranica sa velikim brojem ekstenzija za programere, i još mnogo toga. Putem naših (svakom dostupnih) mailing-listi razmenjujemo redovno mišljenja i pokušavamo da odmah odgovorimo na potrebe i želje svih učesnika u projektu. Važna oblast za nas je na primer lokalizacija – ne samo da je sam program dostupan na različitim jezicima, već i infrastrukturu pokušavamo da ponudimo na što je moguće više jezika kako bi početne barijere bile što manje.

Naše čitaoce u Srbiji će sigurno obradovati podrška za locl varijante u OpenType fontovima koja dolazi u izdanju 4.1, što omogućava ispravan prikaz srpskih oblika nekih ćiriličnih slova. Koliko je podrška za „male” jezike važna za LibreOffice, na koliko jezika je lokalizovan paket?

– Trenutno je LibreOffice dostupan na 110 jezika, dok su naredni u pripremi. Pored projekata iz oblasti slobodnog softvera, mi takođe podržavamo veliki broj jezika i dijalekata, čija se lokalizacija kod komercijalnog softvera često ne isplati. To je deo naše ideje da se omogući da što više ljudi učestvuje u digitalnom svetu, i da im se omogući pristup profesionalnom softveru.

Da li svako može da se uključi u razvoj i promociju LibreOffice-a? Koje su sve zanimljive aktivnosti na raspolaganju?

– Svako može da se pridruži LibreOffice-u, bez obzira na to kojim jezikom govori ili koliko godina ima. Mi imamo kod nas učenike, studente, penzionere, lekare, advokate, arhitekte, mlade i stare, ljude koji time zarađuju svoj novac, baš kao i ljude koji to rade isključivo u svoje slobodno vreme. Pored programiranja, postoji niz drugih oblasti, kao što su: marketing, lokalizacija, dokumentacija, osiguravanje kvaliteta, dizajn ili uređenje internet stranice, gde postoji mogućnost angažovanja.

Zahvaljujemo se Florian-u na ovom intervjuu, a LibreOffice projektu želimo još više uspeha u budućnosti.