Интервју са Florian-ом Effenberger-ом (The Document Foundation)

Аутор: Александар Весић

Питања саставио: Горан Ракић

The Document Foundation је непрофитна фондација која промовише софтвер отвореног кôда за рад са документима, која је регистрована у Немачкој. Основали су је чланови OpenOffice.org заједнице са циљем да направе и одржавају OpenOffice fork, под називом LibreOffice.

Florian Effenberger се већ годинама ангажује као волонтер у области слободног софтвера. Члан је управног одбора Документ фондације (The Document Foundation), и истовремено председавајући истог. Претходно је скоро седам година био активан у раду OpenOffice.org пројекта, и то као организатор маркетинга. Његов рад усмерен је на развој концепта везаних за употребу слободног софтвера код предузећа, универзитета и школа, укључујући и дистрибуцију софтверских решења заснованих на слободном софтверу.

Наш дописник из Минхена је имао част да се састане са Florian-ом и са њим поразговара о The Document Foundation-у и LibreOffice-у.

Можеш ли да испричаш више о својој улози у The Document Foundation-у и пројекту LibreOffice? Како је започело твоје интересовање за слободан софтвер?

– У области слободног софтвера сам активан од 2003. године. У то време сам се прикључио пројекту OpenOffice.org, за који сам 2004. године преузео област маркетинга за немачко говорно подручје. Касније сам такође преузео вођење међународног маркетинга и био одговоран за постављање програма на нашим серверима широм света.

Идеју да се успостави самостална фондација за даљи развој слободног office пакета сам подржавао од самог почетка, а затим и био један од оснивача The Document Foundation-а, чији сам председавајући члан. Примарно сам одговоран за техничку инфраструктуру, што значи да сам одговоран за бригу о нашим серверима и услугама. Такође сам одговоран за вођење свакодневних послова фондације, а присутан сам и на бројним сајмовима и локалним манифестацијама, где промовишем слободан софтвер. У Минхену сам са неколико пријатеља основао низ манифестација, под називом Open-Source-Treffen (у слободном преводу Open-Source-састанци). Састајемо се једном месечно за презентације и размену идеја, а у међувремену је настао и један изданак Open-Source-Kochen (у преводу Open-Source-кување), који нема никакве непосредне везе са бесплатним софтвером, али су добродошли сви који воле добру храну и дискусије везане за OSS.

Ускоро ће трећа годишњица од објаве фондације и почетка пројекта. Шта су најзначајнији резултати од тада?

– Гледајући уназад, могу да кажем да је стварање фондације и пут ка независности био апсолутно прави потез. Просто је опчињавајуће како се брзо развија сам пројекат, колико се људи широм света ангажују, и колико људи данас користе LibreOffice – укључујући не само приватне кориснике, него и много фирми, предузећа, државних управа и служби. Са тренутном верзијом 4.0, која је објављена у фебруару 2013, додали смо неколико нових функција које су доступне једино у LibreOffice-у, а које су резултат сарадње између стотина људи широм света.

Мени лично је најдраже што сам у прилици да видим колико добро функционише глобална сарадња, како људи дарују не само своје време и вештине, већ и њихову страст и посвећеност пројекту. Током година сам стекао не само многе сараднике, него и пуно добрих, блиских пријатеља, раштрканих по целом свету. Веома сам захвалан зато што сам део такве заједнице, која је стварно нешто посебно.

LibreOffice је данас коначно прави пројекат слободног софтвера атрактиван за програмере, писце документације, преводиоце, контролоре квалитета и све друге креативне активисте. Шта је највише томе допринело: copyleft лиценца без препрека за учешће, хакерски дух целе заједнице или нешто треће?

– Оснивање фондације, једне истински независне организације која прати меритократске принципе (они који доприносе имају право гласа), која је отворена и поседује строгу транспарентност, био је најважнији и одлучујући корак који је већ од првог дана допринео томе да стекнемо нове сараднике – њихов број расте из дана у дан. Такође, и LGPLv3 лиценца коју користимо има важну улогу у циљу ојачавања заједнице. Други кључни аргумент је да ми не захтевамо од сарадника тзв. Copyright Assignment. Поред тога, инвестирали смо веома пуно труда за смањење почетних препрека – тако су многи немачки коментари који се налазе у изворном кôду преведени; коришћењем Easy Hacks смо интегрисали нове програмере у сам пројекат, а успешно доприносимо и у Google Summer of Code. Такође смо редовно присутни на бројним међународним манифестацијама да промовишемо себе као и слободни софтвер. Све ово има значајан удео у томе да је данас LibreOffice један од највећих пројеката у свету слободног софтвера који непрекидно расте.

Колико је важно за успешан пројекат слободног софтвера да буде присутан и уживо „даље-од-тастатуре” (AFK)? Да ли постоје неки сусрети заједнице, присуство на сајмовима, конференцијама?

– Фасциниран сам како је у данашње време могућа сарадња људи широм света, захваљујући могућностима интернета, као и путем видео конференције и Screensharing-а. Поред свега, лични контакт је ипак незаменљив, због чега ми учествујемо не само на многим манифестацијама, већ и сами одржавамо своје скупове – као на пример LibreOffice Conference, која се одржава једном годишње и сваки пут у другој држави, или тзв. HackFest скупови који се одржавају најмање двапут годишње. Кроз рад на рачунарима, од колега често постану блиски и добри пријатељи – а са пријатељима желиш да се састанеш и добро проведеш, да радиш и неке друге ствари а не само разглабати о темама везаним за посао. Укратко, лични састанци су за нас саставни део рада на пројекту и није их могуће заменити било чим.

Скоро сваке недеље на порталу Европске комисије појави се нова вест о преласку неке јавне управе на LibreOffice. Значи ли то да је данас лакше усвојити LibreOffice и шта Документ фондација чини да промовише коришћење слободног софтвера у јавној управи?

– Од оснивања LibreOffice пројекта, многе јавне управе су прешле на LibreOffice, а тај број се континуирано повећава. Ми као фондација покушавамо да едукујемо о предностима слободног софтвера и отворених стандарда, а ми сами смо такође члан разних клубова и удружења, и на тај начин покушавамо да ширимо нашу идеју. Такође смо у редовном контакту са бројним јавним установама и присутни смо на разним догађајима у јавном домену.

Документ фондација учествује у даљем развоју OpenDocument формата при OASIS-у. Какво је стање ODF екосистема данас и колика је важност отворених стандарда за заједницу слободног софтвера? У којој фази је ISO стандардизација за ODF 1.2?

– Документ фондација је члан групације OASIS, конзорцијума који стандардизује ODF формат, и ми ту имамо активну улогу. ODF је тема од важности за нас, јер је основни формат за LibreOffice, и све више корисника управо из јавног и пословног сектора прелази на слободни и отворени ODF формат, притом често дајући предност LibreOffice-у као канцеларијском пакету.

Да се вратимо на LibreOffice пројекат. Пројекат са 13 милиона линија кôда сигурно захтева и разгранату инфраструктуру. Које све сервисе одржава Документ фондација како би развој LibreOffice-а текао неометано?

– Од самог настанка пројекта смо урадили веома много за програмере. Поред већ поменутих Easy Hacks и Hack Fests, ми такође пружамо пуно инфраструктуре на коришћење, да би програмерима олакшали живот што је више могуће. Новина код нас је на пример, употреба Gerrit-а, огроман број Tinderbox-ова тј. Buildbots-ова, wiki страница са великим бројем екстензија за програмере, и још много тога. Путем наших (сваком доступних) mailing-листи размењујемо редовно мишљења и покушавамо да одмах одговоримо на потребе и жеље свих учесника у пројекту. Важна област за нас је на пример локализација – не само да је сам програм доступан на различитим језицима, већ и инфраструктуру покушавамо да понудимо на што је могуће више језика како би почетне баријере биле што мање.

Наше читаоце у Србији ће сигурно обрадовати подршка за locl варијанте у OpenType фонтовима која долази у издању 4.1, што омогућава исправан приказ српских облика неких ћириличних слова. Колико је подршка за „мале” језике важна за LibreOffice, на колико језика је локализован пакет?

– Тренутно је LibreOffice доступан на 110 језика, док су наредни у припреми. Поред пројеката из области слободног софтвера, ми такође подржавамо велики број језика и дијалеката, чија се локализација код комерцијалног софтвера често не исплати. То је део наше идеје да се омогући да што више људи учествује у дигиталном свету, и да им се омогући приступ професионалном софтверу.

Да ли свако може да се укључи у развој и промоцију LibreOffice-а? Које су све занимљиве активности на располагању?

– Свако може да се придружи LibreOffice-у, без обзира на то којим језиком говори или колико година има. Ми имамо код нас ученике, студенте, пензионере, лекаре, адвокате, архитекте, младе и старе, људе који тиме зарађују свој новац, баш као и људе који то раде искључиво у своје слободно време. Поред програмирања, постоји низ других области, као што су: маркетинг, локализација, документација, осигуравање квалитета, дизајн или уређење интернет странице, где постоји могућност ангажовања.

Захваљујемо се Florian-у на овом интервјуу, а LibreOffice пројекту желимо још више успеха у будућности.