Great Little Radio Player 1.4.6

Kada sam u jedanaestom broju LiBRE! časopisa predstavio svoj projekat, nisam ni slutio da će postojati bilo kakva potreba da se nedugo iza njega pojavi još jedan članak o istom programu. No ipak, evo nas. Verovatno postavljate pitanje – zašto ponovo čitamo o programu koji već poznajemo? Naime, pokrećemo priču o njemu jer je doživeo neke promene, te je potrebno upoznati se sa datim novinama, ali i sa činjenicama u kom stadijumu razvoja se projekat trenutno nalazi.

Neke teme pak, treba iznova pokrenuti. Iz tog razloga postavljamo pitanje – zašto uopšte potreba za još jednim player-om? Ukratko, jer ne želimo da nam se pokreće veliki i zahtevan program kada god želimo „malo muzike”. Takođe, da ne bismo morali lično praviti kolekciju muzike koju slušamo. Kada postoji neko sa druge strane „žice” ko pravi kolekciju i plejlistu, na nama je samo da kliknemo mišem na željenu kategoriju i stanicu. Prva ideja programa je bila i ostala da se na lak i, još važnije brz način, dođe do muzike; zato je glavna upotreba programa uvek bila bazirana na biranju stanica iz menija koji se poziva klikom na ikonu programa koja je opet među sistemskim ikonama.

Od kada se program pojavio, dobio sam puno e-pisama sa predlozima kako bi se program mogao razvijati, šta implementirati a šta izbaciti. To je za mene bio izazov, jer sam morao sebi priznati da mnoge stvari nisam ni znao kako da uradim. Dakle, morao sam naučiti i naučeno primeniti. Tako da, dok sam pokušavao nešto primeniti u programu, istovremeno sam to doživljavao i kao istraživački projekat. Sam čin učenja ili istraživanja mi je predstavljao pravo zadovoljstvo. No, neke promene je valjalo sačekati, iako novih ideja nije izostajalo. Ljudi su bili zainteresovani, a uvek je lepo videti da se neko zanima za ono što radite. No, ponekad je to bio problem i na drugom polju osim polja znanja. Naime, predlozi jednih korisnika su bili u suprotnosti sa predlozima drugih, pa je moralo da se procenjuje šta je zaista potrebno uraditi, a šta ne. Ipak nije sve bilo tako, dobar deo predloga je bilo moguće primeniti i kao rezultat toga većina predlagača je bila zadovoljna kada su videli da je bilo ispoštovano i usvojeno ono što su predložili. Sećam se iznenađenja jednog korisnika kada je video da je promena koju je predložio usvojena i da je nova verzija sa tom njegovom idejom izašla samo sat ili dva nakon tog njegovog datog predloga.

Hajde zato da vidimo koje je bitnije promene player doživeo:

• Unos svoje stanice. To je postalo moguće ne samo unošenjem čistog URL-a već i uvoženjem pls datoteka. S tim u vezi, implementiran je uvoz i izvoz cele kolekcije stanica.
• Golišavo ili sa kaputom. Nedugo posle inicijalne verzije, bilo je moguće birati između klasičnog interfejsa i skinovanog (ili kako to program naziva „u kaputu”). To je bilo iz tog razloga što su neki korisnici bili malo nostalgični za winamp stilom, pretpostavljam da su programeri Qmmp-a i Audacious-a slično razmišljali. A s druge strane, bilo je i onih koji su isključivo želeli prirodno okruženje. Zato postoje dva izgleda programa. Uskoro je dobijeno preko 30 kaputa, a kako je interfejs programa bio obogaćivan tako su se i kaputi morali svaki put menjati i dopunjavati. To je održavanje programa učinilo malo težim. Uskoro je došlo do promene ikona. Naime, u prilagođavanju programa, sa ciljem da isto izgleda na svakom linux sistemu, došlo je do problema jer se program oslanjao na ikone u SVG formatu. To je prouzrokovalo da zbog vektorske prirode tog formata različite veličine ikona nisu gubile na oštrini. Ipak, neki sistemi nisu mogli da ih prikazuju, pa se morao napraviti kompromis. U toj promeni ikona, i ona glavna, koja predstavlja program, je bila pojednostavljena. Dodat je i klizač za podešavanje jačine zvuka. Nedugo zatim je interfejs pojednostavljen, jer većina korisnika ipak ne gleda radio već ga samo sluša. To rešenje je zadovoljilo većinu, ali neki su ipak želeli da program stoji otvoren dok se radio reprodukuje. Iz toga je proizašla ideja da interfejs bude vidljiv a ipak da ne bude dosadan. Vizuelizacija, način da se zvuk vidi i uživa u njemu je još jedan od predloga; tako se pojavila i verzija 1.4.6 uoči čijeg izlaženja se i piše ovaj članak. Iako je za sada vizuelizacija malo jednolična (uprkos nekim podešavanjima iste), nije dosadna. Mada, lomio sam se mišlju da povećam broj vizuelnih efekata, ali se od toga odustalo jer je ovo ipak „samo” radio player.

• Informacije o muzici. Još jedna promena koja je postala značajna mnogima je ta da je bilo moguće da ako server koji „pušta” radio stanicu dostavlja i informacije o izvođaču, pesmi, onda je program to mogao prikazati korisnicima u vidu iskačućeg balončića i preko samog interfejsa.
• Mrtve stanice. Neki korisnici su se žalili da neke stanice ne reaguju pa je bilo potrebno ukloniti one „mrtve”. Morao sam se složiti da je manje u stvari više. Tako je nekih stotinak stanica bilo izbačeno. Sadašnja kolekcija broji preko 500 stanica i naravno, tendencija nije ka povećavanju broja već naprotiv ka smanjivanju, jer s vremena na vreme neka stanica ume da „umre”.
• Lokalizacija. Sve vreme izdavanja različitih promena u programu, nešto mi nije davalo mira. Program nije mogao da lepo prikazuje različite jezike. Dobro sam se namučio kako bi to uneo. Kako je samo bilo lepo videti kako program sija na ćirilici ali i na nekim drugim jezicima koji prikazuju neke tuđe „kuke i motike”. Čim sam to objavio, pojavili su se različiti ljudi koji su bili spremni da prevedu program. Mora se priznati da je interesovanje za prevođenjem bilo veće nego što je sadašnja kolekcija jezika koje program nudi. To je zato što su neki ponuđači malo neozbiljno gledali na projekat i duže vreme se nije moglo doći do njih. Tako da se odustalo od tih jezika do daljnjeg.
• Internet stranica. Zvaničan sajt projekta se morao održavati pa je i on doživeo promene. Vremenom je bilo potrebno ubaciti sekcije za pomoć korisnicima pa je rođena podstranica Tips sa video snimcima kako se šta radi. (https://sites.google.com/site/glrpgreatlittleradioplayer/)
• Drugi sistemi. U početku je ciljana platforma bio svaki sistem koji je ležao na Ubuntu-u, ali kako se čulo za program, počelo je zanimanje za to kako bi se mogao napraviti paket za instaliranje i na drugim platformama. Pored prevođenja instalacije za rpm upravnike paketa, došlo je i do saradnje sa ljudima koji održavaju Arch, Chakra, ALT i PCLinuxOS skladišta programskih paketa. U stvari, na tim sistemima se najlakše instalira program budući da se nalazi u njihovim skladištima.
• Druge promene. U međuvremenu su se pojavile i promene kao što su: pauza, bafer, povratak na podrazumevane vrednosti, minimiziranje među sistemske ikone, startovanje samo jedne instance programa istovremeno, još stanica, jezika i kaputa itd. Sve vreme se izvorni kôd pojednostavljivao i prkosio komplikacijama koje prate unos nečeg novog. Zadnja verzija je najviše promena doživela baš na polju optimizacije kôda.

Sve u svemu, ovo je bio veoma lep i uzbudljiv put promena. Kada bih rekao da sam potpuno zadovoljan programom, lagao bih; ako biste me pitali šta bih novo uneo, ne bih znao reći. Činjenica je da program treba malo „odležati” kako bi korisnici uživali u njemu, ali kako bi i sam programer pored rada imao periode jednostavnog korišćenja onoga što je napravio, inače bi se izgubila osnovna svrha programiranja. Dok se ne pojavi nova verzija ovog prijatnog alata koji u pozadini služi svima nama, pozdravljam vas sa željom da ga i dalje koristite.