Ugovor Republike Srbije sa Majkrosoftom (4. deo)

Autor: Dejan Maglov

Analiza interoperabilnosti servisa e-uprave za preduzeća

U prošlom broju smo analizirali realizaciju usvojene strategije razvoja e-uprave u Republici Srbiji iz ugla građanina. U fokusu su bili servisi za građane. Ovog puta bismo u fokus pokušali da stavimo servise za preduzeća.

Sa stanovišta srpske IT industrije, državni servisi za preduzeća su znatno bitniji. Oni mogu da opredele preduzeća da li će koristiti vlasnički ili slobodan softver. Ako se pokaže da slobodni softver ne može da komunicira sa državom, onda naročito mala preduzeća neće imati izbora da koriste slobodan softver. Eventualna ušteda koja bi se mogla ostvariti korišćenjem slobodnog softvera, onda ne bi bila od velikog značaja u odluci prilikom biranja između vlasničkog i slobodnog softvera. Posredno to znači da deo IT industrije koji bi mogao da radi održavanje i unapređenje poslovnog softvera na bazi OSS-a, ostaje bez posla u Srbiji.

Da bismo utvrdili stanje e-uprave Srbije u komunikaciji sa preduzećima, zamolili smo našeg saradnika Vladimira Popadića da nam prenese svoja iskustva.

Vlado, koliko smo mi upoznati sa preduzećem u kojem radiš, ono je do sada za svoje potrebe koristilo većinom slobodan softver. Da li smo dobro obavešteni? Čime se bavi preduzeće i koje softvere je do sada koristilo za svoje potrebe?

Preduzeće u kojem sam zaposlen, bavi se knjigovodstvenim uslugama. Osim programa za knjigovodstvo koji je vlasnički program (proizvod druge firme), sve ostalo se radi sa slobodnim programima. U to spada kompletna poslovna korespodencija i svi serveri.

Da pojasnimo čitaocima, vlasnički program za knjigovodstvo kod vas radi izvorno na slobodnom operativnom sistemu?

Ne, u pitanju je opet dovijanje slobodnog softvera, kako bi sebi obezbedio što veću upotrebljivost. Naime, knjigovodstveni program je pisan još za Windows 9x pre 2000. godine i samo je u međuvremenu unapređen. S obzirom da ne zahteva napredne grafičke elemente, uspešno i stabilno radi u Linux-u pomoću Wine-a.

U nekom neformalnom razgovoru pomenuo si i da firma u kojoj radiš, iako koristi samo Linux, ima uredno kupljenih deset Windows-ovih licenci koje vam stoje u ormanu. Zašto, kad ih niste koristili?

To je neka vrsta predostrožnosti, jer ako dođe poreska kontrola i pita za licence, dok im ja objasnim da nam nisu potrebne, lakše mi je da im pokažem da ih imamo i da su kupljene legalno. Još uvek postoji, u svesti mnogih, da je PC = Windows kao posledica obrazovanja i to od osnovnog do fakultetskog. To što obični korisnici nisu čuli za alternativu, nije mnogo bitno, ali ako to ne znaju ljudi koji su zaduženi za kontrolu i sprovođenje zakona, to može naneti mnogo štete.

Za komunikaciju sa državom sada ste osposobili jedan računar sa Windows operativnim sistemom upotrebivši jednu od neiskorišćenih licenci. Koje servise e-uprave trenutno koristite preko tog računara?

Na taj računar sam instalirao Windows 7 Starter i njime komuniciramo sa poreskom upravom, centralnim registrom i koristimo online banking (za komitenta) za unos naloga.

Za poresku upravu su trenutno dostupni servisi:

  1. prijava PDV-a
  2. ppp-pd (plate, zakupi, sve isplate fizičkim licima koje podležu oporezivanju)

Za centralni registar su dostupni servisi po preduzeću:

  1. pregled prijavljenih (odjavljenih) radnika
  2. pregled zaposlenih radnika
  3. prijava radnika
  4. odjava radnika

Za online banking :

  1. unos naloga za komitenta
  2. pregled stanja računa

Mnogi se žale da na jednom računaru ne mogu da istovremeno ostvare komunikaciju sa bankom (online banking) i sa državnim organima. Vi ste ipak uspeli da objedinite tu komunikaciju na jednom računaru. Kako? Zašto postoje problemi da jedan računar obavlja komunikaciju i sa bankom i sa državom?

Osnovni problem jesu različiti čitači kartica sa sertifikatom. Moje iskustvo govori da se različiti driver-i za čitače „ne trpe” na istom sistemu. U većini slučajeva jedan neće da radi, a može se desiti da nijedan ne radi. Mi smo dobili (za e-upravu) od Pošte mini USB čitač (stick), a od banke klasični sa velikom karticom. Na jednom pomoćnom laptopu sa licenciranim XP-om (sp2), instalirao sam čitač za online banking. Posle konsultacija sa njihovom tehničkom službom, koja je tražila XP sp3, instalacije još dodatnih programa i dodataka, napokon je proradio. Na tom laptopu sam već imao instaliran stick za sertifikaciju za e-upravu, tako da sam uspeo da osposobim oba čitača sa sertifikatom na jednoj mašini pa sam istovremeno mogao da radim e-upravu i online banking. Slučajnost je što su oba čitača, iako različita, od istog proizvođača pa imaju isti driver za oba.

Istu instalaciju sam ponovio na desktopu sa Windows 7 Starter-om i utvrdio da samo jedan čitač istovremeno može da radi kad se priključi na USB port, za razliku od XP-a. Onda sam bio prinuđen, da bih „uštedeo” jedan računar, ili da stalno menjam čitač, ili da malu karticu „prepakujem” u veliki format i menjam kartice u jednom čitaču na jednom računaru (Win7 Starter).

Koji su glavni problemi koji onemogućavaju da računari sa slobodnim OS-om komuniciraju sa bankom i državnim servisima?

Mišljenja sam da je to nedostatak volje proizvođača hardvera da podrže slobodan OS sa driver-ima. Ovakav sistem sertifikata u paketu sa Java-om i sa aplikacijama koje preferiraju Windows OS, doveo je do glavnog problema nekompatibilnosti ne samo između operativnih sistema nego i između različitih državnih uprava, banaka, čitača sertifikata, i sl.

Da li ste se raspitali da li neko drugo sertifikaciono telo nudi uređaje i softvere koji podržavaju slobodni softver?

Da, raspitali smo se. Pošta CA nudi uređaje sa podrškom za GNU/Linux barem što se tiče driver-a. Treba paziti – nemaju ni svi Poštini uređaji driver za svaku GNU/Linux distribuciju i verziju. Jedan od takvih koristimo i mi u našoj firmi.

Da li sve banke podržavaju samo Windows platforme? Ima li nekih izuzetaka, pozitivnih primera, po vašem iskustvu?

Za sada sam samo dobio informaciju da jedna banka sprema Java program za GNU/Linux, ali opet, ne i za distribuciju i verziju koju mi koristimo. Da li će moći da se prilagodi, postavlja se pitanje.

Pošto pouzdano znamo da si stručnjak i za sigurnost, kako ocenjuješ sigurnost i pouzdanost trenutno uspostavljenih servisa za preduzeća e-uprave Srbije?

O kojoj sigurnosti možemo da razgovaramo, ako od nas traže da instaliramo nebezbedni operativni sistem sa nebezbednim pratećim dodacima i programima koji mogu da upravljaju (ili neko drugi) našim računarom bez našeg znanja, a sa našom dozvolom jer smo morali da dozvolimo dodacima i programima da se izvršavaju na našem računaru.

Osim toga, sertifikati za e-upravu nisu vrhunskog nivoa. Sertifikati služe samo za identifikaciju klijenta ali ne i za enkripciju komunikacije. Komunikacija se vrši preko klasičnog https-a koji nije imun na presretanje. Ako sve ovo znamo, o vrhunskoj sigurnosti sistema i klijenata nema govora.

Ako govorimo o pouzdanosti koja podrazumeva stalnu dostupnost servisa klijentu, tu je situacija još i gora. Sistem je još uvek mlad i nerazvijen. U vreme masovne poreske prijave sistem je bio prezagušen. Ako ništa drugo, nadamo se da će bar ovo biti rešeno u dogledno vreme.

Po tvom mišljenju, šta bi trebalo izmeniti da bi servisi e-uprave i banaka bili interoperabilni?

Za podršku OSS rešenjima je potrebna politička podrška. Potrebno je da neko iz vrha vlasti shvati prednost OSS rešenja ne samo sa stanovišta sigurnosti i pouzdanosti, već i sa stanovišta štednje.

Kad kažem štednja, tu prvenstveno ne mislim na štednju u procesu uspostavljanja sistema. Može se ispostaviti da je skuplje razviti sistem baziran na OSS-u nego sve licence i sistem baziran na gotovim vlasničkim rešenjima. Gde je onda štednja? Pa, korišćenjem vlasničkog sistema potrošnja je i na strani države i još više na strani klijenata (građana, preduzeća koji koriste taj sistem). Kao prvo, štednja države na licencama se multiplicira na štednju klijenata na licencama. Kao drugo, naizgled je loše potrošiti dva miliona evra (sasvim proizvoljna cifra koju koristim za ilustraciju) za razvoj sopstvenog sistema umesto jednog miliona za licencu stranoj firmi. Ovaj jedan milion je izgubljeni milion, izvezen je iz zemlje i više ne postoji. Dva miliona iako su potrošena, ostaju u zemlji. Odmah se vraća jedan deo kroz porez na dobit. Dalje, kroz potrošnju tih para se vraća narednih 20% kroz PDV. Zatim zaposleni su neki ljudi koji plaćaju porez, socijalno i penziono. Zatim, ti ljudi će potrošiti novac na neke druge proizvode, što podstiče promet i omogućava i drugim preduzećima u državi da ostvare dobit, što opet vraća državi neke pare kroz novi porez. Kao treće, stvara se nova vrednost u obliku sistema koji može da ponudi i proda drugima.

Sa političkom voljom da se nešto dobro uradi, biće i stručnjaka i sredstava da se to sprovede u delo. Obrnuto ne ide. Bez političke volje, država može da ima i svetske eksperte, ali oni neće uraditi ništa.

Primer važnosti političke podrške na primeru Minhena može se pročitati i u članku:
http://www.pcworld.com/article/2082460/moving-a-city-to-linux-needs-political-backing-says-munich-project-leader.htmlJednom kada država bude omogućila da slobodni softver može ravnopravno da komunicira sa njenim organima, neće više postojati prepreka za razvoj OSS-a. Sa rastom popularnosti FLOSS-a i OSSa (besplatnog i komercijalnog) i komercijalne banke i drugi komercijalni projekti će više obratiti pažnju na ovaj segment IT industrije.

Interoperabilnost servisa državne uprave je interes cele FLOSS zajednice Srbije. Kako bi, po tvom mišljenju, trebalo da deluje FLOSS zajednica Srbije da bi se stanje i u ovoj oblasti popravilo u korist zajednice?

Mislim da je problem FLOSS-a pa i OSS-a nepostojanje gotovih rešenja. Jednom sam upotrebio poređenje sa hranom prilikom objašnjavanja, zašto vlasnički softver zatvorenog koda ima prednost. Postavio sam pitanje čoveku koji je bez argumenata bio na strani FLOSS-a, da li bi kad je gladan, pre uzeo pečeni hamburger sa svim prilozima u somunu za dvesta dinara ili besplatno živo prase. Zna se šta je bolje, prase. Više mesa, nije soja, sveže je, neće biti gladan više dana. Problem je što živo prase ne može odmah da se jede. Dok ga pripremi, umreće od gladi.

Sad tu opet postoji vrzino kolo. Može da se odradi komercijalni OSS softver za npr. knjigovodstvo (ili bilo koju oblast) ali za koga, ako se zna da PC = Windows. Sa druge strane, do promene formule PC = Windows u PC <> Windows, neće biti bez ovih gotovih rešenja. Jedini preokret može da napravi država, a to se može desiti samo pod pritiskom FLOSS zajednice. Možda precenjujem snagu FLOSS zajednice, ali šta znam, to je jedini način.

Hvala, Vlado, što si nam pojasnio glavne probleme preduzeća koji koriste OSS.

Umesto zaključka

Vladimir nam je potvrdio naše sumnje da je država proganjanjem piraterije već strpala legalni OSS u zatvor, a pirati su samo na poternicama. Da bismo došli do suštine, moramo rešiti Vladimirovu jednačinu PC = Windows. Da li je to stvarno aksiom, ili se njena tačnost može dovesti u pitanje?

Prethodni deo | Nastavak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.